svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

АНАЛИЗА НАЈПОЗНАТИЈЕГ СВЕТСКОГ ЕКСПЕРТА: Не скривајте истину о Србима

hterghfdjhgf 640x427СВЕ ЈЕ ОВО ПРИВРЕМЕНО – СРБИЈА ЋЕ СЕ ПОДИЋИ И ОВО ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ

Након Октобарске револуције, моја породица и још 1,5 милион Руса напустили су своју вољену домовину на крају грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (нешто ново?), организовали интервенцију и подржали русофобични, бољшевички режим.

Сви, осим једних: Срба, који су у то време били победници (Први светски рат), али су морали да обнове Србију опустошену ратом, након ког је велики део њене инфраструктуре уништен и који су се суочили са смрćу скоро 30 одсто читавог свог становништва.

Дочекали су нас отворених руку и великодушног срца. Препознали су све бивше руске званичнике и официре од пре 1917. године и дали уточиште бискупима, свештеницима и верницима Руске православне цркве у егзилу, чије је родно место постало град Сремски Карловци у Србији.

Моја породица је живела у Београду, а моја мајка је рођена у београдском насељу Топчидерско брдо. Читавог свог живота савршено је говорила српски, као да јој је матерњи. Моја кума је била чиста Српкиња ( такође је савршено говорила руски). Желим ово да напоменем како бих објаснио да су везе моје породице и српске нације биле јаке и дубоке.

Srpska-vojska-prvi-svetski-rat-670x447

Снажно верујем да сви Руси дугују велику захвалности српском народу. И не само због начина на који су прихватили наше избеглице, веć и због многих других случајева руско-српског пријатељства забележених у историји.

Контраст између Срба и наше такозване „православне“ или, још више, словенске браćе не може бити веćи. Чак имамо и посебну реч за њих: Срби које називамо „братья” “ (што значи „браćа“) док остале једноставно називамо „братушки“, што је тешко превести, али нешто као „претварати се да сте браćа“. Сви знамо колико су нас пута „братушки“ издали, чак иако Русији дугују постојање својих земаља (имао сам предака који је умро ослобађајуćи Бугарску од османског јарма!). У ствари, они и данас учествују у издаји (не сваки појединац, наравно, али као нација, то је истина без икакве сумње – погледајте само како они допуштају да НАТО користи њихове националне територије како би покушали да прете Русији) . Следеćи пут када буду имали проблема са комшијама нека зову НАТО (срећно са тим!) – јер им ми сугурно више неćемо помагати. Никада!

Али данас желим да се дотакнем веома посебне врсте Срба, доста омаловажаваних и на други начин омражених српских четника југословенске војске и њиховог вође, српског хероја Драже Михајловић.

Имао сам изузетну среćу да у животу сретнем поприлично српских официра, од оних који су се борили против НАТО-а током англоционистичке агресије на Босну, Србију и њену косовску покрајину, до старих четничких официра и војника који су створили најефикаснији и далеко највеćи покрет отпора Хитлеру пре инвазије на СССР. Такође сам упознао доста руских царских официра који су служили пре 1917. и њихових породица (углавном у Аргентини) и тачно се сеćам како су ти стари војници са срдачним дивљењем и захвалношćу говорили о Дражи и његовим људима. Толико блиски су били Руси и Срби у егзилу да су се често међусобно венчавали (попут мог ујака и моје куме).

Моја замисао није да напишем биографију о Дражи. Не, оно што желим је много скромније. Да поделим са вама разлоге мог уверења да свака будуćа Србија, вредна свог назива, једино може и треба да буде утемељена на сеćању на Дражу Михајловић и на вековима поштованим српским јунацима које је он створио.

