svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПУТИНОВА КЛОПКА: Ево ко влада светом и како…

1498205391 3413 Putin 97Ево ко влада светом и како…

Русија је намерно оборила цене нафте, али то није први пут да су Владимир Путин и његов тим бацили у очај берзе и шпекуланте са берзе.

Наравно, биће разних „економиста“ и „аналитичара“ који ће ово тумачити на овај ил онај начин, углавном у контексту „економског и финансијског колапса Русије“, али је овај најновији потез доказ да Москва пажљиво процењује ситуацију и удара када највише боли.

Цене нафте су пале, али је злато поскупело, а познато је да Русија има огромне пријављене златне резерве и да на међународним берзама тргује племенитим и ретким металима, а сви су протекли дан поскупели, не само злато.

Земље картела OPEC губе 500 милиона долара дневно, што значи да ће заливске монархије имати мање новца за своје „иностране авантуре“.

Усред глобалне панике, Банка Русије почиње с продајом валуте, а руска рубља и деонице су јефтиније због панике на нафтном тржишту. Али све је то узето у обзир када је министар енергије Русије, Александар Новак, добио задатак да у Бечу, у петак, не потпише продужење уговора о ограничењу производње и извоза.

Банка Русије је одлуку донела узимајући у обзир цену нафте. Централна банка ће продати валуту пре почетка редовне продаје девиза из средстава Фонда националног богатства, „тешког“ око 125 милијарди долара. Наравно, Банка Русије наставља да прати стање на руском и светском финансијском тржишту и, ако буде потребно, промениће волумен операција пружања и повлачења ликвидности из финансијског система. У међувремену, евро је премашио 85 рубаља, да би пао на курс 81,95 рубаља за један евро, а долар је скочио на више 74 рубље, да би, након интервенције Банке Русије, пао на 72,02 рубље.

УРУШАВА СЕ ИНДУСТРИЈА ШКРИЉАЦА

Али пад цена нафте је најснажније ударио америчке берзе и америчке произвођаче нафте из шкриљаца. У Америци, енергетске компаније чине више од 11 одсто тржишта обвезница с високим приносом.

“Ако ова ситуација с ниском ценом нафте потраје, тада ће читав сектор шкриљаца претрпети огромне губитке. Трговци су већ покушали да се реше тих деоница. Ако ишта буде расло, то је ИТ сектор и рафинисање нафте”, рекао је водећи аналитичар руског Националног енергетског фонда Игор Јушков.

Јуче је на америчкој берзи отворено трговање с падом главних котација. У првим минутама након отварања амерички Доw Јонес Индустриал Авераге изгубио је 6,9 ​​посто. С&П 500 индекс 6,7 посто, а индекс електронске размене Насдаq преко 7 посто.

Улагачи напуштају валуте и улажу у најпоузданију имовину. Цена злата услед слабљења нафте порасла је и чак досегла максимум у последњих 8 година и износи 17.00 долара по унци.

ДРУГИ ПУТИНОВ ЕКОНОМСКИ УДАР НА САД И ЗАПАД

Морамо подсетити читаоце да ово није прва операција на берзама Владимира Путина и његовог тима, јер је нешто слично, али у мањој мери, урадио у децембру 2014. Тада нико није веровао да западне санкције против Русије неће функционисати, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини или не.

Пре свега, тада су у Москви били свесни да све да Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, Вашингтон никада неће опростити руском руководству увреду коју је претрпео прво са Сноуденом, потом са Сиријом, али у првом реду на Криму, где је Русија поступила по властитој вољи, не консултујући се претходно са Западом, што је била уобичајена пракса.

ФЕД је тада одлучио да ојача долар, што је заједно са последицама санкција имало негативни ефекат на руску валуту. Потом треба узети у обзир и притисак Вашингтона на снижавање цена нафте, када је Обамина управа, а не Саудијска Арабија, која је била само пијун у игри, желела барел по 50 долара, што је за САД била профитабилна цена, али је за Русију значила нагли пад прилива средстава због још увек недиверсификоване економије. Таква цена је требало да буде велики удар на руски буџет, али је погодила Саудијску Арабију и Венецуелу, чији социјални програми зависе од продаје нафте.

