svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ЗАШТО БИЛ ГЕЈТС ПОМАЖЕ БОГАТАШИМА?

c1 3564000 Bill Gates 09Откривена мрачна страна његове хуманитарне фондације – НЕ ПОСТОЈИ БЕСПЛАТАН ПОKЛОН!

Оснивач Мајкросфта, филантроп и други најбогатији човек на свету недавно је изјавио како је досад путем његове фондације донирано 250 милиона долара за борбу против коронавируса те да се намерава потпуно посветити пандемији коронавируса, усмеривши свих 40 милијарди долара у заустављање заразе.

Ово је вероватно био један од окидача за васкрснуће теорије завере о Гејтсу као Звери која нас жели покорити.

Противници вакцине тиме су индиректно отворили простор за дискутовање о хуманитарном раду Била Гејтса о чему се, за разлику од његове наводне жеље за чиповањем људи која је више пута оповргнута, може много смисленије разговарати.

 

Деонице и обвезнице

Амерички часопис „Тхе Натион“ извукао је податке о Гејтсовом добротворном раду у последње две деценије и испада како је Фондација Бил и Мелинда Гејтс давала донације приватним компанијама у којима има деонице и обвезнице. Због великих новчаних добротворних потпора Гејтс плаћа много мањи порез, а истовремено постаје богатији улажући у компаније у којима има удео власништва.

Уз све то, задржава имиџ добротвора финансирањем разних медијских компанија које о њему снимају документарце. Али, пре него што детаљније погледамо ове тврдње, било би добро кратко поновити зашто се и како Гејст почео бавити хуманитарним радом.

Фондација Бил и Мелинда Гејстс основана је 2000. године. Процењује се на 46,8 милијарди долара, што је чини највећом приватном фондацијом на свету. Гејтс се наводно хтео посветити фондацији како би импресионирао супругу Мелинду, али објашњење се можда може пронаћи и у судским процесима кроз које је отприлике у то време пролазио.

Наиме, Гејст је недавно рекао како би данас вероватно сви користили „wиндоwс“ мобилне телефоне да се Мајкрософт почетком 21. века није нашао у истрази о антитрусту које је спровело Министарство правосуђа након што је Мајкрософт оптужен да монополизује индустрију. Недавно је за „Вол стрит журнал“ рекао како се након завршетка суђења много више фокусирао на фондацију.

– Још увек вам могу тачно објаснити зашто влада била у потпуности није била у праву, али то је у овом тренутку стварно стара вест. За мене лично, то је убрзало мој прелазак у следећу фазу, отприлике две до пет година раније, преусмеравања мог фокуса на фондацију – објаснио је Гејтс.

Његова аверзија према влади може се ишчитати и у донацијама фондације групама које утичу на ублажавање владиних политика и регулацијама у индустрији, попут Удружења за информисање о лековима. Осим тога, финансира и непрофитне организације које покушавају што више да ограничите улогу владе, попут Америчког института за истраживање јавних политика (донирао 6,8 милиона долара) и Америчке фондације бироа за пољопривреду (300 хиљада долара).

И тиме се враћамо на почетак и покушај објашњавања хуманитарног парадокса који окружује Била Гејтса. Фондација Гејтс је са „Мастеркардом“и „Wеллцоме“ интензивније почела да сарађује са Светском здравственом организацијом (WХО) након што је САД недавно престао финансијски да је подржава. Гејтсова фондација један је од највећих донатора WХО-а и жели да задржи њихов утицај у тренутној здравственој ситуацији. Ипак, док с једне стране улаже у WХО, с друге стране финансира фармацеутске компаније које продају вакцине по високим ценама које мало ко може да приушти.

 

Фармацеутски лекови

Гејтсов горко-слатки однос с филантропијом сликовито је објаснио његов дугогодишњи критичар Џејмс Лав, директор непрофитне организације „Kноwледге Ецологy Интернатионал“.

– Он користи своју филантропију како би помакао агенду према патентирању фармацеутских лекова, чак и у земљама које су стварно сиромашне. Гејст је нека врста десничара у смислу покрета за јавно здравство. Увек покушава да ствари гурне у корпорацијском смеру. Горљиви је бранитељ великих фармацеутских компанија. Подрива много ствари које су потребне да би се лекови учинили приступачним људима који су стварно сиромашни. Чудно је јер даје толико новца за борбу против сиромаштва, а ипак је управо он највећа препрека многим реформама – објаснио је Џејмс Лав.