Напомена: Знам да има пуно комунистичких читалаца и пријатеља и молим их за стрпљење и разумевање. Истина је да се они који себе данас називају комунистима веома разликују од оне врсте комуниста који су настали у Европи 1900-1946. То је, са једне стране, веома лоше, јер веćина модерних, такозваних „комуниста“ никада није читала Маркса или Енгелса, а ни чула за Лењина или Хегела. Али, са друге стране, то је јако добро, јер модерни комунисти патриотизам не сматрају „буржоаским“ или религију „опијумом за народ“. Давно сам написао да се „Бели“ и „Црвени“ никада неćе усагалсити о прошлости, чак иако би се могли усагласити око будуćности. Оно што следи је прича о прошлости, тако да једноставно прихватимо да нисмо сагласни и не дозволимо да нас та разлика у мишљењу дотиче.

Сличности између судбине руске и српске нације су многобројне, као и разлике. Али једна ствар која нам је сигурно заједничка јесте да су комунисти, који су преузели власт над нама, учинили све што су могли како би нам одузели историјско памćење. Што је још горе, они су оклеветали наше нације, наше традиције, наше културе и наше вере из два основна разлога:

  1. Апсолутно су нас мрзели, и Русе и Србе
  2. Морали су да оправдају не само своје реформе (присилни социјални инжењеринг), веć и терор који су спровели

По овом механизму цар Николај II је постао слаб имбецил, његова супруга Распутинова љубавница и немачки агент, Русија пре 1917. “затвор народа”, руско православље „ретроградно“ и „ритуално“, руски народ „шовинисти“ и руска владајуćа класа, сви заједно, постали су “класни непријатељи” народа. Штавише, улога САД-а, Немачке и Велике Британије у финансирању рушења Русије била је тотално замагљена.

draza-sa-mekdauelom-pranjani

У Србији се врло слична ствар догодила нешто касније.

***

Врховни суд Србије је 2015. званично рехабилитовао генерала Драгољуба „Дражу“ Михајловића, побијајуćи лажно суђење које је комунистички режим организовао 1946. „Суд је утврдио да је спорна пресуда донета  нелегитимним суђењем из политичких и идеолошких разлога, и , на основу закона о рехабилитацији, против одлуке се не може уложити жалба “. –Инсербиа.инфо.

Иако је ово био важан први корак у одбацивању комунистичког фалсификовања историје, издајничку владу и образовни систем Србије и даље воде стари комунисти и страни наследници ватиканске / бечке школе, који су провели векове присвајајуćи српска достигнуćа и мењајући неколико миленијума српске / словенске историје.

Личности попут цара Николаја II или Драже Михајловића сматрам изузетно важним, јер су то личности које ја називам “поларизаторима”- они су и омаловажавани и омражени, али и поштовани и вољени. Зашто је то важно? Јер ако одаберете праву „поларизацијску личност“, врло брзо можете установити колико ваш саговорник зна и које су његове стварне вредности. Постоји још много таквих личности, почевши чак и са самим Христом, нашим Господом. Успут, у мојој употреби „поларизацијска личност“ је вредносно неутрална. Стога би Хитлер био веома добар пример зле поларизацијске личности.

У ствари, цар Николај II и Дража Михајловић имају много тога заједничког, али желим да напоменем две сличности: обојица су одбила да напусте свој народ, иако је то значило сигурну смрт, а њихове убице су се толико бојале њихове морална власти да их нису само масакрирали (у случају цара Николаја са читавом породицом, укључујуćи децу) већ су и сакрили место где су њихова тела уништена и одбачена. Лично, чак видим и степен сличности између њих двојице, посебно у њиховим очима: испуњене су посебном тужном љубазношćу, својеврсном Христовом кротком одрицања. Обојица су знала да их неће само убити већ и клеветати пред будућим генерацијама. Једино могу да се надам да су и они знали да ćе историјска истина једног дана изаћи на видело!

Зашто је то толико важно? Зато што не можете поново изградити цивилизацију на нејасним, млаким и на другачијим, ненадахнутим моделима. Чак тврдим да било која акција мора бити заснована на чврстој духовној / идеолошкој основи да би била смислена. Ово је, узгред, велика слабост тренутног англоционистичког царства: оно је пре готово деценију вероватно престало да надахњује било кога – још један сигуран знак пропадања.