Што се тиче саме Русије, аналитичар Дмитриј Калиниченко је написао анализу „Путинова златна клопка“, којом је појаснио неке детаље у тој игри исцрпљивања између Русије и Америке, о чему западни медији нису написали нити један једини ред, као што је случај са насловима који се своде на предвиђање „пропасти Русије и нафтне индустрије“, иако је управо Роснефт инсистирао на актуелном обарању цена црног злата.

ВЕЛИКА ПУТИНОВА ЗЛАТНА КЛОПКА ИЗ 2014.

Оптужбе Запада на рачун Путина се традиционално ослањају на чињеницу да је радио за КГБ, што значи да је „окрутан“ и „неморалан“. Путин је крив за све, али га нико никада није могао оптужити за недостатак интелигенције. Све оптужбе против тог човека не доводе у питање чињеницу да истовремено поседује вештину аналитичког размишљања и умеће како брзо предузети јасне и уравнотежене политичке и економске одлуке. Западни медији често ту способност упоређују с вештином неког великог учитеља који учествује у симултаној шаховској партији против неколико јаких играча истовремено.

Недавна економска кретања на Западу генерално упућују да је западна медијска процена Путина савршена. Упркос бројним извештајима о економским успесима у стилу каквом извештавају Фоx Неwс и ЦНН, западне економије, на челу са Сједињеним Џавама, као да по други пут падају у Путинову замку, чије су обрисе на Западу ретки приметили, како 2014. тако и данас.

Колико год Запад покушавао да изађе из ове замке, не полази му за руком. Шта је истина о ситуацији на Западу и Сједињеним Америчким Државама? И зашто западни медији и главни западни економисти ћуте, као да је реч о добро чуваној војној тајни?

Многи покушавају да схвате суштину актуелних економских збивања у контексту економије, остављајући на страну морал, етику и геополитику. Након што су схватили да су изгубили у Украјини, Вашингтон и савезници су хтели да уиште руску економију спуштањем цене нафте и гаса, као главних извозних прихода у буџету Русије, али су заборавили гомилање руских златних резерви.

Важно је напоменути да највећи неуспех Запада у Украјини није био војни или политички, него Путиново одбијање да финансира западне планове у западној Украјини, јер би тиме директно поткопао Руску Федерацију. То је план Запада учинило неостваривим, барем у блиској будућности.

Последњи пут је амерички председник Реган одлуком да обори цене нафте имао „успеха“ и то је само делом био разлог распада Совјетског Савеза. Али, историја се не понавља вечно. Овај пут су ствари другачије, али овог пута на Западу. Путинов одговор је 2014. некима изгледао као шах и џудо, када се користи снага непријатеља против њега самог и то уз минимално трошење властите снаге и ресурса. Међутим, сада су улози пуно већи и оно што се догодило пре шест година изгледа као „загрејавање“ за коначни обрачун.

Права Путинова политика није јавна, што ретки разумеју. Дакле, Путинова политика се углавном не фокусира на учинак, него на учинковитост. Врло мало људи разуме оно што Путин данас мисли. И готово нико не разуме оно што ће учинити у будућности. Без обзира колико то чудно звучало, али Путин је још 2014. одлучио да ће продавати руску нафту и гас само за злато. Међутим, он то није викао с кровова.

Наравно, још увек је прихватао и прихвата долар као средство плаћања, али одмах мења све доларе од продаје нафте и гаса опет за злато. Да би то разумели, довољно је посматрати динамику раста златних резерви Русије и упоредити их с девизним приходима Руске Федерације од продаје нафте и гаса у истом раздобљу. Осим тога, Русија већ годинама купује највеће количине злата икада и досегла је рекордне нивое.

УС Геологицал Сурвеy је пре десетак година упозоравао „како Европа не може да преживи без руских енергената“. Преведено с енглеског на било који други језик, то значи: “Свет неће преживети ако нестане руске нафте и гаса.“

Дакле, западни свет, који се темељи на хегемонији петродолара, је у катастрофалном стању и не може да преживи без нафте и гаса из Русије. Међутим, Русија је спремна за продају нафте и гаса Западу само у замену за злато.

