svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Шта је то урадио Лукашенко?

Lukashenko PutinСИТУАЦИЈА БЛИЗУ ПУЦАЊА

Док сутра у Москви буду разговарали председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко, локалне бензинске пумпе ван Минска и већих градова већ увелико ће имати ограничење на точење горива како би нафте било довољно за све.

Белоруски председник ипак има бољу стартну позицију уочи новог сусрета с Путином – који је назвао „тренутком истине” – захваљујући посети америчког државног секретара Мајка Помпеа, који му је понудио стопроцентно снабдевање америчком нафтом у замену за досадашњу руску, али и америчке инвестиције. 

Помпео је и током посете Kазахстану упозорио власти да буду обазриве у вези са руским и кинеским улагањима и утицајем, рекавши да атрактивност таквих инвестиција „иде уз цену суверенитета и може да наруши, уместо да помогне, дугорочан развој земље”.

Путин и Лукашенко у два сусрета током децембра нису успели да се договоре о новом споразуму о снабдевању нафтом јер је изостао договор о цени. Русија је од 1. јануара сасвим обуставила испоруке, а потом их је после четири дана делимично обновила.

Транзитне испоруке руске сирове нафте Европи преко Белорусије настављене су несметано, али белоруске рафинерије нафте раде на минимуму капацитета. Притом је влада у Минску тражила да и транзит кроз њихову земљу поскупи за 21 одсто, док Руси не пристају да поскупљење буде веће од шест одсто.

За Белорусију би поскупљење нафте и гаса из Русије био велики шок пошто је држава деценијама зарађивала од извоза јефтиних нафтних деривата произведених од руске нафте коју су добијали по много нижој цени од тржишне.

Русија је одлучила да не жели више да продаје нафту по субвенционисаној цени, али ни Лукашенко није губио време: преговарао је са САД, Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Kазахстаном. Од Норвешке су купљене прве количине нафте за рафинерије, а у уторак је у Минску био министар спољних послова Литваније Линас Линкевич како би разговарао о извозу нафте.

Сада је главна политичка интрига у томе да ли је у питању само руски економски интерес или је на снагу ступила и политичка стратегија, која се западним медијима чини највероватнијом – да је притисак у функцији намере Kремља да формира јединствену државу са Белорусијом како би Путин прешао на нову функцију пре краја мандата 2024. године.

Подстакнут срдачним разговорима с Помпеом, Лукашенко је најавио да ће од Путина у петак тражити да настави с испоруком нафте и гаса по субвенционисаним ценама.

Председник који је на власти већ 26 година поручио је да не жели да буде „последњи белоруски председник”, алудирајући да су притисци у функцији уласка у заједницу са Русијом у којој би Белорусија изгубила суверенитет.

Неки руски медији тврде да би одговор на ову његову констатацију из руске перспективе могао да гласи – да би текући мандат за Лукашенка могао да буде и последњи.

На оптужбе из Минска да Русија заустављањем снабдевања нафтом ради на растакању Белорусије, из Москве је одговорено да Лукашенку не би било паметно да се ослања на америчку помоћ јер би могао да прође као бивши украјински председник Виктор Јанукович, коме су из Вашингтона прво обећавали инвестиције, да би касније стали на страну оних који су извршили пуч.

Исти кругови наглашавају да је Москва узнемирена због одбијања Минска да пристане на даљу интеграцију, о чему је споразум потписан још пре две деценије.

О томе се преговара годинама, а Лукашенко је усавршио методу затезања и попуштања, „играјући” између Русије и Запада.

Обећао је да ће 2004. године увести заједничку валуту, а прошле године Москва је убрзала преговоре и испоставила захтев да се формира наднационално тело.

Напредак у овим питањима је условила задржавањем попуста на нафту и гас (Русија испуњава 80 одсто потреба Белорусије за енергентима). Међутим, током прошле године, број присталица савеза с Русијом у Белорусији смањен је са 60,4 одсто на 40,4 одсто, показала је социолошка студија белоруске аналитичке радионице Андреја Вардоматског. 

У односима Белорусије са САД и ЕУ такође постоје „одређене несугласице”.

Вашингтон је Минску увео санкције 2006. године, док је на снази била фраза да је Белорусија „последња диктатура у Европи” у којој се крше људска права и политичке слободе.

До извесне релаксације је дошло када је Лукашенко 2015. ослободио свих шест белоруских политичких затвореника и предузео одређене кораке за побољшање стања људских права. Санкције су умањене, али су још увек на снази, а у септембру прошле године је договорена размена амбасадора после више од 10 година.

Kолико је незахвално прогнозирати на чију страну ће Лукашенко стати, толико је вероватно да ће белоруски председник учинити све – па и купити који танкер америчке нафте – како „тренутак истине” не би значио и крај политичке каријере.

(Биљана Митриновић / Политика.рс)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

Људи

ljudi

 

О несрећи

o nesreci

 

Прошлост никада не пролази

proslost nikad ne prolazi

 

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5542851

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.