svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Александар Павловић: ЉУДИ КОЈЕ ЈЕ ЗВАНИЧНА МЕДИЦИНА ОТПИСАЛА ПОБЕДИЛИ СМРТ

ПЕТРОЛЕЈОМ ПРОТИВ РАКА

Објављујемо приче људи којима је откривен најтежи облик рака желуца, а препоручили су им да само сачекају смрт. Нису их послушали, него су уместо у Институт за рак отишли у Круј у Албанији по петролеј. То им је спасло живот

До појаве интернета мистериозно је нестало на десетине научника и лекара у свету који су покушали да докажу како је петролеј изузетно ефикасан у лечењу многих врста малигних обољења, као и да нека потпуно елиминише. Појавом интернета тајна је откривена и више се није могло претити лекарима, али су почели огромни притисци на фабрике петролеја које су у свету гашене једна за другом. Прва која је о томе јавно проговорила јесте немачка докторка Паула Ганер с клинике “Јакоб” на Мајни, која је читав живот посветила испитивању рака и која је у својој студији изнела тврдњу да ко у току године пије дванаест дана заредом по једну кафену кашичицу чистог петролеја, никада неће оболети од рака или леукемије.

Лече а убијају

Према званичним подацима Светске здравствене организације, рак је убица број један у свету у двадесетом веку, а зарада фармацеутских компанија на лековима који “лече рак а убијају пацијента” мери се у билионима долара. Да ли је управо то разлог због кога се званична медицина никада није окренула проучавању петролеја и његових лековитих својстава иако су многи научници и лекари за то знали још крајем 19. века.

Првобитно се петролеј у фармацеутске сврхе масовно користио за лечење вашака, мада је убрзо откривено да је он веома ефикасан и за лечење туберкулозе, али му то својство од стране класичне медицине никада није и званично признато. Посебно је интересантно да је први у свету о лековитим својствима петролеја када су у питању малигне болести говорио и писао Јосиф Панчић у својој “Оморици” и након тога су у Србији људи почели тајно да се лече од рака петролејом, а они који су преживели касније су код лекара добијали одговор да су живи јер им је постављена погрешна дијагноза. Масовно се петролеј као лек користио у Србији током Првог светског рата, јер није било готово никаквих лекова. О могућности да је петролеј тај који их је излечио од малигне болести нико није желео да говори. Прва која је о томе јавно проговорила и коју нису могли да ућуткају јесте немачка докторка Паула Ганер с клинике “Јакоб” на Мајни, која је читав свој радни век посветила испитивању рака и о томе објавила научне радове, а своја сазнања ставила на интернет и пре него што је објавила књигу. Више нико није могао сачувати тајну, али је интересантно да се још нико од иоле значајнијих медија није бавио том проблематиком.

Чудотворни лек

НС репортер је дошао до десетак људи из Србије који су потпуно излечени од рака захваљујући петролеју, али и међу њима влада неки невидљиви зид ћутања, вероватно зато што не желе да средина зна о њиховој болести, а мање из страха од фармакомафије јер се та тајна више не може сачувати. Већина је рекла како не жели да говори за новине, али су спремни да своју причу испричају другим људима који су болесни или који у фамилији имају болесне од рака, јер је и њима, како кажу, неко испричао ту причу и спасао им живот. Фарудин Ђелули је познати новосадски угоститељ, више од 30 година на ћошку Футошке пијаце држао је најстарију ћевабџиницу у граду. Он тврди како је успео да се излечи од изузетно тешког облика рака желуца и пристао је да за наш лист исприча своју причу коју је, наравно, поткрепио медицинском документацијом.

– Мени је петролеј буквално спасао живот, да није било њега, ја данас не бих био с вама – прича Фарудин своју животну драму. – Осећао сам ужасне болове у стомаку месецима, почев од краја 2008, али се нисам јављао лекару јер сам мислио да ће то проћи. Када више нисам могао ништа да једем и када сам спао на испод 50 килограма, схватио сам да сам озбиљно болестан и отишао сам на преглед код лекара. Одмах ми је речено да имам рак желуца, али ја то нисам поверовао. После сам ишао код другог, трећег… али су сви рекли исто. У “Медлабу” сам добио патохистолошки налаз, који је потписао патолог проф. др Иштван Клеми, у коме је писало да имам малигни лимфом желуца малт типа, а у Каменици су рекли да су ми остала још два месеца живота, али да ми уз одговарајуће лечење, које је подразумевало и операцију и хемотерапију, могу продужити живот за чак три године.