Прекретница Путинове игре је механизам продаје руских енергената Западу само за злато, независно од чињенице пристаје ли Запад да плати или не руску нафту и гас са својим јефтиним златом на светском тржишту. Зашто је Русија, уз сталан проток долара од продаје нафте и гаса, по сваку цену тај новац желела да претвори у злато, притиснута са свих страна од стране Запада?

Цену злата су ФЕД и ЕФС студиозно неколико пута вештачки спуштали према куповној моћи долара и вештачки надувавали манипулацијама на тржишту. Занимљива чињеница је да снижавање цене злата води посебно одељење америчке администрације, Фонд за стабилизацију курса (ЕСФ), чија је улога да стабилизује долар у Сједињеним Државама.

У финансијском свету је општеприхваћена чињеница да је злато у ствари антидолар.

Године 1971. амерички председник Ричард Никсон затвра “златни прозор” и обуставља слободну трговину између долара и злата, што је у Америци било загарантовано одредбом из 1944. у Бретон Вудсу.

Године 2014. руски председник Владимир Путин поново отвара „златни прозор”, не тражећи допуштење из Вашингтона.

Након почетка кризе у Украјини, Запад је трошио већи део својих напора и средстава да снизи цене злата и нафте, али се видело да је Русија актер који формира цене и нафте и злата.

Срећом, у Вашигнтону су 2014. погрешили, јер су с једне стране нарушили економску стварност која постоји само како би користила америчком долару, али су с друге стране желели да униште економију Русије, која одбија да игра улогу послушног вазала Запада.

Ресурси попут злата и нафте пропорционално су ослабили и претерано потцењени у односу на амерички долар. Због великог притиска, Путин је одлучио да продаје руске енергетске ресурсе у замену за вештачки надуване доларе, да би онда с тим истим доларима куповао злато, вештачки потцењено у односу на амерички долар од стране Вашингтона и његових савезника.

Ту је још један занимљив елемент у Путиновој игри, а то је руски уран. Свака шеста електрана у Америци зависи од руског урана. Русија продаје Америци уран за доларе. Дакле, Запад за нафту, гас и уран Русију снабдева јаким доларом, чија је куповна моћ вештачки надувана снижењем цене нафте и злата, опет у режији оних који желе да униште руску економију.

Али сада имамо парадокс да Путин обара цену нафте, што доводи до раста цена злата, а не САД. Али је већ тада било јасно да Москв треба зачарани кругу у ком добија вештачки ојачан долар, којим купује вештачки снижено злато, све до тренутка када Москва буде могла да диктира вредност и једног и другог.

Управо то је био кључ свих трансакција у време општег напада на Русију 2014., али је Путин на крају користио доларе од продаје енергената да би физички повукао злато са Запада. То је уистину генијална економска комбинација која је Запад довела у ситуацију да као змија агресивно гризе властити реп.

Идеја ове економске златне клопке можда и није била Путинова и приписују је његовом саветнику за економске послове, др Сергеју Глазјеву. Али зашто би бирократ Глазјев, заједно с многим руским предузетницима, био уврштен у попис санкционисаних особа од стране Вашингтона? Вероватно због тога.

Идеју економиста Глазјева је Путин успешно спроводио уз велику подршку кинеског колеге Си Ђинпинга.

Посебно важна изјава у овом контексту је била изјава у новембру 2014. прве потредседнице Централне банке Русије, Ксеније Јудајеве, која је нагласила да Централна банка Русије може да користи злато из својих резерви за плаћање увоза, ако буде било потребно.

Очигледно је да је, с обзиром на западне санкције, ова изјава намењена партнерским земљама, пре свега Кини.

За Кину је плаћање у злату врло повољно. Наиме, Кина је тада најавила да ће престати да повећава резерве злата и девиза деноминованих у америчким доларима. С обзиром на трговински дефицит између Сједињених Држава и Кине, који је довео до трговинског рата, ова изјава преведена језиком финансија говори: “Кина више не продаје своје производе за доларе”.

Светски медији су одлучили да не истакну тај историјски монетарни заокрет и за никога није био проблем што Кина дословно одбија да прода своје производе за америчке доларе. Кина, наравно, и даље прихвата долар као начин аванса за њихове производе. Али чим се обави трансакција, Кина се одмах решава америчких долара и мења их у нешто друго. У супротном, изјава монетарних власти у Кини не би имала никаквог смисла.

