svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Владимир Умељић: ТОТАЛИТАРИЗАМ ПРЕД ВРАТИМА ИЛИ У ЦАРА „ВЕЛИКОГ БРАТА“ СЛОНОВСКЕ УШИ

НАТО-демократије на челу са САД све више су једна макулатура, као маска и фарса, као колевка надолазећег тоталитаризма

Глобална међународна афера, коју је покренуо Едвард Сноудон (Edward Snowdon) обелоданивши чињеницу да америчка тајна служба НСА својим компјутерским Призм-програмом (Prism programming) шпијунира буквално читав свет још увек потреса међународну политичку сцену.

Мање је, међутим, познато да су три бивша висока функционера НСА већ 2001. обзнанила ову праксу, која је започела још почетком 70-тих година прошлог века, као и да је дотични Призм-програм само један од стотина сличних, који су све време у употреби.

Разлози за овај акт велеиздаје америчке правно-државне демократије од три некадашња светска шпијуна из САД, из командне централе НАТО-конгломерата, етичке су природе. Вилијем Бини (William Binney) образлаже: Ова тајна сила угрожава демократију, не само у САД. Томас Дрејк (Thomas Drake) опомиње: Пандорина кутија је широм отворена. Џ. Кирк Виби (J. Kirk Wiebe) упозорава: САД су на путу да постану 'царство зла'“.

А можда је разлог за њихову (сваке хвале вредну) храброст био и растући страх од Орвеловог „Великог Брата“, од надолазећег и све одсудније претећег тоталитаризма једног новог типа. Страх од тотално онечовечене демонократије. Колико је тај страх оправдан?

САД већ (најмање) четрдесет година прате, прегледају и контролишу, сакупљају и чувају, користе и већ у принципу злоупотребљавају податке о појединцима, организацијама и фирмама, временом и о корисницима интернета, о електронској пошти, о банковним подацима и рачунима, о употреби кредитних картица и токовима новца итд., и то не само у сопственој земљи већ и широм света.

То значи да је слободни грађанин на путу да постане (или је већ постао) прозирни поданик без приватне сфере, подложан свакој врсти манипулације и потпуно зависан од добре или лоше воље својих манипуланата (владара).

Да ли је то демократија? Да ли је то уопште спојиво са људским достојанством?

Прва упозорења да тајна служба НСА фактички и неприметно преузима власт у САД разједа демократију изнутра и претвара је у макулатуру, у спољну чауру једног само још аутократско-диктаторског погледа на свет, у маску и фарсу, стигла су већ 1975. од Комисије демократског сенатора Френка Черча (Frank Church), која је истраживала илегалне радње масовног шпијунирања америчких грађана. Он је тада изјавио: НСА је у стању да створи основу једне тоталитарне државе и, ако ова организација падне у погрешне руке, онда ће то бити један пут без повратка.

ДОМЕТ ЧЕРЧОВЕ КОМИСИЈЕ

Математичар Вилијем Бини, који је више од тридесет година развијао одговарајуће компјутерске програме за НСА и на крају каријере био у рангу генерала, каже на то: Черч је имао право, и то се управо и дешава, само у до сада непојмљивим димензијама. Са сваким новим Сноуденовим открићем постаје све јасније колико смо у међувремену близу руба понора.“

Последице рада Черчове Комисије су, додуше, довеле до тога да је убрзо донет закон који је требало да контролише растућу моћ тајних служби и који, на пример, за сваку акцију прислушкивања/шпијунирања захтева претходно одобрење једне правне институције, једног суда.

Тај ФИСА закон (Foreign Intelligence Surveillance Act) је ступио на снагу пре 35 година и испоставио се као још једна демократско-правна макулатура, као маска и фарса.

Одговарајући ФИСА суд се, наиме, састоји од једанаест судија, који тајно заседају у Вашингтону и чије пресуде су исто тако тајне, недоступне било каквој контроли или пак некој другој правној инстанци. При његовим заседањима је присутна само једна интересна страна, искључиво представници америчке владе, који подносе захтеве за шпијунирање. Само у последње три године је било (званично) поднето 5.180 таквих захтева и – сви до једног су били одобрени.

Чему дакле једна правна институција, један суд, када је једна интересна страна емпиријски увек и сто одсто „у праву“? Када чак за чудо не постоје ни уобичајени изузеци, који би потврдили правило? Да ли је уопште могуће, да постоји једна непогрешива држава?

