svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Винко Марковски: Ушо рибар

Ушо рибар

uso ribar


Летње јутро. Време између краја ноћи и ране зоре. Праскозорје. Иза наше куће која је прва у реду према језеру, куће неколико кошија који се баве рибарењем.

Враћам се кући и срећем комшију који креће према језеру. На једном рамену дрвено корито у које су пажљиво сложене мреже, а на другом пента- врста ванбродског мотора за чамце, која се прва појавила и по којој смо касније звали све такве моторе.

Корача полако под теретом а језеро му је далеко око двеста метара.

Тако скоро сако јутро.

Данима. У праскозорје одлази у касно после подне долази.

Црнији је од црнца, са испуцаним рукама и лицем.

Не знам дали му је то било право име, али тако смо га звали.

Само сам лети, за време распуста био гост кући. Сваки пут када бих стигао, комшија рибар Ушо, када би сазнао да сам стигао стао би испред улазних врата поред које је морао да прође до своје куће и повикао:

- Милице јел стигао.

Мајка би брзо одговорила:

- Јесте Богу хвала.

Он  би после неколико дана обавезно донео неколико Охридских пастармки које би уловио.

Никада се није десило да мајка нешто спрема за неки празник, посебно за Ускрс или Божић, а да не подели са комшијама.

Прошло је много времена. Али то је оно што нам сада недостаје. Стрпљивост, међусобно уважавање, толеранција и суживот не једних поред других, него једни са другима.

Слобода је у заједништву.

Последње ажурирано петак, 01 новембар 2019 07:54  

Колумна

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

Људи

ljudi

 

О несрећи

o nesreci

 

Прошлост никада не пролази

proslost nikad ne prolazi

 

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 5538990

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.