svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Борис Субашић: Светски значајна открића наших археолога у Сићевачкој и Јелашничкој клисури

1118815594 0 0 4999 2704 1000x0 80 0 1 a7382b9078abf7f2767ed678477de844Србија била рајски врт преко којег је насељена Европа

Наше тло једини преисторијски коридор између Истока и Запада

ОГЊИШТЕ старије од 200.000 година које су српски археолози недавно откопали у пећини Баланици код Сићева је прворазредна научна сензација. Тај тамни круг пепела на дебелом слоју земље и стена испечених ватром осветљава један од најзагонетнијих периода у историји људске врсте.

19-pecine-u-Sicevackoj-klisuri 620x0

Огњиште открива да су неандерталци, робусни рођаци модерног човека, умели контролисано да користе ватру и да су имали друштвени живот. Откриће потврђује и да је простор Србије у време ледених доба био "рајски врт" с подношљивом климом и једини увек отворени коридор између Истока и Запада.

- Нова открића из Сићевачке и Јелашничке клисуре, као и из долина Пека и Тимока, потврђују хипотезу да је модерни човек са Блиског истока кренуо у колонизацију Европе преко територије Србије и наставио на Запад узводно Подунављем - каже археолог проф. др Душан Михаиловић, са Филозофског факултета у Београду, вођа тима чија су открића прославила Србију у научном свету и нацртала нову карту ширења људске врсте.

Српски археолози су пронашли доказе да су у Србији савремени људи живели неко време заједно с неандерталцима. Као и да је током врхунца последњег леденог доба модерни човек на подручју Србије нашао уточиште у коме је преживео. После отапања глечера он је освојио Европу, а истовремено су мистериозно нестали њени стари становници, неандерталци.

Донедавно, наука је сматрала да су били примитивнији и инфериорнији у односу на грациознијег, интелигентнијег, продуховљеног савременог човека који их је истребио. Неки научници су сумњали у ову хипотезу, подсећајући да су неандерталци робусни, али да су само уз помоћ интелигенције могли да преживе ледена доба у Европи. Показало се да су били у праву.

- Нове аналитичке методе откриле су другачији свет преисторије. Ових дана је анализа материјала из гробнице неандерталаца у пећини Шанидар у Ираку потврдила да су они сахрањивани ритуално, са цвећем, што доказује да су имали симболичко мишљење. Огњиште из Баланице показује да је неандерталац, као и савремени човек, умео да контролисано користи ватру - каже проф. др Михаиловић.

Најстарије Огњиште од пре 200.000 година

19-deo-ognjista-u-Baalanici

Дебео слој трагова горења у кругу од око пет метара унутар Баланице показује да су неандерталци овде имали стално станиште и да су пре 200.000 година познавали вештину добијања ватре.

- Слична ватришта су проналажена, али су она кратко коришћена, па је тешко поуздано утврдити да ли су пламен ужегле људске руке или је он настао природним путем и само је одржаван. У Баланици је несумњиво да је ватру на њему палио неко ко је знао како да се то уради. Ватриште је било центар друштвеног живота, око кога се окупљало, седело, јело, разговарало... То је доказ да је Баланица била базна станица људи, а не само сезонски логор - каже проф. др Михаиловић.

Истраживања српских археолога и анализе светских лабораторија потврђују да је Баланица једно од најстаријих непрекидно насељених места на свету. У њој су откривени остаци најдревнијег претка савременог човека у Европи, који је овде живео пре више од 500.000 година. У истој пећини су очувани трагови насеобине неандерталаца који су око 400.000 година владали Европом. У пећини над Сићевачком клисуром су нађени и трагови првих савремених људи који су преко Балкана пре око 44.000 година преплавили Европу.

- Зашто су сви они живели у Баланици? Одговор је прилично једноставан: пећина је изнад корита Нишаве, где су велики биљоједи, као што су мамут, бизон, тур, дивовски јелен и носорог, долазили на појило. И неандерталци и модерни људи су их ловили из заседе у пећини. Као и козороге на околним висијама. Поред Баланице је и извор. Дакле, идеално место за живот. Али нису само људи из Баланице ловили животиње, већ и обрнуто. У најнижим археолошким слојевима открили смо људске остатке које су као плен донели грабљивци, вероватно дивовске пећинске хијене - каже проф. др Михаиловић.

Остаци скелета у Баланици

19-kosti

Нова истраживања ширег подручја показала су да пећина Баланица није била усамљено станиште у пустоши, напротив. У оближњој Јелашничкој клисури су такође пронађена многобројна људска станишта из дубоке преисторије.

- У ствари, прве сигурне трагове неандерталца у Србији, старе 102.000 година, нашли смо у пећини Пештурини у Јелашничкој клисури. Поред њихових скелетних остатака нашли смо и кост са урезаним линијама која им је служила као украс, а изгледа да су се украшавали и перјем и канџама животиња. Пештурина је неандерталцима служила као повремени сезонски логор, јер смо у њој пронашли кости великих месождера из истог времена, као што су пећинске хијене, медведи и лавови - каже проф. др Михаиловић.

Камени ножеви и стругачи

19-neandertalski-alati

У најмлађем археолошком слоју Пештурине пронађени су камени ножићи модерног човека, који је ту нашао уточиште и преживео врхунац последњег леденог доба које је почело пре око 29.000 година.Појаву савременог човека у Европи пратиле су учестале климатске промене и природне катастрофе. Пре 40.000 година дошло је до највеће ерупције вулкана за последњих 200.000 година (Флегрејска поља код Напуља), а вулкански пепео је прекрио територију од јужне Италије до степа јужне Русије. Током ископавања ми наилазимо на слојеве тог вулканског пепела. За разлику од неандерталаца, који су након овог догађаја изумрли, савремени људи су опстали у окружењу "вулканске зиме" која је уследила након ерупције - каже проф. др Михаиловић.

У пећинама Сићевачке клисуре људи су преживели ледено доба

19-pecine-u-Sicevackoj-klisuri1

КРЕАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Донедавно је важило мишљење да су неандерталци били готово животиње, за разлику од савременог човека који је био напредан, имао симболичко мишљење, стварао уметност и слично.

- Није баш тако. Модерни човек постоји 300.000 година и није стварао ништа нарочито више од неандерталаца, за које сад знамо да су имали неко симболичко мишљење. Тек пре око 35.000 година долази до праве креативне револуције, чији је узрок још увек тајна. Све до тада уметност савремених људи и неандерталаца се сводила на кости са урезима, као на онима из Јелашничке клисуре - каже проф. др Михаиловић.

Проф. др Душан Михаиловић

19-Dusan-Mihailovic-1

ТРИ СЕОБЕ

 

НАЈУГЛЕДНИЈЕ светске лабораторије испитују налазе из Баланице да би се прецизно утврдило ко је направио и користио огњиште.

- Није искључено да су у њој боравили и савремени људи из првог

БЛИСКИ РОЂАЦИ

Нове аналитичке методе су утврдиле да је долазило до мешања неандерталаца са савременим људима.

- У пећини на Карпатима нађене су кости модерног човека, чијом анализом је утврђено да имају чак седам одсто генетског материјала неандерталаца, што је врло блиско сродство.

Реконструкција изгледа неандерталца

19-nenadertalac-2

Код данашњих људи откривено је од један до четири одсто неандерталског ДНК материјала - каже проф. др Михајловић.

Преузето са: https://www.novosti.rs/

Последње ажурирано недеља, 01 март 2020 12:38  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 5940059

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.