Вилијем Бини каже: Сви контролни механизми су 2001. дефинитивно стављени ван снаге, када је Џорџ В. Буш постао председник, и ја сам тада дао оставку. Његов бивши сарадник Томас Дрејк то потврђује: Тада смо сви ми постали саучесници Беле куће у Вашингтону, и САД су постале једна држава која све и свакога контролише. Џ. Кирк Виби додаје: Тада је заменик председника Дик Чејни јасно рекао: 'Америка мора да пређе на мрачну страну'. И ту смо у међувремену и стигли. На мрачну страну.“

И – САД у међувремену шпијунирају и покушавају да контролишу читав свет.

Могуће је, чак и вероватно, да су се ова три америчка дисидента својевремено заиста сматрали једном врстом „Џедај-витезова“, који се налазе на „страни светла“, у служби демократије и правне државе, слободе и људских права. Много важније питање је, међутим, да ли је НСА (најкасније) од доласка Џорџа В. Буша на власт а која је у стању да створи основу једне тоталитарне државе, тада заиста пала у погрешне руке и тиме условила да се САД нађу на путу без повратка?

Надајмо се да то није тако и да ће наслов овог прилога (У цараВеликог Братаслоновске уши) остати само сатирично именовање једне привремене девијације људског духа, само ознака маније (негативне) величине светских моћника. Тренутни показатељи, моментално чињенично стање је међутим не баш охрабрујуће.

КОМПЈУТЕР СА 24 НУЛЕ

Бини потврђује: НСА поседује у овом тренутку око 40-50 билиона телефонских разговора и мејловакако све умешане особе са свим личним подацима, тако и садржај истихсачувано у својим компјутерима. Тренутно се гради један гигантски компјутерски центар у Јути а у Тенесију се развија најбржи супер-компјутер на свету. Само у Јути је капацитет рачунара толико велики да се ту читава глобална комуникација света може сместити, анализирати и вредновати за (најмање!) следећих сто година. Капацитети НСА-мегакомпјутера се више не мере у килобајтима, мегабајтима и гигабајтима, већ у јотабајтима, то је јединица са 24 нуле иза себе! Један јотабајт износи 1.000.000.000.000.000.000.000.000 бајта.

Сноудон је потпуно у праву, довољно је да човек данас, на пример, случајно позове неки погрешни телефонски број и НСА је тада на основу тог незамисливог обиља информација у стању да сазна све о његовом животу, да реконструише сваки појединачни дан. За то чак нису више потребни људи, радна снага, подаци се од стране компјутера скупљају и аутоматски упоређују, доводе у везу и вреднују. Убрзаним развојемвештачке интелигенцијети процеси постају све бржи и ефикаснији.“

Ови амерички дисиденти су иначе потврдили да су и остале тајне службе „НАТО-демократија“ упућене у ово чињенично стање, да су учествовале у читавом пројекту Великог Брата и да и даље учествују. Нарочито често се у том контексту помиње немачки БНД.

Утолико је занимљивије да се управо у немачким медијима шири и јача протест, да расте огорчење и да се захтевају правне и моралне консеквенце, као и заустављање опасног тренда тоталитаризације западног друштва. Тако коментатор Ханс-Улрих Јергес (Hans-Ulrich Jörges) у недељнику Штерн 25. јула пише следеће: Замислимо за тренутак да се иза свега овога налазе Руси. Руси су, дакле, преузели контролу над интернетом, они сукао Американци после терористичког напада на World Trade Centerсвуда по свету основали тајне затворе и тамо мучили илегално ухапшене. Руси су изградили некакав свој 'Гвантанамовск' и држе тамо потпуно противправно затворенике, Руси воде необјављене и међународно-правно недопустиве ратове беспилотним летелицама свуда по свету.

Како бисмо се у том случају сви ми само оборили на њих!

Али ово су сад Американци и Британци! Врло је сумњиво да ли би САД са једним оваквим ставом у односу на људска права данас имале било какве шансе да уђу у ЕУ. А тек Британци? Који бестидно краду све могуће информације о нама. Американци шпијунирају читаву нашу привреду, они су својим трулим хипотекарним кредитима гурнули цео свет у финансијску кризу и натурили намзаједно са Британцимапроклетство инвестмент-бенкинга.