Другим речима, Кина је већ тада одлучила да више неће куповати америчке трезорске обвезнице с доларима добијеним у међународној трговини, као што је до сада чинила. Однос америчког дуга у кинеским резервама је огроман, али се више не повећава.

И тако је присилна изолација Русије и Кине довела до великог успеха Москве и Пекинга. Русија купује робу директно из Кине са златом по тренутној цени. Исто тако Кина купује руске енергетске ресурсе са златом по истој цени, или за националне валуте, које се опет могу променити за злато на берзи у Шангају. У овом фестивалу руско-кинеских односа има места за све. И за кинеске производе, руске енергетске ресурсе и за злато као обострано средство плаћања.

Само што ту нема места долару, што не чуди, јер амерички долар није производ Кине, нити је руски енергетски ресурс. То је само финансијски инструмент привремене ликвидације. Бескористан посредник.

У свакој озбиљној трговини је уобичајено искључити непотребне посреднике из интеракције двеју независних пословних партнера. Ваља напоменути да је глобално тржиште физичког злата врло мало у односу на глобално нафтно тржиште. Већина светског тржишта физичког злата је микроскопска у односу на укупно светско тржиште нафте, гаса, урана, ретких метала и других роба.

Појам “физичко злато” је скован јер су за њега почели да се мењају физички енергетски ресурси, а не „папир“. Русија повлачи злато са Запада, али само у природном облику, а не као папир. Чак и Кина узима физичко злато у замену за стварне производе које извози на Запад.

Запад се надао да ће Русија и Кина прихватити као платежно средство за своје робе и енергетске ресурсе такозвано “папирнато злато”, потврде о поседовању физичких племенитих метала разних врста, али до тога није дошло.

Русија и Кина, када је у питању злато, желе драгоцени метал као средство коначне исплате. Поређења ради, промет на папирнатом тржишту злата се процењивао на 360 милијарди долара месечно. Али, с прелазом на стварно, физичко злато, промет је пао на само 280 милиона долара месечно. То значи да је однос између трговинског „папирнатог злата“ у односу на стварно физичко злато износио око 1000 : 1.

Путин је покренуо одбројавање чији ће крај уједно означити крај хегемоније петродолара, а одлука да снизи цену нафте је знак да жели да убрза тај процес.

Дакле, Путин је ставио Запад у пат позицију, без позитивних економских изгледа. Запад може да уложи огромне напоре и средстава да вештачки повећа куповну моћ долара, али проблем на Западу је што је количина физичког злата у његовом поседу ограничена.

Ову економску комбинацију је Путин сјајно одиграо. Физичко злато убрзано завршава у Русији, Кини, Казахстану, Индији и другим земљама које не слушају диктат Вашингтона. У тренутној стопи смањења резерви златних полуга Запад једноставно нема времена да направити било што против Путина и Русије.

У шаху, ситуација у коју је Путин ставио Запад се назива “мрачно доба”. Западни свет се никад није суочио са сличним догађајима и економским феноменом.

СССР је брзо продао своје злато у време пада цена нафте, док Русија чини супротно и убрзано купује злато у истим околностима. На тај начин је Русија претња глобалној доминацији модела америчког петродолара.

Основни принцип модела петродолара омогућује западним земљама предвођене Сједињеним Државама живе на рачун рада и средстава других земаља и народа, а све захваљујући улози долара који доминира у глобалном монетарном систему.

Улога америчког долара у глобалном монетарном систему је да буде крајње средство плаћања. То значи да је америчка валута на глобалном нивоу крајње добро акумулације и да нема смисла мењати га за друга добра.

Земље на челу с Русијом и Кином заправо мењају улогу и статус долара у глобалном монетарном систему. Коначно средство плаћања и акумулације имовине, америчка национална валута, заједничким акцијама Москве и Пекинга се претвара у пуко средство аванса у односу с другом коначном финансијском имовином – златом. Дакле, амерички долар заиста губи своју улогу као крајње средство плаћања и акумулације имовине, чиме губи обе улоге, а на сцену ступа деполитизовано и денационализовано активно монетарно злато.

