svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Објављена СТРАТЕГИЈА РУСИЈЕ за Балкан…

PUTIN SRBIJA ILUSTRACIJAПЕТ ПУТИНОВИХ ТАЧАКА ЗА СРБИЈУ

Након што је у петак Србија потписала споразум са Евроазијском унијом (Путинов највећи економско-политички пројекат), а у Београд су допремљени системи С-400 и "Панцир", појавила се и веома занимљива анализа руског савета за међународне односе (РИАЦ). Ова организација израдила је специјални пројекат "Русија на Балкану", у којем се регион описује као "епицентар међународних дешавања" и предлаже се нова руска стратегија према овом подручју. 

У документу „Русија на Балкану“ стратегија Москве груписана је у пет поглавља. У специјалном документу се, између осталог истиче да Балкан може заузети важно место у надолазећој архитектури односа, али се констатује и да Русија нема толики утицај на Балкану, како то представљају западни медији кроз гурање наратива о руској претњи. Зато се предлаже нова стратегија Русије на Балкану.

У уводном делу документа наводе се сви промашаји ЕУ на Балкану, а помиње се и да је забрињавајуће за све земље овог региона којима је у интересу евроатлантска интеграција да се у позитивне факторе по руску спољнополитичку стратегију убрајају неспретности и промашаји водећих држава ЕУ са главним кандидатом за приступање – Србијом. Ту се помиње и „скандал након прославе гола на утакмици Швајцарска-Србија на Светском фудбалском првенству 2018. године“ и „непоштовање српске делегације током догађаја који су обележили савезничку победу пре 100 година у Првом светском рату у Паризу“.

Затим следи реферат о томе зашто Русија не сме одустати од Балкана и закључује се да ће Москва, ако се Балкан на крају и пресели у евроатлантско подручје утицаја, знатно погоршати своју позицију у Европи. Зато се предлаже нови акциони план, уз подсећање да Русија има фундаментално знање неопходно за разумевање процеса који се одвијају на Балкану.

Руски савет за међународне односе (РИАЦ) ради по принципу западних тинк-тенк организација. Баш као и оне, савет је на папиру независан у односу на званичну власт и државне институције, али је с њима у великој мери испреплетан, што персонално, што концепцијски. Зато се ставови таквих организација узимају често као оно што државни органи мисле и заступају, само што не смеју то јавно и директно да искажу.

Уосталом, из састава руског савета јасно је колики је његов утицај. У председништву су, између осталих, бивши министар спољних послова Русије Игор Иванов, актуелни секретар руског председника Дмитриј Песков, актуелни заменик министра спољних послова Игор Моргулов… Суоснивачи савета су министарство спољних послова Русије, министарство образовања и науке, руска академија наука, руска унија индустријалаца и предузетника.

Створити подршку конструктивних политичких снага у Србији, Словенији, Хрватској, Албанији и другим земљама у региону, тј. снага које би биле оријентисане према пројектима Москве
Ширење медијског приступа на Балкану, заменити наратив „Русија као пружилац сигурности“ и „Русија као добављач енергије“ са „Русија као средство регионалне стабилности“ „Русија као средство хуманитарне сарадње“ и „Русија као добављач е-технологија и ефикасних технолошких решења“
Континуирано и све веће улагање у регионалне производне компаније

Претварање економске присутности у раст образовне, економске и културне сарадње
Развијање конструктивних приступа религији, узимајући у обзир тренд фрагментације источног хришћанског простора.

Преузето са: https://srbin.info/

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5143002

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.