svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Лазар С. Топаловић и Чедомир Митровић : НЕРАСВЕТЉЕНА ТАЈНА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

ЗАШТО ЈЕ СРУШЕН СТАРИ ГРАД НА АВАЛИ

Планина Авала, тек 16 километара од Београда на југ, одавно, и све више привлачи људе посвећене свакојаким мистеријама. Иако би се рекло да у Споменику незнаном јунаку нема ничег мистериозног, највише их интригира управо ова лепа грађевина на врху планине, маузолеј подигнут пре 72 године - на месту где се некада био браник Београда, средњовековни утврђени град Жрнов, зван и Жрнован.

Од њега није много остало после свих освајања, ратних разарања и мирнодопских рушења, али су трагови средњовековне тврђаве још били видљиви кад је краљ Александар Карађорђевић 1934. године одлучио "рашчисти терен" да би на том платоу био изграђен комплекс Споменика незнаном јунаку, дело вајара Ивана Мештровића.


Последње зидине Жрнова: Древни град непосредно пре рушења

И би тако, краљева воља је испуњена. Нико други се није ни питао. Остаци Жрнова су минирани, терен потпуно рашчишћен и више није било ниједног камена који би подсећао на прве темеље од пре два миленијума.

Сада се, на купастом врху, на 511 метара надморске висине, диже маузолеј, споменик свим знаним и незнаним јунацима палим у небројеним биткама за одбрану или ослобађање Србије и њене престонице.

Споменик незнаном јунаку је сасвим заслужено на списку готово свих туристичких организација у престоници, али није само његова изузетност привлачна за многобројне посетиоце - има он и своју мистериозну црту.

Житељи села под Авалом причају да често виђају људе, појединце или у малим групама, које изглед одаје да нису обични туристи - по правилу, у походе планини стижу опремљени разним уређајима, а њихова намена може само да се наслути.

Авала је од најранијих времена била привлачна, али су то били сасвим други туристи, истраживачи природних блага, просто речено - рудари. Не зна се тачно ко је први почео и када су отворени први рудници, али се зна да су на Авали, од давнина, ископаване разне руде - олова, сребра и гвожђа, цинобарит и жива.

Први знани рудари били су Скордисци, келтско племе, које су привукла богата налазишта. Вешти и у металургији, они су дуго експлоатисали утробу Авале, а верује се и да су баш они подигли прву тврђаву на њеном врху.

И данас Авалу походе они којима је занимљива историја рударства, трагачи за племенитим металима и археолози аматери који се надају да ће на њеним падинама и око споменика пронаћи вредне археолошке остатке.

Мало је, међутим, познато да је врх Авале врло занимљив и онима који се баве алтернативном медицином и уфолозима који верују у НЛО и тврде да се изнад планине често појављују неидентификовани летећи објекти.

Наводно објашњење крије комплекс маузолеја који је Иван Мештровић осмислио и подигао по налогу краља Александра Карађорђевића. За њих двојицу се тврди да су били масони, па су обојица, као да испуњавају завет братству слободних зидара, Авали дали облик пирамиде, а зна се да је то један од масонских симбола и да су они увек настојали да у светским престоницама оставе свој потпис.

Будући маузолеј: "Масонска" пирамида испред степеништа

Зашто је Александру Карађорђевићу засметала средњовековна тврђава, прво право утврђење подигнуто у време деспота Стефана Лазаревића - историчари ни до данас нису открили. Јавних расправа никада није било, а све отада се већина историчара, у наше време поготово, понаша по оној народној "за просутим млеком џаба је жалити".

Тврђаву Жрнов су Турци звали Хавала - сметња, препрека, па је зато цела планина добила то име, онако како су га изговарали - Авала. Пре турског времена планина се звала Жрнов, по великом жрвњу за мељаву руде из рудника који су постојали у подножју.

Мистерију позадине рушења тврђаве истраживао је историчар Радован Дамјановић и своја сазнања изнео је у књизи "Жрнов, српски Авалон".

- Мода подизања споменика "незнаним јунацима" ширила се Европом између два рата. Мисао о потреби за великим спомеником потпуно је обузела краља Александра и њему блиске људе и он је донео одлуку да се прихвати нацрт Мештровића о маузолеју на врху Авале. План луксузног Мештровићевог споменика је нацртан као да се ради о потпуно голом врху планине. Мештровићу је било потребно "празно платно за ремек-дело" и тако је донета одлука о рушењу тврђаве - каже Радован Дамјановић.

Зашто је краљ Александар тако лако жртвовао Жрнов? - питање је на које већ годинама многи покушавају да нађу одговор. Одговора нема, осим да је то била опсесија за коју нема истинског оправдања.

 

На врху Авале: Краљ Александар на месту будућег споменика

Сравнити са земљом такав један, драгоцен и јединствен, историсјки споменик - ради споменика који је, ипак, могао бити подигнут и на неком другом месту, и у подножју планине, што да не! - представља, благо речено, прави скандал и за то време, а поготово из савремене перспективе.

Били су то остаци града са темељима још из антике, бедемима из раног средњег века, када се цело утврђење састојало од Малог града, са двема кулама, и Горњег града, са великом капијом, и које су Турци касније, ојачали додатним зидинама и бедемима, са јарковима, да би осигурали прилазе Београду и његову одбрану.

У путописима из тог доба Жрнов је важио као једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији. Зато је његов нестанак са лица земље изазвао уистину велико узбуђење у јавности, тим веће јер је то недело - како се сматрало - било дело самог краља, изведено у потпуној тишини. О томе није смело да се прича, није се писало, чак су и на чаршијске приче о томе гледало као на антидинастичку субверзију.

- Свашта се причало и претпостављало, помињани су и масони, да су и они у свему томе имали удела. Два дана је трајао тај скандалозни чин. Три пута су минери постављали експлозив, све док од града није остао ни камен на камену. Томе је присуствовао лично краљ Александар. Чак се и фотографисао. А колико је то било осионо, говори и то да је дугме за активирање мина једанпут притиснуо тада десетогодишњи Александар, син кнеза Павла.

Као симбол масонски или без везе с њима, тек, извесно је да је пирамида имала јасно место у Мештровићевој идеји. Зато је, да би врх Авале попримио облик пирамиде, да би био зарубљен тако да може да се постави споменик, морао да буде уклоњен стари град Жрнов. А то је место које се помиње и у време деспота Стефана Лазаревића, као и град у коме је у своје време био и Порча од Авале.

- Мештровић је добио своје велико бело платно које је тражио. Његов нацрт, приказан публици као оригинално дело, представља заправо копију гробнице персијског цара Кира. У ту грађевину узидано је 4.000 кубика обрађеног камена који је железницом довожен из Приморске бановине. Комплекс је завршен 1937. у септембру, а отворен на највећи српски празник Видовдан 1938. године.

Краљ Александар то није дочекао. Само неколико месеци после почетка градње убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934. године - прича Радован Дамјановић који је покушао и још настоји да осветли мистерију страрог града Жрнова, Авале и масона, који - како се верује - српску престоницу засигурно сматрају својим значајним упориштем.

У књизи "Жрнов, српски Авалон", Дамјановић констатује и пита, с врло интересантним закључком: "Српски простор је препун брда, зашто није зидано на празним планинским врховима, или су то, једноставно речено, акупунктурне тачке српских земаља које нису смеле да остану непокривене!?"

Извор: „Франкфуртске вести“

 

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5226959

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.