Запад традиционално користи две методе како би уклонио претњу светској хегемонији петродолара и тако очувао властите привилегије. Једна од тих метода је Обојена револуција, а друга, ако прва не успе, су војне кампање.

Међутим, обе ове методе су у случају Русије немогуће или неприхватљиве. Као прво, огроман број становника Русије, за разлику од људи у многим другим земљама, не жели да тргује својом слободом и будућности своје деце у замену за неколико западних кобасица. То је видљиво из рекордне популарности Путина и анкета које редовно објављују и главне западне агенције.

Лична пријатељства која штићеник Вашингтона Алексеј навални има с америчким политичарима су лоша и за њега и за Вашингтон. Након објављивања те неспорне чињенице, 98% руске популације Навалног види искључиво као издајицу руских националних интереса. Стога западни стратези, који још нису полудели, не могу ни да сањају о било каквој Обојеној револуцији у Русији.

Друга традиционална метода су западне војне агресије, али Русија сигурно није бивша Југославија, Ирак или Либија. У свакој војној операцији чак и против ненуклеарне Русије на руској територији, Запад на челу с Сједињеним Државама би био осуђен на пораз. Генерали у Пентагону који воде НАТО снаге су свесни тога. Било би једнако безнадежно покренути и нуклеарни рат против Русије концептом такозваног “превентивног нуклеарног напада“.

НАТО технички не може да нанесе ударац који би у потпуности разоружао руски нуклеарни потенцијал у свим његовим аспектима, а масовна одмазда на нуклеарни напад против непријатеља или групе непријатеља би била неизбежна. Међутим, такав рат би имао последице да би живи напросто завидели мртвима.

Дакле, нуклеарни рат против земље попут Русије није решење за проблем предстојеће пропасти петродолара. У најбољем случају, то ће бити коначни крај историје. У најгорем случају, наступиће нуклеарна зима и крај живота на планети, а преживеће само бактерије које ће мутирати због зрачења.

Економска структура Запада може увидети и схватити бит ситуације. Главни западни економисти су сигурно свесни озбиљности и очаја ситуације у коју је Запад својевољно упао. Једноставно је упао у Путинову клопку из 2014. и смртоности стисак Москве је сада појачан.

Уосталом, институције Бретон Вудса знају златно правило: “Ко поседује злато одређује правила”, али на Западу о томе ћуте. Тихи су зато што нико не зна како изаћи из ове ситуације.

Ако се јавности објасне детаљи надолазеће економске катастрофе, сви ће почети да постављају питања: „Како Запад купује нафту и гас из Русије у замену за физичко злато?

Шта ће се догодити с петродоларом у Сједињеним Државама када Западу понестане физичког злата за плаћање руске нафте, гаса и урана и кинеске робе? “Нико на Западу данас не може да дговори на ових неколико једноставних питања.

Као што је својевремено написао аналитичар Дмитриј Калиниченко, то се иначе зове “шах-мат”, даме и господо. Игра је готова.

Међутим нису сви били тако кратковидни и велики играчи, чија се богатства мере и хиљадама милијарди долара, пажљиво посматрају шта се догађа. Треба рећи да они лично не гаје никакве родољубиве осећаје према Сједињеним Државама и та им је земља била само добар полигон за остваривање профита протеклих сто година. Стога неки медији, као на пример Блоомберг или Тхе Сyднеy Морнинг Хералд отворено су упозоравали на опасну игру око игре с ценом злата и нафте.

Наиме, они су приметили тренутак када је Русија почела да купује огромне количине злата и упозоравали су и покушавали да схвате шта Москва тиме жели да постигне.

Ако је 1. јануара 2010. Централна банка Русије имала „само“ 21 милион унци злата, 1. новембра 2014. године је имала 37 милиона, а 2019. 73 милиона унци злата. Изражено у тонама, ако је 2014. имала

1.150 тона, сада Централна банка Русије има 2.241 тону злата.

О поређењу с америчким златним резервама је тешко говорити, јер није јасно постоје ли оне заиста, будући да нико никада није био у стању да утврди веродостојност података које износи амерички ФЕД и налази ли се у Форт Ноксу физичко злато, међу којем би требало да буде и оно других земаља, или је реч о полугама од волфрана, како је упозоравао републиканац из Тексаса, Рон Пол.

