svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

УГЛЕДНИ ПРОФЕСОР ВАЛЕРИЈЕ ВРЧЕК ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ТЕЛЕСКОП

valerije vrcek 640x427Како су нам лагали. Борба против коронавируса је опаснија од саме болести

После изјаве познатог немачког пуломолога Др. Волфганг Водарга ОВДЕ и такође познатог немачког лекара др. Клауса Кенлајна ОВДЕ изјаве о коронавирусу које се драстично разликују од званичника свих вирусом погођених држава дао је и познати хрватски професор Валерије Врчек.

Оно што је у његовој изјави најупечатљивије је тврдња да и лекари у државним болницама као и припадници актуелних власти примењују мере према оболелим које су веома штетне.

О чему се ту заправо ради погледајте у тексту којег изворно преносимо са хрватског портала teleskop.hr

Готово два мјесеца било је потребно да једнообразна и једноумна стратегија експертних влада широм Еуропе постане упитна.

Чини се да је бука ратних поклича у борби против невидљивог виралног непријатеља уплашила дио разумних људи, који су, стога, чекали зрелије вријеме да се коначно јаве и проговоре о промашају десетљећа.

Звучи готово несхватљиво да су све подузете мјере, тестирања, самоизолације, полицијске карантене, те гушења господарског и друштвеног живота , заправо, узалудна.

Према стајалишту упућених појединаца, сасвим је могуће да је наметнута контрола и инхибиција државе непотребна и штетна здравствена политика.

Пандемија панике и незнања

Све су учесталији иступи врхунских знанственика који епидемију узроковану коронавирусом ЦОВИД-19 сматрају напуханим балоном, пандемијом панике, а подузете мјере ад-хоц кризних стожера виде као аутодеструкцију државе и колективно самоубојство.

Тако, на примјер, Јохн Иоаннидис, професор медицине, јавног здравља и статистике на познатим свеучилиштима Станфорд и Туфтс, подсјећа да се већина данашњих одлука за спрјечавање епидемије доноси без разумијевања, без увида у податке и без знанственог оправдања: „Ниједна земља нема поуздане податке о присутности вируса у репрезентативном насумичном узорку опће популације.

Због ограничених података и увида, процјене о смртности и броју инфицираних су бесмислене. То значи да не знамо с коликом погрешком мјеримо заражене – је ли то фактор 3 или 300?“

Знанствени дебакл

Он сматра да су службени подаци о морталитету од 3,4 посто, произведени у уредима Свјетске здравствене организације, створили хорор и панику, иако је та бројка сасвим неувјерљива: „Пацијенти који се тестирају на коронавирус већином су они с тежим симптомима и лошим клиничким исходом.

Та погрешка у селекцији испитаника бит ће с временом све већа.“ Иоаннидис тврди да морталитет нове вирозе износи између 0,05 и 1 посто, што одговара просјечној сезонској грипи, па каже: „С таквом стопом смртности, самоизолација свијета с потенцијално огромним друштвеним и финанцијским посљедицама је потпуно ирационална. То је као кад слона нападне мачка. Фрустрирани слон, желећи избјећи мачку, случајно се стрмоглави низ литицу и погине“.

Станфордски експерт врло је критичан према репресивним мјерама социјалне дистанце и самоизолације, јер није познато колико дуго таква блокада може трајати без тешких оштећења економије, друштва и менталног здравља: „Могуће су непредвидљиве еволуцијске реакције, финанцијске кризе, политички немири, свађе међу људима, ратови и распад друштвеног ткива“.

Његов темељни приговор је тај што се здравствене мјере и политичке одлуке не доносе на темељу података и чињеница, па такав сценариј назива знанственим фијаском.

„Лијек не смије бити опаснији од болести“

С Иоаннидисом се слаже Давид Катз, амерички лијечник и оснивач Истраживачког центра превенције на елитном свеучилишту Yале. Аутор је познате изјаве, објављене недавно у Неw Yорк Тимесу, да је „борба против коронавируса опаснија од саме болести“.

Он се противи ратној реторици медицинског естаблишмента, објави тоталног рата против вируса, те полицијским упадима у свакодневницу: „Забринут сам због посљедица на социјални и господарски живот и јавно здравље, које ће изазвати потпуно укидање нормалног живота – затварање школа и приватног сектора , забрана окупљања. Посљедице могу бити дуготрајне и кобне, много теже него што је здравствена цијена вирозе.“

Према Катзу, једина разумна самоизолација односи се на старије људе и кроничне болеснике, који су у овој епидемији лоцирани као угрожена скупина. Сви остали који су присиљени на самоизолацију, колатерална су жртва непотребног, неселективног и неефикасног приступа превенцији.

