Настао у 14.веку

четвртак, 03 фебруар 2011 21:08

МАНАСТИР ГОСПОЂИН

КОД ДОБРЕ НА ДУНАВУ

У ували званој Манастир, што се у уском појасу простире уз Дунав, десетак километара низводно од села Добра, на простору познатом као Госпођин вир, био је значајан манастир Госпођин. Од њега су до наших дана стигли само темељи, али и они доста оштећени, јер су остатке зидова разорили мештани још 1830. године тражећи „закопано благо“. Трагачи за златом, у ствари затирачи наших светиња и наше прошлости, на жалост још увек постоје и уништавају све чега се дохвате у својим безбожним походима.

Скица темеља манастирске цркве

Манастир је био посвећен Успењу Пресвете Богородице, па се све до 19. века на његовим рушевинама одржавао сабор на дан Велике Госпође. Од те посвете долази и његово име Госпођин, којим је означавван цео овај предео. Кнез Лазар у својој повељи манастиру Раваници из 1376. године пише да му поклања и „Вир Госпођин на Дунаву“. У предању о манастиру Ћелије код Петровца на Млави каже се да је сакупљао бир све до Госпођиног вира.

Будући да је предео добио име по манастиру и да се тако помиње 70-тих година 14. века, манастир је тада већ био саграђен. Свети кнез је вероватно заједно с њим поклонио својој задужбини и насеље око манастира, чије је постојање археолошки потврђено.

На основу керамопластичне декорације фасадних зидова, као и опште концепције, у науци се сматра да је црква саграђена током 14. века и да је у исто време настало и насеље уз њу.

Око цркве је откривена читава некропола, и то на доста великом простору, из чега се може закључити да је саграђена као гробљански култни објекат, и да је тек доцније претворена у манастир. У самој цркви нађена су три скелета. Један највероватније потиче из времена настанка цркве, судећи по томе да је смештен у првобитној малој припрати. Нађен је десно од улаза у озиданој гробници, припадао је мушкарцу и можемо претпоставити да је ту сахрањен ктитор ове цркве. Друга два скелета пронађена у спољној припрати.

У гробовима из касног средњег века није пронађено много прилога. Били су овде обични људи: рибари и земљорадници. Насеље у којем су живели потпуно је нестало спирањем и одношењем земље са нагнутог терена.

Место Госпођин вир, које помиње кнез Лазар, удаљено је око 300 метара узводно од манастира, а тако је у кнежево време највероватније називан цео овај простор, заједно са локалитетом Манастир.

Према једном предању, у које и данас верује околно становништво, код ове светиње сахрањен је Марко Краљевић, који је погинуо 1395. године на планини Ровине, на левој страни Дунава. Археолошка истраживања, обављена почетком 80-тих година 20. века, међутим, нису потврдила ово веровање.

Сама црква налазила се у близини десне обале Дунава и својим положајем доминирала је над простором увале. Била је једнобродна грађевина, димензија 13 х 5,80 метара, мерено споља, и без олтарске апсиде, а била је саграђена од ломљеног и притесаног камена у малтеру, са употребом опеке, највероватније ради декорације.

Унутрашњи зидови били су осликани. Имала је веома малу припрату, па је касније, можда крајем 16. века, дограђена спољна припрата дуга око 6,5 метара.

Последње ажурирано четвртак, 03 фебруар 2011 21:20