svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

БОРИС ЈЕГОРОВ: Зашто је Русија ДВАПУТ распустила елитне јединице „Црна смрт“?

cs sthumbЗашто је Русија ДВАПУТ распустила елитне јединице „Црна смрт“?

 

Руски маринци су много пута доказали свој значај и своју ефикасност на бојном пољу. Били су најбољи међу најбољима, али их руководство земље није увек ценило као што их цени данас.

1. Поморска пешадија се у Русији први пут појавила почетком 18. века за време дуготрајног и разорног Великог северног рата (1700-1721) против Шведске. Цар Петар Први је 27. новембра 1704. године наредио да се оснују пукови „морских војника“ који ће служити у новоформираној Балтичкој поморској ескадри.

Војник стрелац Преображенског и Семјоновског пука.
Public domain

2. У „морске војнике“ бирани су најбољи представници Преображенског и Семјоновског гардијског пука. Одмах су послати у окршај са Швеђанима, где су заблистали 7. августа 1714. за време битке код Гангута када су напали и запосели један од највећих шведских војних бродова који се звао „Елефантен“.

Битка код Гангута.
Маврикиј Бакуа

3. На Балтичком мору су 1785. године формирани руски „морски војнички“ пукови. Само пет година касније истакли су се током опсаде неосвојиве тврђаве Измаил у Руско-турском рату (1787-1792).

Гравира С. Шифљара „Јуриш на тврђаву Измаил 11 (22) децембра 1790. године“ (верзија у боји), по акварелу познатог сликара ратних мотива М. М. Иванова. Цртеж је заснован на скицама које је Иванов направио за време битке.
S. Schiflyar

4. Сјајна страница у историји руских маринаца била је опсада Крфа (1798-1799) током Рата друге коалиције. Била је то ретка епизода у којој су Руска и Османлијска империја биле савезнице. У јуришу на острво Видо погинуо је само 31 „морски војник“, а ово острво је било кључно упориште одбране Крфа. Брз и ефикасан напад се завршио тако што је француски гарнизон изгубио 200 људи, а 402 војника су заробљена. После заузимања Вида Крф је био знатно ослабљен и ускоро је капитулирао.

Јуриш на Крф.
В. Коченков

5. Маринци су кроз векове доказали своју ефиксаност, али је почетком 19. века руски војни врх дошао до закључка да Оружаним снагама више није потребан такав род војске. Сматрало се да посао ових елитних јединица могу обављати наоружане посаде ратних бродова и козаци. Тако су 1811. године пукови морнаричке пешадије постали део копнених трупа. Руска армија није имала маринце све до 1911. године када је овај род војске поново уведен.

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

6. У Првом светском рату руски маринци су били активни на Балтичком и Црном мору. Посебно су интензивно коришћени против Османлијског царства. Црноморска војнопоморска дивизија формирана 1916. године требало је да узме учешћа у великом десанту код Истамбула. Међутим, овај амбициозни план је осујећен Револуцијом 1917. године.

Виктор Була/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

7. Ове трупе су коришћене у многим ратовима и војним конфликтима у којима је Русија учествовала током своје историје, али су се највише прославиле у Другом светском рату. Преко 200.000 совјетских маринаца бранило је војнопоморске базе и важне приморске градове као што су Талин, Одеса, Лењиград и Севастопољ. Учествовали су и у десантним операцијама и пружали подршку у контраофанзивама, а затим и у офанзиви Црвене армије.

Маринци.
Макс Алперт/Sputnik

8. У својим већим и мањим операцијама маринци су увек брзо и ефикасно нападали Немце и Јапанце уносећи хаос и ужас у непријатељске редове. У јануару 1942. године 56 маринаца се искрцало близу окупиране Јевпаторије на Криму. Уништили су немачку полицијску станицу, један немачки авион на локалном аеродрому и неколико непријатељских бродова и чамаца у луци, ослободили 120 ратних заробљеника и успешно се вратили кући.

Велики отаџбински рат (1941-1945). Одбрана Севастопоља и битка за Крим (септембар 1941 – јул 1942). Маринци нападају нацистичке положаје.
Јевгениј Халдеј/Sputnik

9. Елитне трупе у црној униформи су се упадљиво разликовале од обичних војника. Немци су их прозвали „Црна смрт“ и често су хвалили њихову непоколебљивост, храброст и спремност да не узмакну по цену живота. Једном је опкољена јединица од само 13 маринаца држала своје положаје недељу дана. Када су изгубили наду у пробој обруча командир Уљан Латишев је радио-везом јавио штабу: „Дићи ћемо себе гранатама у ваздух. Збогом!!“

Морски десант пред искрцавање на обалу.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

10. Убрзо по окончању рата совјетски војни врх је заузео став да у новој нуклеарној ери нема места за маринце. До 1956. године све јединице морнаричке пешадије су расформиране. Овога пута генералима није требало цело столеће да сагледају своју грешку. Маринци су враћени у строј након свега седам година, тј. 1963.

Оклопни транспортер са маринцима креће се пешчаним путем.
Олег Макаров/Sputnik

11. Послератне операције морнаричке пешадије су углавном војна тајна. Познато је да су совјетски маринци послати у Сирију 1967. године за време Шестодневног рата, спремни да се сукобе са израелским трупама које су биле у офанзиви. То се ипак није догодило јер су ратна дејства обустављена.

Маринци на војној вежби.
Михаил Кухтарјов/Sputnik

12. Данас су маринци познати по операцијама против сомалијских пирата. Они су 6. маја 2010. године ослободили заплењени танкер „Московски универзитет“. Поред тога, вратили су се у Сирију где чувају руску ваздухопловну базу Хмејмим близу Латакије и војнопоморски објекат у Тартусу.

Маринци на војној вежби.
Николај Хижњак/Sputnik

Виталиј Ањков/Sputnik

Преузето са: https://rs.rbth.com/

Последње ажурирано недеља, 24 новембар 2019 14:41  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5227582

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.