svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ТИТО У КАЗНЕНОЈ ЕКСПЕДИЦИЈИ НА СРБИЈУ

До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.

Највећа тајна коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се српском народу наметнуо као вођа и „највећи син” део је његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у аустроугарској казненој експедицији на Србију. После Другог светског рата, стидљиво се у државноконтролисаним биографијама Јосипа Броза Тита појављивала информација да је у младости био аустријски каплар, али најновија открића показују да је Тито учествовао у неким од најславнијих тренутака јуначке српске историје, само на непријатељској страни.

Серију текстова којом Прессмагазин настоји да демистификује лик и дело највећег Југословена, чији култ поново оживљава широм бивше државе поводом тридесетогодишњице његове смрти, настављамо ексклузивним открићем да је Тито био војник злогласне 42. вражје дивизије, која је од свих аустријских формација највише посејала зла по Србији, и да је за време деловања на српском тлу напредовао до највишег подофицирског чина у аустроугарској војсци.

Перо Симић, најпознатији биограф Јосипа Броза Тита, дошао је до тајних докумената о Јосипу Брозу који су чувани у архивама некадашњег Маркс-Лењин института, а који говоре о његовим ратним данима у служби цара. Строго чувана тајна забележена је у аутобиографији коју је Тито морао да пише када је постао комуниста, а у којој због ригорозне провере није смео да изостави тако важне детаље.

- Броз је крајем 1912. године регрутован за техничку службу Бечког арсенала, централну групацију Аустроугарске монархије. Вредним извршавањем војничких обавеза, већ на почетку војничке каријере скренуо је пажњу на себе и старешине су му омогућиле да заврши подофицирску школу. Тито је постао најмлађи извиђачки водник у 25. домобранском пуку, а према неким изворима, био је и најмлађи подофицир у целој аустријској војсци. Према ратном дневнику његове јединице, као и према поверљивим подацима који се чувају у архиви у Москви, Броз је имао запажену улогу у Првом светском рату – каже Перо Симић.

Званична југословенска историја тек је у фрагментима бележила овај део његове историје. Титов биограф Владимир Дедијер писао је да је Тито са својим пуком стигао само до границе са Србијом, а Тито је тврдио да је „избегавао судбину да се као Хрват и социјалиста бори против своје браће и другова, српских радника и сељака”. Дедијер је такође забележио да је Тито у Србији вршио антиратну пропаганду, због које је наводно био затворен у Петроварадинској тврђави. Међутим, Тито је у поверљивој аутобиографији коју је писао у Москви признао да је учествовао у казненој експедицији на Србију и да је почетком 1914. отишао на српски фронт као водник, где је остао до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године.

Да је Тито прешао границу са Србијом за време рата потврдио је и Жарко Ведрић, аустријски генералштабни пуковник 42. вражје дивизије. Он је, према подацима из Архива Југославије, једном од сарадника Агитпропа прецизно рекао да је 25. пук остао на српском фронту све до јануара 1915. године, дакле више од пет месеци.

Тито је једном приликом и сам признао да је био у западној Србији. Како каже Перо Симић, то је историчару Ванцеславу Генчићу, који је имао прилике да разговара са највећим бројем комунистичких функционера, потврдио лично Александар Ранковић. Када је у јесен 1941. године врх КПЈ тражио погодно место за саветовање својих највиших функционера по западној Србији, Тито је, на запрепашћење свих, а поготово својих српских пратилаца, показао одлично познавање терена, укључујући бројне стазе и пречице. Ранковић га је тада питао да ли је некада био у овом делу Србије, а Тито му је одговорио:

- Па ја сам овде ратовао као аустријски војник 1914.

Титу је тада саветовано да то више никада не помиње ако жели да га Срби прихвате.

Према ратном дневнику Титове јединице, види се да је 42. домобранска вражја дивизија учествовала у свим великим биткама у западној Србији, Гучеву, Мачковом камену, као и у великим биткама на Дрини, Церу и Колубари. Ратни извештаји аустријске, али и српске војске говоре да је његова дивизија учествовала чак и у опсади Београда. Тито је, иначе, на Србију кренуо са чином каплара, а из Србије отишао са чином старијег водника, што је био највиши подофицирски чин у аустријској војсци. После учествовања на српском фронту, постао је ордонанс у штабу 42. вражје дивизије, добио „униформу са три ширита” и постао штабсфелдвебел.

