svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

МИСТЕРИЈА ДУГА ШЕСТ ВЕКОВА

pjimage 1Шта се крије испод Смедеревске тврђаве? (ВИДЕО)

Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна.

Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова.

Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној цркви Благовештења. Деспот Бранковић откупио је чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине.

Упркос многим покушајима, вековима није одгонетнута тајна где се налазе остаци ове светиње у смедеревској Тврђави.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и обесили га о грану маслине у граду Теби Беотијској. Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, где су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.

Чврсто верујући да је чудо избављења српске државе могуће, српски владар је одлучио да светињу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп је плаћено тридесет хиљада дуката које је у име поклона морао дати султану и пашама у Једрену.

Срби су, уз помоћ турског заповедника Рогоса, кроз тајни пролаз доспели до куле у којој су мошти чуване, те су их у највећој журби и тајности однели из Рогоса и пренели у новоподигнуту Ђурђеву престоницу, Смедерево.

Пут којим су мошти стигле у Србију није познат. Забележено је само то да је једно коначење учињено у манастиру Грачаници.

Било је то половином петнаестог века.

Тако је богочувани град Смедерево добио новог заштитника чији ће култ у наредним годинама изаћи из оквира градских зидина и постати најзначајнији култ у Србији.

Пренос моштију

Дванаести јануар 1453. године. по старом календару установљен је као празник преноса моштију.
Био је то све само не обичан дан за житеље престоног града Смедерева док је окрњена српска држава бројала последње дане.

Литија у којој је ковчег са моштима ношен прошла је улицама града и око његових зидина у намери да их утврди и учини неосвојивим.

Литију је пратио деспот Ђурађ Бранковић са породицом: супругом Ирином, синовима Гргуром, Стефаном и Лазаром, кћерима Јеленом и Маром. Забележено је да су долазак светиње пратили "сви епископи српски, часни игумани и ђакони у чистим одеждама и са часним крстовима као и сво племство српско".

Мошти су похрањене у Саборну цркву Благовештења коју је, како је забележено, Ђурађ градио по узору на Ресаву- задужбину деспота Стефана. Верује се да смедеревски храм није заостајао за узором, ни по величини као ни по уређености.

Међутим, каква је била судбина цркве након пада Смедерева 1459. нема никаквих података.

Постоје веровања да је након коначног пада града у руке османских освајача црква порушена, вероватно после 1460. године, а да су њени фрагменти узидани у турско купатило – хамам, као и у Водену кулу на ушћу Језаве у Дунав, коју су Турци подигли ради боље одбране града.

У храму је, како се такође веровало, првобитно сахрањен и сам деспот Ђурађ Бранковић.

Када су пре три деценије откривени остаци сакралног компекса, који је недавно рестауриран, веровало се да је реч о Благовешетнској цркви. Наде су се брзо распршиле, јер је одмах било јасно да је црква Благовештења морала бити далеко већа и репрезентативнија. Тако, остаци цркве Благовештења до данас нису пронађени.

Последњи озбиљнији покушај био је у априлу 2010. године

Тада је обављено геомагнетно снимање подземља Великог града, а за ово ангажовани су немачки стручњаци. Након снимања, месецима је трајала израда сателитске мапе у Археолошком институту у Франкфурту.

Геомагнетно истраживање требало је да открије остатке чврстих предмета и зиданих објеката на дубини до три метра. На снимцима, нажалост, није пронађено ништа.

Тада је као велика препрека наведено растиње због којег компликована апаратура за снимање терена није могла да снима целокупно подземље.

После овога, остала је нова нада да се негде, на неистраженим деловима, ипак налазе остаци светиње.

Остаци сакралне грађевине у коме су се се чувале мошти Светог Луке, који се и данас сматра заштитником Смедерева, су мистерија, а археолози се надају да ће у будућности открити ово, најсветије место у Смедереву.

Преузето са: https://www.srbijadanas.com/

Последње ажурирано понедељак, 09 март 2020 07:49  

Колумна

Време преиспитивња

vreme preispitivanja

 

На ивици

na ivici

 

Тешко је

 tesko je

 

Време твоје и време моје

tvoje i moje vreme

 

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

Људи

ljudi

 

О несрећи

o nesreci

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5678529

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.