Фарудин је помислио да је свему дошао крај. Отишао је у родну Македонију да се опрости. Онда је у свом селу крај Тетова сазнао за жену која је боловала од рака материце.

– Имала је метастазе по читавом телу, али се излечила пијући петролеј који се набавља у Крују у Албанији. Тада су ми рекли да ми не може помоћи обичан петролеј који може да се купи у радњама, већ искључиво чист и рафинисан, а он се може набавити само у неколико европских земаља или у Крују, где је једино налазиште природног чистог петролеја у свету. Та жена ми је помогла да набавим три боце тог петролеја и ја сам почео свакодневно да га пијем. Одлучио сам да се не враћам у Нови Сад и да откажем лечење у Каменици, па шта ми бог дâ. Наравно, није ми ни пало на памет да узмем било који лек што су ми лекари преписали, већ сам двапут дневно пио петролеј. Човеку је у психи да је скептичан. Не прича о тако тешким болестима, као да се оне дешавају неком другом. А ја сам на свако јутро гледао као да је последње. Нисам ни осетио да ми се здравствено стање поправља из дана у дан. Добро се сећам како сам се једно јутро пробудио и запитао да ли ми нешто фали, а онда схватио да немам никакве болове и да после годину дана могу поново да једем. Погледао сам у календар и видео да је то био тридесети дан од првог јутра када сам прогутао прву кашику петролеја. Нисам могао да верујем да ћу живети. Вратила ми се воља за живот, а и осмех – каже Фарудин.

Експлозивна шала

Испијање петролеја није нимало пријатно. Фарудин каже да никада неће заборавити кад му је један пријатељ пренео причу која се испредала о њему због петролејске терапије.

– Чуо је да сам експлодирао када сам припалио цигарету. Уплашио сам се и махинално бацио цигарету која ми је била у устима. Читава кафана смејала се заједно са мном.

Када је после шест месеци свакодневног испијања петролеја осетио да му се он “враћа на уста”, престао је да га пије и отишао у Скопље на контролу.

– Рекли су ми да је налаз уредан и да се на желуцу не примећују никакве промене. Исто ми је рекао и један лекар у Нирнбергу, у који сам такође отишао на контролу док сам био у посети једном рођаку. Када сам му показао моје налазе из Новог Сада, рекао ми је да је то немогуће и како је сасвим сигуран да је човек чији су то налази већ одавно мртав. Тада сам се опет слатко насмејао, али и чврсто одлучио да свима испричам своју причу, јер многи људи не верују у било шта сем класичне медицине. Ја кажем да све треба покушати – каже Фарудин.
Слично искуство има и Костадин Стојановић. Он се 1993. разболео од рака дебелог црева који је у том тренутку већ био зашао у другу фазу, с израженим метастазама. Оперисао га је доктор Ђукић у Ургентном центру у Београду, 16. марта 1994. Поново је оперисан због поновних метастаза. Након што је од једне докторке чуо да му је остало само неколико недеља живота, случајно је у једним немачким новинама прочитао исповест жене која је успела да се петролејом излечи од рака. Успео је да набави петролеј. После месец дана пијења било му је много боље, а после три месеца на дебелом цреву више није било никаквог трага малигнитету. Интересантно је да се 2006. тада већ 83-годишњем Стојановићу поново појавио рак на сасвим другом месту, али се и он повукао након поновне употребе петролеја.

Сибирске шунке

Посебно је интересантан однос српских лекара према лечењу рака петролејом. Када смо питали оне млађе, сви одреда рекли су нам да су у питању шарлатанске методе које су опасне по људско здравље, али нам се нису баш сви учинили уверљиви у својим исказима. Међутим, код старијих искусних лекара ситуација је потпуно другачија, али ни они не желе да јавно говоре о томе бојећи се реакције и околине и колега. Ипак, једна од медицинских сестара која је читав радни век провела у Институту за онкологију у Сремској Каменици и која је пензионисана пре неколико година као главна медицинска сестра пристала је да нам исприча како се у Сремској Каменици сазнало за методу лечења петролејом.

