svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Православље у Албанији 1929. (ФОТОГРАФИЈЕ)

Ел. пошта Штампа ПДФ

7Православље у Албанији 1929. (ФОТОГРАФИЈЕ)


О АУТОРУ ОВИХ ФОТОГРАФИЈА

Аустријски антрополог, фотограф и путописац, Хуго Адолф Берначик (1897-1953), рођен је у Бечу као син Едмунда Берначика (1854-1919), професора права на Бечком универзитету. Као адолесцент, прије Првог светског рата, био је у контакту са Албанцима у Цариграду, посебно са синовима личног телохранитеља султана, и имао је прилику да посјети Албанију 1914. године.

Главна експедиција Хуга Берначика у Албанију била је од 24. априла до 6. јула 1929. године.  Опремљен шатором, кајаком и камером, Берначик је био у контакту са земљопосједником Агом Агајем (1897-1994), са којим је кренуо у лов на птице на равници Мизекеја. Албанска експедиција резултирала је с двије књиге: Riesenpelikane und ihre Kinder (Џиновски пеликани и њихова деца) и Europas vergessenes Land (Заборављена земља Европе).

Током рата, 1515. године, добровољно се пријавио за војну службу у артиљеријском пуку аустроугарске војске, а децембра 1917. године, унапређен у чин поручника, поново је послат у Албанију. Мочварски пејзаж албанске обале привлачио га је због његовог интересовања за природу и посматрања птица, па је због тога желео да се тамо врати у каснијим годинама.

Напуштајући студије медицине, после рата почео се бавити фотографијом у Бечу, али га је мотивисала превасходно авантура коју је тражио на путовањима. Између 1923. и 1930. био је у Африци, у Јужном Тихом океану, Новој Гвинеји, у југоисточној Азији, и у Лапонији. Већина тих путовања резултирала је етнографским студијама или путописима и сјајним фотографијама. Своја путовања финансирао је продајом својих фотографија у новинама и часописима.

Године 1930, почео је да студира етнологију, психологију и географију на Универзитету у Бечу, гдје је 1932. завршио докторат, а 1939. професор етнологије на Универзитету у Грацу. Берначик је упамћен као промотер алтернативне антропологије и постао је један од најпознатијих њемачких антрополога 1930-их.

Након Другог свјетског рата, током кога је био члан НСДАП (нацистичке) странке, отпутовао је у Мароко (1949-1950), али се разболио од тропске инфекције и умро у Бечу од његових компликација. У Бечу сада постоји улица која носи његово име.

7
Православна жена са дјететом. Око врата носи православни крст.
(фото: Hugo Bernatzik, 1929.)

8
Православна жена са колијевком на леђима на народном сабору код цркве Свете Ане у Курбину.
(фото: Hugo Bernatzik, 1929.)

3
Православна црква Светог Николе у Воскопоји, опљачкана током Првог свjетског рата“
(Фото: Хуго Бернатзик, 1929).

1
Млада жена на православном црквеном фестивалу у Шијону [у близини Елбасана] која се није желела фотографирати и побjегла на балкон (Фото: Хуго Бернатзик, 1929)

6-1
Стара православна црква Вазнесења код Корче. (фото: Хуго Бернатзик, 1929).

4
Православни монах из Драча, 1929.

5
Православна црква св. Влаха у Драчу, 1929.

2-1
Пут близу Берата, са византијским рушевинама на литицама (Фото: Хуго Бернатзик, 1929)

 

9-1
Литија са моштима св. Јована Владимира, у Елбасану 1929.

Преузето са: http://www.sedmica.me/

 

Колумна

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 6069970

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.