svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

УТИЦАЈ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НА ДУШУ И ТЕЛО

АКО ЖЕЛИТЕ БОЉИ ЖИВОТ- ПРЕСТАНИТЕ ГЛЕДАТИ ТЕЛЕВИЗИЈУ

Утицај телевизије на душу и физичко здравље

Телевизор је постао неодвојиви део нашег живота. Чим се пробудимо, почињемо свој дан од телевизора и заспимо после вечерњих емисија. Код многих је већ постало правило да узимају храну, да се баве домаћим пословима, а понекад чак и да дремају уз телевизор. Ђаци успевају да истовремено уче и гледају телевизор. Када нам додју гости, наше општење се убрзо своди на колективно гледање неке телевизијске емисије. Магијска моћ телевизије превазишла је сва очекивања, а по свом утицају на људску душу она је данас вероватно без премца. Управо се због тога води толика борба медју политичарима за сфере утицаја на екрану. Зато су и толико скочиле тарифе за сваки рекламни минут.

На телевизији једни те исти догадјаји могу се приказати на различите начине, при чему се у корену мењају опажања/перспектива/ гледалаца. Телевизор је буквално продро у наше куће, претворио нас је у робове једног сандука, напуњеног електроником од транзистора и схема. Колико времена сваки дан проводимо крај екрана? Према скромним прорачунима просечно око 2-3 часа дневно. Медјутим, није мало људи који гледају телевизију по 6-8 и више часова дневно. Али чак и при најминималнијој количини гледања телевизије, годишње губимо најмање месец дана свог живота, проводећи то време крај, како га зову, малог екрана. Код многих људи та количина је већа 2,3 па чак н 6 пута. Да ли је оправдано овакво расипништво?

Овде не треба да греше душу чак и најжешћи противници телевизије, јер постоје емисије сазнајног, наравственог, духовно-естетског карактера које могу да благотворно делују. Али таквих емисија је веома мало, оне представљају пре изузетак од правила. И та позитивна страна је ништавна у поредјењу с негативним дејством телевизије на човекову душу и организам. Телевизор поробљава нашу вољу, чини човека пасивним, духовно лењим, понекад га просто биороботизује.

Телевизија је унела у наше душе страшне и развратне призоре у концентрисаном облику, сцене убистава, насиља, сексуалних изопачености, дивљих оргија. Ми као да се сатима налазимо сами у друштву манијака, убица, проститутки, хомосексуалаца, лудака, које добровољно пуштамо у своје станове.

После вечерњих гледања телевизије неретко се нарушава ноћни сан, људи сањају кошмаре, а нарочито страдају деца и омладина. Тако се стварају неуротски поремећаји, мења се понашање деце, појављују се раздражљивост, дрскост и грубост према околини, све до неадекватне агресивности. Никаква информација у суштини не ишчезава без трага. Страшне слике остају у човековој подсвести, често поново избијају, испуњавајући снове ужасима и кошмарима, на различите начине дејствују на психу, сакатећи наше душе. Учестали случајеви свих могућих изопачености и свакојаке гнусобе, пораст грозних уличних сцена, отмице авиона, свакојака насиља, умногоме су резултат не само лошег васпитања, него и утицаја телевизије. Нарочито запањује избор филмова који су преплавили у последње време телевизијске екране: примитивизам, вулгарност, бестидност, лош квалитет режије, порнографија итд. – као да је неко поставио себи циљ да разврати Русију (Србију) преко телевизијских екрана. Велики део становништва сигурно то схвата, али ништа не може да учини. Осим тога, у самом човеку као да се две силе боре. Једна од њих тежи свему што је забрањено, тежи снажним доживљајима, чак и непристојностима, тобоже из радозналости.

Телевизија буквално хипнотизира гледаоца (не само преко сеанси здравља Кашпировског), програмира, кодира нашу психу по испланираном сценарију, слаби наше памћење, исцрпљује нервни систем, доводи до болесних склоности (наркотелеманије), одводи човека у свет илузија и лажи, политизира, увлачи у све могуће непотребне сцене, развраћа нашу децу (и нас саме). Опасно је и зрачење од телевизора, јер вибрација телевизијских таласа није својствена нашој природи и погубно делује на човеков организам, све до развоја онколошких обољења.

Телевизија погоршава слух и вид, доприноси сужавању и зачепљењу ситних можданих судова (капилара) услед венозног застоја крви у великом мозгу због напрезања сензорних структура приликом гледања телевизије. Телевизор гуши човекову духовност, одузима деци детињство, доводи до непокретног начина живота, одваја од физичког рада. Најстроже домаће дозирање телевизијских емисија најнеопходнији је услов нашег данашњег преживљавања. У целини пак треба се руководити начелом: што се мање укључује телевизор, то боље.

Ма колико био занимљив телевизијски програм, после његовог гледања на души остаје некакав талог у виду опијености, опште слабости, осећа се нека вртоглавица, а глава понекад као да је покривена некаквом копреном. У наше време човечанство губи изузетно драгоцену компоненту свог живота – тишину. Тишина је свештени дар. Према Библији, чак се и Бог не открива у буци, већ у тишини. Скоро сва велика открића и дела истинске уметности стварана су у тишини или су била надахнута њом. Тишина лечи, смирује, духовно обогаћује. Свест о неопходности уношења тишине у наш живот и борбе са теленаркоманијом, померања акцената с политизације на наравственост и истинску духовност – то су реални аспекти нашег могућег оздрављења: и душевног, и физичког.

Извор текста: Терапија душеВладимир Константинович Невјарович

Извор: „Башта Балкана“

 

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 5937618

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.