Непријатељ није више на истоку. Ми у међувремену имамо противнике на Западу.

Наше Савезно јавно тужилаштво би у суштини морало да отвори званичну истрагу против председника САД, против председника Владе Велике Британије и против свих њихових службеника. Наше тајне службе би морале да узврате ударац, али оне су умешане у све то...“

„НАТО-демократије“, на челу са САД, та толико често и гласно обзнањена „Међународна заједница заједничких вредности“, све више се испоставља као једна макулатура, као маска и фарса, као колевка надолазећег тоталитаризма.

Да ли је то разлог за ликовање критичара ове нове империје?

У првој линији за оне, који су тешко пропатили и још увек жестоко пате због несумњиво бескрупулозног и насилног, нечасног и неморалног делања њених водећих, империјалистички и властољубиво настројених елита, као што је то, на пример, случај (не само) са Србима?

ИМА ЛИ БОЛЕСТИ ЛЕКА

Не, ни у ком случају. Али не мора се очигледно (више) бити Србин а да би се мирне душе констатовало: Нешто је труло у држави НАТО...“

Демократија западно-капиталистичког типа је оболела, тешко оболела. Та болест је, по свему судећи, системски условљена и порастом самозадовољне декаденције, типичне за све империје у историји човечанства, она постаје опасна не само за дотичну империју већ и за читав свет.

То, наравно, није разлог за ликовање, напротив. Али још мање је разлог да се престане са критиком, тј. са аргументативном и легитимном борбом против те растуће глобалне и у крајњој консеквенци смртоносне опасности у социјалном и индивидуалном смислу речи.

Јер и сваки Асанж и Сноудон, Бини и Дрејк, Кирк Виби, па и Јергес се боре против бескрупулозног и насилног, нечасног и неморалног делања својих сопствених водећих, империјалистички и властољубиво настројених елита и не пада им на памет да ликују.

Такви људи унутар „НАТО-демократија“ су носиоци наде и за оне који се налазе изван њих и који су тешко пропатили и још увек жестоко пате под ударцима Империје и њеним агресивним експанзионизмом. Као што су то, на пример, (не само) Срби.

И горе поменути дисиденти дакле воде аргументативну и легитимну борбу против растуће опасности настајања тоталитаризма у светским размерама, само заогрнутим плаштом тешко рањене демократије. Тиме они заслужују сваку подршку и свако поштовање. Јер и они су схватили, да је западни „систем вредности“ у међувремену добио свог најстрашнијег непријатеља у историји а то су његови сопствени носиоци и управљачи, који теже трансформацији демократије у демонократију.

Тај систем убрзано губи смисао, поприма не само убилачки већ и самоубилачки карактер, а то ни у ком случају није разлог за ликовање, напротив. Јер енормни капацитет Запада би (у правим, а не у погрешним рукама) могао да понуди огромни допринос настајању једног бољег, слободнијег и праведнијег света.

То је у овом тренутку међутим „систем вредности“, у коме амерички председник Барак Обама добија западноевропску Нобелову награду за мир иако је тај исти председник, на пример, од 2004. године и од укупно 506 напада америчких беспилотних летилица по свету, лично заповедио 318 таквих акција само у Пакистану, а те паклене направе су притом убиле најмање 2.548 људи, међу њима и више од 168 деце (Штерн, Хамбург, 27. јуни 2013), а часни и храбри Едвард Сноуден мора истовремено да страхује за своју слободу, за свој људски интегритет или чак за свој голи живот.

Нешто је труло у држави НАТО...“ Желео бих да поверујем да је тај систем..., не, да су људи који га носе, односно чине, способни да га радикално измене, да га хуманизују и учине вредним људског достојанства, вредним живљења. Један такав први радикални корак – и истовремено пријатна утопијска визија – би се догодио када би Барак Обама свечано уручио своју (незаслужену) Нобелову награду за мир (заслужном) Едварду Сноудену и именовао га шефом једне Комисије за истраживање рада и реформу тајних служби САД са најширим могућим овлашћењима.

Мој предлог за чланове те комисије би био: Асанж, Бини, Дрејк, Кирк Виби...

А да потом све „НАТО-демократије“ оснују сличне комисије.

Нада, као што је познато, умире последња.

Извор: „Нови Стандард“

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 5916357

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.