Социолог са универзитета при Есексу и ауторк књиге „Не постоји бесплатан поклон“, Линсеy МцГоеy, сматра како су Гејтсове донације великим корпорацијама „створиле најпроблематичнији преседан у историји постојања фондација“.

Kонкретно, она говори о донацији од 19 милиона долара „Мастерцарду2 2014. године за „повећање употребе дигиталних финансијских производа код сиромашних одраслих особа“ у Kенији. „Мастерцард“ је већ успео да придобије 2,5 милијарди нових клијената у земљама трећег света те се поставља питање зашто је требао субвенцију Фонадације Гејтс.

Одговор би се могао налазити у жељи за повећањем властитог профита. Наиме, 2014. године Гејтсова фондација имала је значајна финансијска улагања у Мастерцард кроз свој удео у инвестицијској компанији Wаррена Буффетта, Берксхире Хатхаwаy.

Показало се како је Фондација Гејтсдонирала готово 250 милииона долара у добротворним бесповратним средствима компанијама у којима држи деонице и обвезнице. То су велике профитне корпорације попут Мерцк (донирано 9,4 милиона долара), Новартис (11,5 милиона долара), Ерицссон (три милиона), ЛГ (53 милиона), Пфизер (16,5 милиона), Санофи (3,5 милиона) и бројне друге компаније.

Бесповратна средства усмерена су на пројекте попут развоја нових сисетема за праћење лекова и здравља и стварања услуга мобилног банкарства, а чини се како фондација покушава да добије и нешто више од самог партнерства с компанијама. Она још и субвенционира њихове трошкове истраживања, отвара тржишта за њихове нове производе и финансира их на начин који, углавном, никада није у потпуности транспарентан.

 

Енормне уштеде

Гејтсова фондација није хтела да коментарише ради ли се о сукобу интереса, али зато Гатеса можемо често чути како у медијима говори да његова фондација спашава милиоуне живота у сарадњи с фармацеутским компанијама те да он плаћа највиши порез од 10 милијарде долара.

Билл и Мелинда имали су 11-постотну порезну уштеду на 36 милијарди долара добротворних донација до 2018. године, што значи да нису требали платити око четири милијарде долара пореза. Мултимилијардери у Америци обично имају порезну олакшицу од 40 посто, што би у случају Гатеса значило уштеду од 14 милијарди долара.

Законом о порезној реформи из 1969. године створена су посебна правила којима се ограничава утицај имућних филантропа и приватних фондација. У теорији, тај закон требао би да осигура да филантропија више користи јавности него приватним интересима.

Но, у пракси, ситуација је мало другачија. На пример, Служба унутрашњих прихода (ИРС) сукобом интереса сматра само ситуацију у којој фондација додељује бесповратна средства компанијама које контролишу чланови одбора. Што се тиче додељивања бесповратних средстава профитним организацијама, то је допуштено све док фондација покаже да је новац коришћен у добротворне сврхе. У изостанку већих регулација, Фондација Гејтс добила је значајан утицај на јавну политику.

Омогућила је улазак компанијама попут Баyера и Мерцка у земље у развоју, утиче на светску здравствену агенду финансирајући WХО и може прогурати приватне школе у оне савезне државе у којима су их судови већ одбацили. Подсетимо само и на контроверзу са силоватељем Џефријем Епштајном с којим се Гејтс налазио како би договорили хуманитарну сарадњу.

У последњих пет година Фондација Гејтс имала је већи приход од улагања (28,5 милијарди) него што је донирала путем донација у добротворне сврхе (23,5 милијарди). Све ово указује на то да је Бил Гејтс од почетка 2000-их година почео радити на „селебрити дипломатији“ која би му могла, или већ јест, донети политички утицај у САД-у.

Термин „селебрити дипломата“ исковао је канадски професор Андреју Kупер који је објаснио да су то особе, односно познати који имају глобални досег, комуницирају с високо рангираним државним актерима и имају осећај сврхе. Они повезују свет забаве и јавних послова. И док Ворена Бафета види као класичног филантропа 19. века који донира пуно новца, али га уствари занимају само две ствари – играње бриџа и зарађивање новца, Гејтс је за њега прави „селебрети дипломата“. Он је пословни дипломата који има широке интересе, а када посети неку земљу у развоју, попут Бангладеша, добије већу медијску пажњу од челника Г8.

Чини се како Гејтс засад суверено ствара слику о себи, подсетимо само на Нетфлиxов документарац „У Биловом мозгу“ од прошле године. Остаје питање хоће ли она бити иста и након завршетка пандемије коронавируса.

(Jutarnji.hr)

 Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6365541

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.