svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ММФ НА ПОСЛУ ДАЉЕГ ОСИРОМАШЕЊА СРПСКИХ ПЕНЗИОНЕРА

Према овом предлогу, до 2027. и мушкарци и жене одлазиће у пензију са навршених 65 година

Међународни монетарни фонд, чија је делегација недавно била код нас, понудио је нашој влади своје виђење могуће реформе ПИО фонда, у којој је, како су нам предочили добро обавештени извори, највећа новина изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца – на 65 година. Садашња старосна граница за жене је 60 година.

Предложено је, такође, да се минимална старосна граница за оба пола повећа са 58 на 60 година, тако што би се 2024-2027. годишње повећавала за по пола године. Повећање законске старосне границе за одлазак у пензију на 67 година за мушкарце и жене постигло би се 2023-2026. године, годишњим повећањем за још пола године.

ММФ-ов предлог реформе пензијског система предвиђа и увођење пенала за превремени одлазак у пензију. За сваку годину ранијег одласка у пензију пензија би се умањивала за шест одсто. Истовремено, каснији одлазак у пензију – за сваку годину доносио би одговарајући проценат повећања. За сада није прецизирано колико.

Предлагачи сматрају да би комбинација изједначавања старосне границе одласка у пензију жена и мушкараца и увођење пенала донела највеће уштеде.

Став је стручњака ММФ-а да је садашњи пензиони систем неодржив. По њима циљано смањивање учешће пензија са садашњих 13 на 10 одсто у бруто домаћем производу могло би се достићи тек 2027. године. Истовремено, просечна пензија би пала са законских 60 на 43,3 одсто просечне плате, што би, без сумње, довело до сиромашења тог дела становништва. Највише до 50 одсто просечне плате.

У том случају, садашња индексација пензија, односно њихово повећавање за проценат раста потрошачких цена – плус реалан раст БДП-а, под условом да је већи од четири одсто годишње – примењивала би се само до 2022. године. После те године пензије би се равнале према кретању номиналних зарада.

– Основна наша примедба је да је у предлогу ММФ-а реч само о променама параметара, са дугим роком до постизања ефеката и, на крају, са социјално неодрживим ефектима – истиче економиста Миладин Ковачевић. – Због тога предлажемо да се издаци за пензије постепено измештају из буџета тиме што би се Фонд ПИО трансформисао у неку врсту инвестиционог фонда. Део средстава који му припада од приватизације уложио би се у имовину и корпоративизацију у јавном сектору. Поред тога, Фонд ПИО би могао да рачуна и на средства од градске ренте, као новог пореског инструмента, којим би се увела и надокнада за заузеће простора, а не само површине.

----------------------------------------------------

Неодложни послови

Да нас у реформи пензионог система очекују велики послови указују и сарадници МАТ-а, али уз опаску да би са применом неких од предложених мера за побољшање пензијског система, које је понудио ММФ, требало почети што пре. Не случајно.

Највећи терет на расходној страни државног буџета су субвенције Фонду ПИО, указује Ковачевић. Оне односе 30 одсто укупних буџетских прихода и много је разлога због којих је садашњи пензијски систем неодржив. Понајпре зато што је све више кандидата за стицање статуса пензионера.

Иако је прва брига ММФ-а да у Србији учини извесним редовно враћање кредита за које је држава гарант, став је тог „светског финансијског полицајца” да Србији укаже и на предуслове за тако нешто. Другим речима, задатак је државе да осигура услове за стабилно извршавање финансијских обавеза, али да враћање дугова не угрози неопходни привредни раст и да друштво може да га поднесе.

А. Микавица

објављено: 17.09.2013.

Извор: „Политика“

 

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5937700

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.