svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Темеље му разорили вандали наших дана

МАНАСТИР БРАНИК

КОД СЕЛА КЛАДУРОВO

Манастир се налазио на десној обали Браничке реке, у атару села Кладурово. Седамдесетих година 20. века видео је његове темеље и описао их професор Никола Крстић. Темељи су се тада једва примећивали, а судећи по њима манастир је био готово прилепљен уз окомиту стену. Двадесетак метара одатле био је улаз у пећину.

Манастир Браник био је доле, између ових брда

У архивским документима овај манастир се не помиње, али околно становништво и данас долази на његова два света извора. О манастиру не уме да каже: ни када је саграђен, ни када је порушен. Зна само да су ту биле манастирске рушевине Оно је дошло после Велике сеобе Срба 1690. године, када је претходно становништво напустило ове крајеве, тако да досељеници нису имали од кога да сазнају детаље о ранијим догађајима, па и порушеним црквама.

Сада се, нажалост, о Бранику још мање може сазнати, јер су трагачи за „благом цара Радована“, којима власт тешко стаје на пут, експлозивом разорили темеље манастира. На њега подсећају само гомиле камења крај Браничке реке.

У историјским изворима 1467. године помиње се данашње село Кладурово као сеоце од 7 кућа под називом Кладоруб, али манастир се не наводи. Вероватно је привремено опустео, а десет година касније опустело је и село.. Било је у поседу великог челника Радича Поступовића, при крају српске средњевековне државе.

Историјску таму овде мало осветљава казивање неколицине старијих људи из овог краја да су приликом великих поправки у манастиру Витовници, са рушевина Браника тамо однесене и постављене подне плоче. Витовница је обимније поправљана 1856. године, када је овде већ увелико живело ново становништво, које је тај детаљ могло лако да запамти. То значи да је Браник тада био у рушевинама, а није га било ни почетком 17. века, када цркве и манастире у Браничеву посећују митрополитови егзарси Максим и Јован и опширно их приказују.

Само место где је манастир био, а то значи врло уско подножје високих брегова, чије се доста стрме стране ту спуштају, упућује на могућност да је то био синаитски манастир. Налазио се крај саме реке, на малој заравни дугој 50-так и широкој 30 метара.

Код манастира су била два извора, који и данас постоје. У посебном поштовању је горњи извор, чија се вода сматра светом и лековитом. Око њега се окупља народ у великом броју у уторак по малом Ускрсу. Тада је овде празник познат као Маткалео, што у преводу с влашког језика, по смислу, значи изливање воде за покојнике. Такав обичај постоји и код Срба, а према етнологу Даници Ђокић, кустосу Народног музеја у Пожаревцу, обичај потиче из претхришћанских времена. Вода се излива у оквиру циклуса годишњих обичаја на Велики четвртак и код Влаха и код Срба. Овде је из неких разлога направљен изузетак па се то чини по Ускрсу.

У средњем веку је ово био богат крај, са рудницима злата, сребра, бакра.

До манастиришта је тешко стићи без водича. Ако се иде асфалтним путем од села Мелница према Кучеву, скреће се десно после 6-7 километара и пешице, дугом низбрдицом, путује до манастиришта нешто више од пола сата.

 

Колумна

Време преиспитивња

vreme preispitivanja

 

На ивици

na ivici

 

Тешко је

 tesko je

 

Време твоје и време моје

tvoje i moje vreme

 

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

Људи

ljudi

 

О несрећи

o nesreci

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5660769

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.