svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Винко Марковски: Ушо рибар

Ушо рибар

uso ribar


Летње јутро. Време између краја ноћи и ране зоре. Праскозорје. Иза наше куће која је прва у реду према језеру, куће неколико кошија који се баве рибарењем.

Враћам се кући и срећем комшију који креће према језеру. На једном рамену дрвено корито у које су пажљиво сложене мреже, а на другом пента- врста ванбродског мотора за чамце, која се прва појавила и по којој смо касније звали све такве моторе.

Корача полако под теретом а језеро му је далеко око двеста метара.

Тако скоро сако јутро.

Данима. У праскозорје одлази у касно после подне долази.

Црнији је од црнца, са испуцаним рукама и лицем.

Не знам дали му је то било право име, али тако смо га звали.

Само сам лети, за време распуста био гост кући. Сваки пут када бих стигао, комшија рибар Ушо, када би сазнао да сам стигао стао би испред улазних врата поред које је морао да прође до своје куће и повикао:

- Милице јел стигао.

Мајка би брзо одговорила:

- Јесте Богу хвала.

Он  би после неколико дана обавезно донео неколико Охридских пастармки које би уловио.

Никада се није десило да мајка нешто спрема за неки празник, посебно за Ускрс или Божић, а да не подели са комшијама.

Прошло је много времена. Али то је оно што нам сада недостаје. Стрпљивост, међусобно уважавање, толеранција и суживот не једних поред других, него једни са другима.

Слобода је у заједништву.

Последње ажурирано петак, 01 новембар 2019 07:54  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 5143028

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.