– Могу слободно рећи да нико ко није користио петролеј није преживео рак без обзира на то којом се методом лечио – износи нам на почетку разговора ту шокантну чињеницу жена која је 40 година провела у Институту у Каменици гледајући и покушавајући да помогне људима болесним од најтежих болести. – Страшно је што је то тако и што лекари не смеју да говоре о томе, али је то суморна слика света у коме живимо. Добро се сећам када смо ми за то сазнали, још 1978. године. Радила сам у амбуланти када је у преподневним сатима изненада ушла Ромкиња коју смо отпустили 1974. на носилима јер, по проценама лекара, више јој се није могло помоћи с обзиром на то да је рак дојке метастазирао на све органе. Када сам је угледала здраву на вратима амбуланте, помислила сам у први мах да јој је то близанкиња, јер добро памтим лица и сетила сам се младе девојке која је дошла у Институт почетком седамдесетих у доста тешком стању. Али када је проговорила и рекла: “Е сестро, није дошло још моје време за умирање”, ноге су ми се одсекле.

Нетремице је гледала пацијенткињу. Ни реч није могла да изусти. Непријатну тишину прекинула је пацијенткиња рекавши да ће јој све испричати неки други пут, јер сад нема времена, пошто сређује пензију.  Невероватна прича трајала је од по подне до касно у ноћ.

– Позвала сам тадашњег начелника Онкологије проф. др Душана Петровића и испричала му да се пацијенткиња од рака излечила петролејом. Очекивала сам да ће ми рећи да сам луда и простодушна, али ме је разоружао својом ширином. Замолио ме је да тој младој жени кажем да дође сутра и да ће јој он потписати све што треба. Након што се наша бивша пацијенткиња вратила кући у Оџаке с папирима који су јој у тридесетој години омогућавали пензију, остала сам с професором Петровићем у његовом кабинету. Замолио ме је да ником не причам о том случају. Негде у мају професор Петровић ми је рекао да је на неком конгресу чуо да Руси у Сибиру лече рак петролејом и одмах је одлучио да свој годишњи одмор проведе у Сибиру проучавајући алтернативне методе лечења те опаке болести. Када се вратио, кратко ми је рекао: “Немате појма где живимо и какав је ово свет. Док милиони људи умиру у најгорим мукама, у Сибиру се пацијенти оболели од малигних болести с великим успехом лече петролејом и једино је вазно да је петролеј стопроцентно чист. А изнад кревета болесника обешене су шунке и сланина које болесници сами узимају када су гладни. Када бисмо ми овде тако поступили, стрпали би нас у лудницу… Од тада никада нисмо ниједном болеснику говорили да не проба алтернативне методе лечења, али нисмо ни препоручивали петролеј… Поштено је рећи – из страха – закључује наша саговорница.

Немачка веза

Докторка Паула Ганер, која је иначе и сама себе у 31. години излечила петролејом од рака црева што се проширио и на бубреге, има уредну евиденцију о преко 2.000 пацијената који су добили нови живот захваљујући петролеју којим су потпуно излечили рак. И поред тога што је имала озбиљне претње након објављивања својих радова, Паула се није уплашила и захваљујући њеној упорности данас је петролеј легализован у лечењу рака у Швајцарској, Француској, Пољској и Мађарској. Колика је моћ фармацеутских компанија, можда најбоље говори податак да се још нико јавно није заинтересовао да проучи лековиту моћ петролеја, а медији ћуте.

Породица Шварц из Берлина још пре 70 година увела је праксу да сваког петка сваки члан породице узме коцку шећера са 15 капи петролеја. До сада нико од њих није боловао од неке озбиљне болести и сви су дуговечни. Интересантно је да су стари чланови породице Шварц дошли на ту идеју јер су у неким књигама прочитали да су се српски војници у Првом светском рату лечили петролејом од свих болести.

Извор: „НС Репортер“

 

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 5238555

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.