У међувремену, све су чешће биле тврдње како Русија гомила злато јер жели да се реши америчких петродолара у трговини с нафтом. Осим тога, ако је то бег у сигурнији капитал, „за сваки случај“ се може купити тона или две злата, али оволико новца потрошити за куповину злата и готово учетверостручити златне резерве у десет година, с тенденцијом даље куповине, сигурно не можемо говорити о нечему што се купује „за сваки случај.

КАКО ЈЕ ПУТИН ИЗИГРАО БЕРЗОВНЕ ШПЕКУЛАНТЕ И ОКРЕНУО СИТУАЦИЈУ У СВОЈУ КОРИСТ?

У тренутној ситуацији, која је пуно озбиљнија него што се чини на први поглед, још једном треба подсетити како је то Владимир Путин 16. децембра 2014., на јеврејски празник Хануку, финансијске шпекуланте послао на „одмор“. Све се да једноставно објаснити, јер је било довољно гледати табелу курса рубље.

Важно је напоменути да се шпекуланти разликују од обичних људи који купују страну валуту и скривају је у сламарицу. Шпекуланти стално покушавају да купе јефтиније данас и сутра да продају скупље, или још боље, истог дана, како не би изгубили нити један једини долар с отварањем берзе следећи дан.

Дакле, шпекуланти су куповали долар за 60 рубаља, а намеравали су да га продају за 66. Али, као што се да доказати, тачно у поноћ 16. децембра 2014. су изгубили све што су зарадили и то је ставка број један на табели.

Пратећи динамику курса, шпекуланти су кренули у куповину када је долар пао на 59 рубаља и чекали су даљи раст вредности, али су ујутро претрпели удар како се види на тачки број два. Већина шпекуланта није хтела да узме добит, чекајући раст вредности долара на берзи да досегне стопу од жељених високих 66 рубаља.

Сада пређимо на тачку број три. Шпекуланти су појачали продају када је Централна банка Русије са својим резервама одлучила да стабилизује рубљу, баш као што је Банка Русија учинила овај понедељак.

Треба рећи да су шпекуланти били на добитку само на почетном јачању долара, тако да је у било којем смеру главна ствар била погодити како ће се кретати цена рубље. Готово нормално, шпекуланти су претпоставили да ће с обзиром на тадашњу цену нафте од 60 долара за барел уравнотежени курс бити 60 рубаља за долар, а профитираће од разлике у цени 66-60 рубаља за долар. То је требало да буде добар профит.

Међутим, на Хануку, 16. децембра 2014. Централна банка Русије није ишла на размену и дошло је до недостатка долара на берзи. Дан пре тога је Владимир Путин банкарима дао огромну количину рубаља, који су, као што знамо, сви завршили на берзи. У односу на долар, рубља се под пуном ценом винула у облаке, а шпекуланти су све очекивали само не такав сценарио.

Неки су обуставили трговину, а неки су ишли даље, али цену која је скочила са 66 на 78 рубаља за долар није био у стању да издржи нити један шпекулант и многи су ризиковали банкрот.

Невероватна тачка је она под бројем четири, када су видели да ће доћи до колапса долара и размислили шта им је чинити. Неки шпекуланти су одлучили да купе долар по цени од 72 рубаља. Зашто? Једноставно, мислили су да ће таква цена и остати. Тада је Путин продао сву валуту коју је купио сат времена раније.

Сада можете израчунати колико новца је зарадио Путин. Банке су издале тачну количину рубаља колико је требало. Тада су тим новцем купиле доларе за 60, а одмах га подале шпекулантима за 72 рубље. Укупно, за сваки долар Путин је тада зарадио 12 рубаља.

Точка број пет је она када су остали најинтелигентнији и лукави шпекуланти на берзи у време када је долар стајао 66 рубљи, рачунајући на раст. Они су успели да санирају губитак, али је таквих било врло мало.

Сада би свако ко се иоле разуме у краткорочне шпекулације на берзи могао да израчуна дневну добит Владимира Путина, иако су руски либерали тада вриштали како новац треба оставити у банкама.