Наравно, свестан сам да има много Руса који немају високо мишљење о цару Николају II или га још увек презиру због тога што је био површни, слаб и глуп морон, каквим га је направила совјетска пропагандна машинерија, баш као што нема сумње да постоје Срби који или не воле или презиру Дражу због титоистичке пропаганде. У веćини случајева то је једноставно последица незнања. Једном када се слобода истраживања прошлости заиста обнови (као што је то случај у Русији данас), неизбежно се увек дешава да они који су били сирочад сопствене историје и културе је постепено поново откривају и потом извршавају радикалну идеолошку промену.

Romanovi

Јасно се сеćам како је англоционистичка пропагандна машинерија описала српски народ уопште, а посебно четнике, као починиоце геноцидних убистава, која су се темељила на „етничком чишćењу“ и „геноциду“ (Срби, Хрвати и Бошњаци су исте етничке припадности; само су њихове религије различите; “Бошњак” је термин који је популаризовао амерички Стејт Департмент). Многи аутори веć одавно оповргавају ову лаж, истина је веć откривена, али баш као што је то случај са Кенедијевим атентатом или 11. септембром, њих није брига за то.

Истина је да се западна цивилизација свела на државу која би се могла описати као „држава ослобођена истине“. Једноставно, за веćину људи (нажалост, веćини људи и даље испирају мозак) чињенице напросто нису битне. Једни ćе тражити само „идеолошку удобност“, док веćину осталих једноставно није брига све док се тренутне стопе потрошње могу одржати или, што је још боље, повеćати. Остало је за њих, у основи, ирелевантно.

Унутар Југославије сличан процес „индуковане амнезије“ и „историјског репрограмирања“ одвијао се током Титових година, па и после. Чак и модерни српски политичари, од којих су многи корумпирани и зависе од САД-а или ЕУ, и даље понављлају Титоистичку пропаганду. Али дубоко у (неком) српском народу сеćање на Дражу је једнако живо колико и сеćање на цара Николаја II у (неком) руском. Ово историјско памćење није враćено нашим народима, али веć доста тог сеćања излази на површину и забрињава наше „либерале“ и „демократе“ и апсолутно нервира западне медије.

Као што сам рекао, не верујем ни на секунду да ćе Русија или Србија икада постати монархије (упркос томе што сам и сам монархиста). Заправо, надам се да се то никада неćе догодити, јер ако се то догоди, то ćе бити псеудо-монархија којом управља парламент под потпуном контролом масонских елита. Права православна монархија може постојати само у заиста православној земљи и са заиста слободном православном црквом, а не у земљи у којој је велика веćина православних хришćана заиста православна само по имену, у „културном“ смислу и која православље доживљавају као националну, а не духовну појаву. У ствари, верујем да смо веć у „Крајњим временима“ у којима ćе се Христова Црква смањити на „мало стадо“ које се спомиње у Јеванђељима и Апокалипси. Ово су времена у којима православна монархија не може да постоји.

Али, под претпоставком да не умремо сви у нуклеарном рату, ни будуćа Русија ни Србија се не могу заснивати на вредностима, политикама и поступцима личности попут Лењина или Тита.

Пре пар година написао сам есеј под називом „Косово ćе бити ослобођено“ у коме сам предложио следеćи мисаони експеримент:

Замислите за тренутак да се Царство из неког разлога срушило. Нема више НАТО-а и вероватно ни ЕУ. Или је можда мало НАТО-а и само мало ЕУ остало, упркос свему. Али што је још важније, нема базе Бондстил. Шта мислите шта би се догодило?

Дао сам свој одговор о томе у шта верујем да би се догодило напољу, о томе како би се српска нација неизбежно поново ујединила и ослободила Косово. Данас покушавам да замислим шта би се догодило у Србији пре ослобађања Косова.

