svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

АМЕРИКА ЖУРИ ДА РЕШИ СТАТУС КОСОВА: Зато што се плаше једне ствари!

Germany USA Albania Kosovo p9АМЕРИКА ЖУРИ ДА РЕШИ СТАТУС КОСОВА: Зато што се плаше једне ствари!

Америка је оштро наступила у намери да по убрзаном поступку реши најважније питање на Балкану — статус Косова. Да ли је тренутак да се у тај процес активно укључи и Русија?

Бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић и дипломата у пензији Зоран Миливојевић сагласни су: шта год да сада раде Америка или Запад, на крају ће се наћи пред Русијом у СБ УН. Другим речима — Русија ће имати последњу реч. Такође, уколико се мења формат преговора, наши саговорници оцењују да би одмах требало укључити и Москву.

Јовановић за Спутњик каже да је Русија на неки посредан начин већ присутна у преговорима Београда и Приштине. Али када дође до одлучујућег тренутка, поред водећих држава ЕУ и Вашингтона, морале би директно да се укључе и Русија и Кина и да се онда косовско питање размотри у оквиру УН и Резолуције 1244.

Америка чврсто стисла

„И то би морало да се решава у оквиру одлуке Бадинтерове арбитражне комисије о томе да све бивше југословенске републике постају независне у републичким границама. СРЈ је у УН примљена у републичким границама, а у оквиру Србије је било и Косово и Метохија. Дакле, то би требало поставити као почетну основу за проналажење коначног и трајног решења. То би требало да буде поступак заснован на међународном праву и принципима Савета безбедности УН-а“, наводи Јовановић.

Наш саговорник каже да се за сада не зна да ли ће до ове опције доћи и додаје да нам, на жалост, остаје само да чекамо. Америка, сматра он, у овом тренутку није спремна да из руку испусти Косово, као стечено добро после неовлашћене војне агресије на Србију и СРЈ.

На питање да ли би управо због свега тога Русија и требала да се јавно укључи у преговоре, Јовановић одговара:

„Било би добро, мада се она индиректно већ укључила, јер је неколико пута нагласила да преговоре подржава, али само на основу Резолуције 1244. То значи да нешто што је испод тога, а Бриселски споразум то јесте, мора да се подигне на ниво Резолуције 1244. А она предвиђа не независност Косова, већ независност Србије у оквирима међународно признатих граница.“

Његов колега Зоран Миливојевић не мисли да ће Америка успети да косовско питање пребије преко колена.

Русија следи Србију

„Став Русије је јасан и ту нема никакве дилеме. Дакле, било која верификација некаквог споразума који предвиђа регулисање статуса Косова и Метохије подразумева да све прође кроз СБ УН. А Русија инсистира да тај споразум буде на платформи међународног права и на основу Резолуције 1244. Амбиција Америке, Приштине и НАТО да такозвано Косово постане чланица УН и да добије пун субјективитет и не може да се оствари без СБ УН и Русије“, додаје Миливојевић.

Он верује да је Америка свесна да је Русија индиректно укључена у преговоре и шта год да Вашингтон жели да изгура — опет мора добити сагласност од Русије.

„Према томе, подразумева се да је Русија укључена у процес, у смислу да ће пратити преговоре и разговоре, какви год они да буду. Ако се иде ка неком финишу процеса и ако Србији буде одговарао некакав споразум, онда би то био тренутак када би и Русија морала да каже своју реч и на неки начин се директно укључи у завршну фазу“, закључује Миливојевић.

(Спутњик)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 5143003

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.