Како је тачно Путин зауставио оргије с повећањем курса на чак 78 рубаља за један долар? Па, он је сам признао да је „назвао пријатеља“ и питао га има ли три милијарде долара, а затим га „питао“ да прода те три милијарде за 78 рубаља по долару. Повољно, нема шта. Нико не може рећи да није добро имати пријатеља као што је Путин који ће вам рећи када је добро продати долар.

С обзиром да је господин Јевтушенко, власник енергетске компаније Система и под истрагом за незакониту приватизацију Башнефта, изашао из кућног притвора и весео и срећан учествовао на састанку у Кремљу, многи су претпоставили да је он био тај „пријатељ“ Путина у његовој валутној игри без граница.

ПУТИН ЈЕ ВЕЋ КАЗНИО ШПЕКУЛАНТЕ У ЊУЈОРКУ

Не треба бити стручњак за економију и схватити да су економски разлози за пад рубље кулминирали почетком новембра, када је курс био двоструко већи од реалног курса руске рубље који је требало да буде око 22 до 25 рубљи за долар.

Нико није очекивао да ће Путин оборити рубљу на курс од 80 рубаља за долар. Сви су рачунали да ће од 65 рубљи за долар курс ићи доле. Колико новца су изгубили шпекуланти на „стоп-лоссу“ на „Црну Хануку“ 2014., није познато, али вест да су банкари у Њујорку затворили трговину рубљом због великих губитака, говори довољно.

Да је трговина била профитабилна, берза се не би затварала. Американци су писали „како су аналитичари потврдили да су многе од великих америчких банака обуставиле операције у трговању на платформи Фореx и то су морали да учине како би заштитили себе и своје клијенте”.

Дакле, одлучили су да се заштите од пропасти, а средства која су изгубили су била пристојна. Уз све то, Путин је тада упозорио „како не зна ко се бави шпекулацијама, али да ће их казнити“.

Рубља се морала заштитити, а о томе се говорило већ дуго времена, али исто тако влада консензус да јака рубља штети домаћој производњи.

Неколико објашњења око појма „стоп-лосс“, који дословно значи “зауставити губитак”. То је начин којим се ограничавају губици у управљачком портфељу. У ствари, то значи затворити продају вредносних папира и имовине због неповољних кретања цена, што је финансијски алат који спречава финансијске губитке. Дакле, чим продаја постане непрофитабилна у првом низу, противтрговина престаје.

РУСКИ УДАР НА ЦЕНЕ НАФТЕ ЈЕ ДРУГО ПОЛУВРИЈЕМЕ СТАРЕ ПАРТИЈЕ

Све је било добро испланирано и текло глатко, али исто тако је добро да је на крају постигнут коначни циљ, а сад се чини да треба ићи до краја, јер америчке нафташе треба истиснути с тржишта, што је признао и челник Роснефта Михаил Леонтијев.

Наиме, тада је нафта пала са 60 на 40 долара за барел и та цена је “убила” све будуће нафтне пројекте шкриљаца у Сједињеним Државама, а 200 бушотина је одмах затворено. Међутим, временом су компаније добиле кредите и оне које су преживеле су наставиле да послују, на почетку мањим капацитетом, а касније све већим. Сада је веме да се поново „прореде“, али до тачке на којој неће бити велики актери на глобалном тржишту.

Тада је пад курса рубље са 45 на 60 за долар руска предузећа учинио исплативијима и конкурентнијима на страним тржиштима, а то је било идеално за диверсификацију економије.

Природан пад којег су претрпеле берзе у Русији је на другој страни створио услове да су се јефтино откупиле деонице руских компанија од западних инвестицијских фондова.

И на крају, све негативну у вези депрецијација рубље, наравно, само за јавност, може се приписати Западу и либералима.

У овом тренутку је рубља стабилизована на курс којег смо споменули у почетку, а берзе МИЦЕX и РТС већ тргују у плуси и берзовни индекси расту. За конкретне ефекте овог плана с обарањем цена нафте мораћемо се стрпети коју недељу, можда и дуже, али се без сумње може рећи да Москва диже улог и да данас пуно више вреди пратити берзовне индексе и цене нафте и злата него домет најновијег пројектила или перформансе борбеног авиона пете генерације.

(logicno.com)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 6076555

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.