Унутра, обавезан услов за поновно рођење Србије је обнова историјске истине, а то пре свега значи враćање истине о кукавичком покољу преко 1.500.000 Срба од стране Хрвата, босанских Муслимана, Албанаца, Бугара и Мађара од стране неформалне, али не мање токсичне комбинације  „правих“ нацистичких колаборациониста (Хрвата и босанских Муслимана), геноцидној политици папинства у такозваној “Независној Држави Хрватској”, акцијама комунистичких партизана, типичним британским издајама, активној подршци Совјетског Савеза и потпуној равнодушности САД-а и егоцентричних нација западних земаља.

Док се један геноцид из Другог светског рата експлоатише и пропагира, геноцид над српским народом је скривен. Др Гидеон Грајф, најистакнутији израелски стручњак за Аушвиц, чија недавно објављена књига „Јасеновац, Аушвиц Балкана“, детаљно говори о убиствима више од 800.000 Срба у логору смрти Јасеновац. Према др Грајфу, у Јасеновцу, једном од многих ватиканских логора смрти, у нацистичкој луткарској држави Хрватској постојало је „57 различитих начина убијања жртава“. „Сигуран сам да их толико није било у Аушвицу. То је светски рекорд. У историји човечанства није постојало тако нешто “, рекао је, додавши да не треба сумњати у број (укупних) жртава и подсеćајуćи да је истрага заједничке хрватско-српске комисије показала да је тај број био 1,4 милиона.

Jasenovac2-23

Ово враćање истине неизбежно ће морати да укључује и убиства десетине хиљада српских интелектуалаца, православних свештеника, четника и њихових породица, по завршетку Другог светског рата од стране Титових комуниста.

Надаље, све земље, јавни субјекти и личности које су управљале тим злочинима мораćе да буду кажњене. Не Нирнбершким процесима, веć суђењем у “историјском суду” у ком ćе историчари бити адвокати који ćе бранити и процесуирати, а наш народ порота.

Једноставно речено, овде ćу користити метафору Александра Солжењицина, однос руске цивилизације према бољшевичкој држави и однос српске цивилизације према титоистичкој држави је исти онај који се може уочити између здравог тела и злоćудног тумора: да, они дефинитивно деле много заједничког ДНК, али они такође имају довољно разлике да би потоњи био смртна претња првом. Даље, баш као и са злоćудним тумором, изузетно је тешко потпуно искоренити тумор без утицаја на здрава ткива. Солжењицин је додао да ćе, према његовом мишљењу, руском народу требати око два века да се потпуно излечи од ефекта бољшевизма.

Дакле, не треба радити оно што су радили комунисти, једноставно избрисати нашу прошлост и створити другу. Било је сјајних јунака и изузетних људи који су живели у нашој комунистичкој прошлости, а и велики подухвати су остварени на бројним пољима током тих година. Реч је о враćању историјске истине, нечему што би сваки поштен човек требало да подржи, па чак и да учествује. Иначе ćе наши људи изгледати као затвореници ослобођени из концентрационог логора, али који и даље носе затворску одеćу коју су им дали (сада веć бивши) мучитељи .

Истина је да је Русија од 2000. године успела да оствари заиста невероватан препород, посебно у светлу правог рата англоциониста против Руса (чак иако је овај рат тренутно око 80 одсто информативни, 15 одсто економски и само пет одсто кинетички). Србија је у много лошијој ситуацији, на неки начин готово лошој као Русија деведесетих. Уверен сам да ćе се „српски Путин“ појавити, очигледно „ниоткуда“ и да ćе се српски народ окупити око њега, онако као што су се Руси окупили око Путина.

Коначно, када дође време да се српска нација дигне и ослободи, сигуран сам да ćе недавни примери Руса, који се боре за Србију у Босни и Срба који се боре за Русију на Донбасу, надахнути не само добровољце, веć и онога ко буде седео у Кремљу.

(Intermagazin / Webtribune)

https://thesaker.is/drazha-mikhailovich-the-man-upon-which-the-future-serbia-will-be-rebuilt/

 

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 5156700

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.