Катзово забрињавајуће питање је једноставно – који су то критерији за прекид репресивних мјера: „Када ће бити сигурно да се дјеца врате у школу? Када ће бити сигурно посјетити болеснике у болници? Постоје многи могући одговори, али највјеројатнији је – ми то не знамо.“ Наметнуте мјере Катз назива произвољнима, паничним процедурама које нису знанствено утемељене.

Превише медицине

О претјераним реакцијама еуропских влада и о јавноздравственој политици која се проводи без знанственог оправдања говори Петер Гøтзсцхе, дански професор медицине и оснивач врло важне Цоцхране колаборације: „Да Кинези нису увели опсежна тестирања коронавируса, ми бисмо живјели без рестрикција и не бисмо превише бринули о појави смртних случајева, које виђамо сваке зиме.

Овако имамо панику и мантру која гласи – држимо размак“. Гøтзсцхе сматра да је основни проблем тај да нитко неће бити одговоран за подузимање оваквих драконских мјера: „Управо би супротно било када би власти чиниле премало.

Стога политичари и дјелатници у јавном здравству чине много више него је потребно.“ То је заправо лукав маневар и непобједива позиција управитеља кризом.

Када вирус попусти, без обзира када и без обзира на подузете мјере, све захвале ће ићи на рачун оних који су увели строги режим. Таква ситуација Гøтзсцхеа подсјећа на причу о тигру и рогу: „Зашто пушеш у рог?“ „Да преплашим тигра!“ „Па нема овдје тигрова!“ „Ето, видиш!“

Гласови разума против парализе друштва

Против бесмислене парализе друштва недавно су се огласили Мицхаел Остерхолм, амерички професор инфектологије на свеучилишту у Миннесоти, Франк Улрицх Монтгомерy, њемачки радиолог, предсједник Њемачког медицинског удружења и предсједатељ Свјетског медицинског удружења (WМА), Пиетро Верназза, швицарски професор инфектологије из клиничке болнице у Ст. Галлену, Yорам Ласс, израелски лијечник и бивши министар здравства у Израелу, Јоел Кеттнер, канадски професор јавног здравства на свеучилишту Манитоба и бивши равнатељ Међународног центра за инфективне болести… Суцхарит Бакхди, њемачки професор вирологије на свеучилишту Јоханнес Гутенберг у Маинзу, те предстојник Института за медицинску микробиологију и хигијену, назвао је пандемију обичном хистеријом, а његов је интервју одмах постао виралан.

Примјера има много више, а овај је избор довољан као упозорење да постоји друкчија интерпретација приче о пандемији. С временом трајања неподношљиве репресије, број академских и политичких противника карантене бит ће све већи.

Знанственици - лешинари

Приказана размишљања можда нису коначна истина, али она показују да разумне расправе о пандемији све донедавно – није било.

Западна се цивилизација, у егоцентричном страху суочавања са смрћу, драговољно препустила монополу и монологу медицинско-политичког естаблишмента.

Кризни стожери, попут централних комитета, постали су власници истине и свих рјешења. Како би стекла дојам стручности, експертна се влада окружила дворским знанственицима.

У многим се еуропским државама, па тако и код нас, појављују знанственици сателити који заједно с властодршцима ударају у ратне бубњеве, савјетују, пријете, упозоравају, објашњавају, плаше и очекују, попут лешинара, својих пет минута након пораза вируса.

Срећом, постоји и друга оптика, други људи, друго мишљење. Важно је да се чује знанствена мањина, јер знаност не трпи демокрацију. Игнорирати или исмијавати мишљење врхунских знанственика врста је стручне и моралне неписмености.

Такав став открива страх и немир због преиспитивања догми, или, пак, скрива идеолошке и финанцијске интересе. Стога је важно да подузете мјере и политике јавног здравља изгубе титулу неупитног, како би вирална лакрдија што краће трајала.

Валерије Врчек је редовити професор у трајном звању и предстојник је Завода за органску кемију на Фармацеутско-биокемијском факултету у Загребу

Преузето са: teleskop.hr

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5935693

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.