А подручје на коме је деловала 42. вражја дивизија најтеже је страдало за време офанзиве аустроугарске војске на Србију. Само према попису становништва може да се утврди да је Подриње изгубило више од 50.000 људи, а према аустријском попису из 1916, само Шабачки округ је имао 76.000 људи мање него 1910, од чега 58.000 мушкараца.

Дедијер је тек након Титове смрти објавио како је Броз за време Првог светског рата одликован једном малом сребрном медаљом за храброст, и то за заслуге на руском фронту, где се налазио од јануара 1915. до марта исте године.

Међутим, према документима које је Перо Симић пронашао у Москви јасно се каже да је Тито „за време империјалистичког рата добио два ордена за храброст”. Документ је потписао један од најповерљивијих људи Коминтерне, шеф кадровског одељења за европске земље Георги Дамјанов. Како каже Симић, то указује да је Тито добио орден за заслуге и на српском фронту, као и на руском.

- Тито се на српском фронту задржао много дуже него на руском и у Србији је унапређен за штабсфелдвебела, а сва аустријска унапређења у том рату била су саставни део указа о одликовању – каже Симић.

Он нам је доставио и фотографију која, према његовим речима, све ово посредно доказује. Реч је јединој његовој до сада познатој фотографији из Првог светског рата, за коју се касније тврдило да је сликана на руском фронту.

- Обратите пажњу да пуца из рова одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама. У Русији је био током зиме и није могао да буде тако обучен. Слика је највероватније усликана на Бежанијској коси изнад Београда, имајући у виду ратни распоред његовог 25. пука. Та фотографија, такође, демантује да је он у Србији водио антиратну пропаганду – каже Симић.

Логор – Броз радио у млину сеоских кулака

Броз је после одласка из Србије ратну каријеру наставио на руском ратишту, где је био тешко рањен и заробљен. Када се опоравио, пребачен је на обалу Волге, у заробљенички логор у Алатиру, где су се заробљени аустроугарски Срби, Словенци и Хрвати припремали да пређу на страну Србије и откажу послушност цару. Према подацима до којих је дошао Перо Симић, Броз је ту понуду српске и руске владе одбио, па је пребачен у други логор, где је додељен тројици сеоских кулака да ради у њиховом млину. У затвору га је дочекала и фебруарска револуција у Русији, а Лењинова октобарска га је сачекала док је био у бекству, у области Омска, коју су бољшевици освојили тек две године касније. Занимљиво, у енглеској енциклопедији „Ко је ко” из 1950. године, Тито је написао да је учествовао у револуцији, да је дезертирао код Руса и да се борио на страни Црвене армије, а исте године у америчкој верзији ове енциклопедије написао је да су га Руси заробили.

Вечера – Толбухин: Друже Чита, ви сте пуцали на мене

После Другог светског рата, Тито је у Београду приредио вечеру маршалу Толбухину, на којој је припити Совјет почео да приповеда ратне приче са Карпата из Првог светског рата, на шта је Тито одговорио:

- И ја сам био на Карпатима.

- Како на Карпатима, друже Чита?

- Тукао сам се на Карпатима као аустроугарски мобилизовани грађанин. Пали смо после тога у руско заробљеништво и тако сам доспео у Русију.

- Значи, друже Тито, ви сте се тукли против Руса? Значи, ви сте пуцали на мене?

- А шта сам могао да радим? Ви сте пуцали на мене, па сам и ја пуцао по вама. Логично. Нисмо могли да се дамо пострељати од вас као зечеви. Ви сте се тукли за руског цара, а ми за аустријског.

Мачевање – Фердинанд му лично уручио награду

Тито је по регрутацији од старешина добио дозволу да се усавршава у мачевању, које му је било јако привлачно. Он је то својим надређенима вратио пошто је постао првак 25. домобранског пука, а касније освојио и друго место у целој аустријској војсци. Награду му је том приликом уручио лично надвојвода Јосиф Фердинанд Први Хабзбуршки.
- Ја примам честитке од надвојводе. Обичан војник руковао се с чланом царске породице – рекао је том приликом Тито, касније велики комуниста.

Извор: „Прес“

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5916062

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.