svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте

60015915 859562921065146 7143775861706063872 nПисмо Књаза Милоша Владики Његошу против „вуковске секте“

Књаз Милош Обреновић, владар полувазалног балканског Књажества Сeрбија (Княжество Сербiя) које се ослобађало од османске окупације и вазалства, у којем је живјела тек трећина српског народа, док је са друге стране Дрине српски народ у Босни и Херцеговини, Крајини и Војводини био под аустроугарском окупацијом и римокатоличком унијатском мисијом, а у Старој Србији и Македонији под османском окупацијом, одлучно се одупирао римокатоличком прозелитизму и револуционарној пропаганди у границама Књажества. Књаз је спречавао покушаје да аустроугарска колонијална културна политика наметне школству и културним установама Књажества аустрославистички програм југословенске језичке политике. У повјесном и програмском контексту католичког прозелитизма аустрославистички програм колонизовања српског језика био је прозелитска пракса унијатске мисије у Далмацији – примјена простог правописа (гласовног) и `дијалекатског` књижевног језика као средстава  унијатске мисије и пропаганде од средњег вијека. Југословенски правописни програм је био средство раскидања са српским предањем православног правописа и књижевног језика, а тиме и одвајања српског правописа од система и семантике ћириличне писмености православних народа. Реформисани српски правопис југословенског језичког програма представљао је унапређени модел прозелитског правописа унијатске мисије (српски `ћирилични` фонетски правопис прилагођен латиничној варијанти фонетског правописа покатоличене словенске заједнице у Загребу и дјеловима Далмације; прилагођен редукованом фонетском фонду новог књижевног језика кодификованом на основи простог дијалекта).

milos obrenovic1Књаз Милош је, за разлику од својих наследника, спроводио савјете православних филолога и владика који су упозоравали да је такво `ћирилично` писмо прозелитски правопис прелаза на латинично писмо, и да се из кодификованог књижевног језика на простом дијалекту могу израђивати нови `језици`. Такође, да је југословенска језичка политика средство геополитичког одвајања српског од православних народа, првенствено од највећег православног народа – руске цркве и царевине. Књаз Милош је сачинио више закона забране уношења у Књажество Србију књига писаних реформисаним `ћириличним` правописом и коришћења југословенског комбинованог` ћириличног` писма. Књаз се савјетовао са митрополитом Стефаном Стратимировићем и Владиком Петром II Петровићем Његошем, као и са српским филолозима и културним дјелатницима. Најзначајнији закон забране `хуле против божества и правитељства`, и `да се не штампају књиге правописом Караџића Вука`, који је Књаз Милош установио су Правила о цензурисању, објављена 1832.г. 22 децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Аустрославистичка мисија је у словенске народе упућивала мисионаре словенског поријекла, тако је  колонизовање српског језика спроводила преко српских сарадниика – Сава Мркаља, Ђура Даничића, Вука С. Караџића, Доситеја Обрадовића. Руководилац и координатор словенских сарадника аустрославистичке југословенске мисије био је аустријски државни цензор за словенску штампу и културну политику на подручју аустроугарске Бартоломеј Јернеј Копитар. Због негативне религиозне репутације латинских мисионара међу православним Словенима, аустрославистичка мисија је ангажовала српске сараднике присталице покрета `просвјетитељског позитивизма и рационализма – атеистичке активисте под псеудонимом националног препорода, који су спроводили југословенску реформу српског језика и правописа у форми српског филолошког фолклора.

Свједочанство како је Књаз Милош спроводио православну културну политику у Књажеству је и Књажево писмо Владки Петру II Његошу 20. октобра 1836. године. Писмо је цитирано и у комунистичким пропагандним прегледима повијести реформе српског правописа као примјер ретроградних религиозних антиреволуционарних тежњи православне просвете. Али, после сто година југословенства и последица реформе српског језика и правописа, раграђивања, двоименовања, троименовања, до петоименовања и потпуног преименовања и распарчавања српског језика, потискивања ћириличног и наметања латиничног писма, јасна је сврха Књажевог закона против `вуковске секте`, како је Књаз називао реформаторе ћириличног писма и сараднике аустрославистике језичке политике. Програм југословенске језичке политике био је секташки у односу на вјерски и културни континуитет српског народа, српски државни и духовне интегритет и идентитет, као противправославна религиозна и револуционарна политика. Југословенски језички пројекат је био полазиште разграђивања српског предања православне писмености и књижевности, саборности и државотворности, а формирања југословенске језичке вавилонске национално неутралне државно-политичке творевине.

67558 10200434713943310 94099362 nПисмо Књаза Милоша Владики Његошу 

„Има једна рђава секта, вуковска названа, која ь (дебело јер)  изоставља, и још гдјекоја измењенија захтева, и све се бојим да не буде отров ученија ове секте и до у Црну Гору, досад свагда чисту и невредиму пребившу, приспео, а ако би то било, то би ми заиста врло тешко и жао пало, јербо је доста верно познато да та секта изостављањем ь и увођењем некаквог ‘ј` одводи од православља и приводи к римокатоличанству. (Познат ће Вам бити кустос Ц. К. Библиотеке, Копитар, римокатолик, овај је та ученија разврата дао Вуку, а Вук вуче туђу будалаштину не знајући ни шта вуче ни нашта. Но ово, мислим, сами за себе задржите да не дође до нечастивих ушију.) Та је секта и овде била почела исто учење распрострањивати, но ја сам то у согласију с Г. Митрополитом Карловачким Стратимировићем предупредио многе такове књиге у ватру бацивши, а многије читавим сандуком побацавши“.

Писмо је штампано у публикацији `Известија – `Отделенија руског језика и словесности`; Царска академија наука  (1903. т. VIII књ. 3,ст.333)

Предговор написао и припремио Огњен Војводић

Преузето са: http://www.ognjenvojvodic.info/

Последње ажурирано уторак, 25 фебруар 2020 08:07  

Колумна

Време преиспитивња

vreme preispitivanja

 

На ивици

na ivici

 

Тешко је

 tesko je

 

Време твоје и време моје

tvoje i moje vreme

 

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

Људи

ljudi

 

О несрећи

o nesreci

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5678451

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.