svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Био велика и имућна богомоља, а нестао незнано када и како

МАНАСТИР СВ. НИКОЛЕ ИЛИ ПЕШЧАНИЦА

КОД СЕЛА ПЕЧАНИЦЕ

У западном делу атара села Печаница, у потесу Манастириште, који по изгледу брдовитог терена подсећа на простор манастира Заова, налазио се стари средњевековни манастир Пешчаница, посвећен Светом Николи. У историјским изворима помиње се само једном: у време Мурата III (1574-1595) као манастир с повећом имовином и годишњом пореском обавезом од 1000 акчи, колико је плаћао манастир Горњак. Имао је два монаха.

Пешчаница је била један од два манастира у Пеку посвећена Светом Николи, али није познато где се налазио други. Можда је то био манастир Пањевац код Клења, на десној страни Пека.

Смештена на омањој заравни изнад које се на западној страни подиже стрма шумовита падина брда, ова светиња је, попут већине српским манастира, билпомало сакривена. Од заравни према истоку спуштала се нешто блажа падина, а сама зараван, како се и сада јасно види, уобличена је људским радом. Руб што га чине источна падина и зараван геометријски је водораван. На целом том простору дугом око 200 и широком 50-так меетара постоје трагови некадањег живота: парчад керамике и комади ћерамиде и црепа. По казивању Горана Мирковића из Печанице, он је ту, где има и своју њиву, налазио кугле од печене глине величине јабуке, унутра испуњене песком.

Према тумачењу археолога Радована Бунарџића, из Народног музеја Новога Сада, такве клугле прављене су тамо где нема камена белутка, а коришћене су за кување млека у дрвеним судовима. Стављане су у ватру да се ужаре, а онда су убациване у те судове, после чега би се млеко брзо загревало. То су чинили при справљању кајмака. Монаси Пешћанице су, очигледно, гајили краве и овце у већем броју. Према народном предању били су и веома добри пчелари, па су Турцима плаћали порез у меду. То потврђује и назив Медерница, како се зове падина изнад манастиришта, где су биле постављене кошмнице, али и турски попис села Пешчаниц из 1467. године, по којем је оно имало 22 куће и плаћала 100 аспри на име пореза на мед. Турци су, међутим, тај порез наплаћивали у меду, што и предање каже, а био је овде раван вредности 20 кола сена.

Судећи по порезу на свиње у износу од 90 аспри, село је гајило 180 брава ове стоке. То указује на постојање храстових шума око села, чијим жиром је ова врста стоке храњена у оно време када кукуруза још није било. Сејање пшенице, ражи, овса, јечма, кошење траве и неговање башта, дочарава нам и пејсаж у којем се налазио манастир.

Камен са манастирске цркве, као и других зграда, однесен је. Археолошка истраживања, а она су досад обављена, и то непотпуно, на само неколико манастиришта у целом Браничеву, могла би да открију где се манастир тачно налазо, где су били конаци и друге зграде и како је све то изгледало, с обзиром на његове велике дажбине у оно време.Зашто није поменут у попису из 1467. или неких каснијих година, можемо само да нагађамо.

Будући да се манастир последњи пут помиње крајем 16. века, највероватније је оострадао у време спаљивања моштију Светога Саве на Врачаару 1596. године. , или коју годину доцније, када су турци порушили или оштетили више браничевских богомоља.

Мада нема никаквих података о времену грађења, нити о ктитору, један податак из историје села може да буде од помоћи. Горњу Пешчаницу, која је била ту где је данашња Печаница, поклонио је велики челник деспота Стефана Радич Поступовић, познат из народних песама као Облачић Раде, манастиру Светог Павла на Светој Гори. Сасвим је извесно да је он са селом поклонио и манастир, тим пре што је то било једино село у Браничеву поклоњено једном светогорском манастиру. Поступовићев дар је потврдио деспот Ђурађ Бранковић 1428/1429. године. Реална је могућност да је манастир саградио управо Поступовић, с обзиром на његов велики земљишни посед и на поклањање баш овог свог села Светој Гори. Нажалост, директних доказа за то нема.

У подножју Медернице, готово у непосредној близини простора са остацима некадањег манастира, извор је лековите и свете воде, над којом је саграђена капела посвећена празнику Света три јерарха. Капела је подигнута 1996. Пре ње била је на истом месту друга капела, а памти се једна још старија. Празник Света три јерарха, судећи по традиционалном окупљању народа на том месту, био је дан одржавања народног сабора

Свети извор, на који народ вековима долази, поуздан је доказ да је ту био манањтир. Турци у немилице рушили српске светиње, али свете изворе нису могли затрти. Народ се око њих окупљао чак и онда када би ишчезло свако сећање на давно пострадалу богомољу крај извора.

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5917425

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.