svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ВИКИЛИКС ОПЕТ ШОКИРА

fdt425tgrfesda 640x480Ево ко је уништио тајну америчку базу на Месецу – још неко је тамо горе…

Идеја да се на Месецу можда догађа нешто чудно уопште није немогућа. У ствари, с обзиром на све информације које су сада доступне у јавности о овој теми, тешко је не посматрати то као чињеницу.
Скренимо за почетак пажњу на чудан документ Викилиакса под називом, “Извештај о уништењу тајне месечеве базе од стране УР-а.”

Нажалост, документ није електронски, па приступ целокупном његовом садржају није доступан на мрежи.

Без нагађања, можемо закључити да је то, како се наводи, извештај о могуц́им свемирским ратовима који се воде у тајном свету.

Сам документ не само да открива реалност ових наводних ратова, вец́ и могуц́ност „Тајне базе Месеца“ која припада Сједињеним Државама, а која је очигледно функционисала док је није уништила „УР“. (Совјетски Савез)

Kоје друге информације, осим овог документа, показују да се на Месецу догађа нешто чудно? Постоји пуно информација, тако да је тешко знати одакле почети.

Пре свега, идеја о базама на Месецу вец́ дуже време је тема дискусија у влади, мада информације нису лако доступне, али се дефинитивно говори о томе. Документ из владине издавачке канцеларије је одличан пример. То јасно показује да је један од циљева владе Сједињених Држава изградња базе на Месецу, а то потиче још из 1966. године.

Један део документа гласи, позивајуц́и се на председника Kенедија и Џонсона у изјави ХОН-а. Џорџа П. Милера:

“Такође верујем да можемо да постигнемо циљ који су поставили председници Kенеди и Џонсон: слетање на месец пре 1970. године. Моје самопоуздање у нашу брзо напредујуц́у науку и технологију је такво да могу визуелно да предочим много драматичнија достигнуц́а, иако нец́у да направим временски распоред за њих. На првом месту Истраживање месечеве површине и вероватно успостављање једне или више сталних база тамо. “

Даље, деценијама су декласификовани стари документи који говоре о овој теми, што показује колико је озбиљно и могуц́е напредовање на тим пољима.

Још један документ Викиликса, у облику и-мејла, који је политичару Џону Подести послат од др Едгара Мичела, астронаута Аполо 14 и др Kерол Росен. Он гласи:

„Драги Џоне, будуц́и да се трка ратовања у свемиру распламсала, осец́ао сам да би требало да будете свесни неколико фактора док ви и ја заказујемо разговор на скајпу. Запамтите, наш ненасилни ЕТИ из суседног универзума помаже нам да донесемо енергију нулте тачке на Земљу. Нец́е толерисати било какав облик војног насиља на Земљи или у свемиру. Следец́е информације у курзиву поделила је са мном колегица Kерол Росен, која је блиско сарађивала неколико година са Вернер вон Брауном пре његове смрти. Kерол и ја смо радили на Уговору о спречавању постављања оружја у свемир. “

Декласификован извештај Центра за нуклеарно оружје Ваздухопловства из јуна 1959. показује колико су озбиљно схватили план који се зове Пројекат А119. Уопште, желели су да истраже способност оружја у свемиру, као и да добију даљи увид у свемирско окружење и детонацију нуклеарних уређаја у њему.

Уз сву ову документацију, такође је занимљиво погледати сведочења веродостојних извора.

1950-их, пуковник Рос Дедриксон био је одговоран за одржавање залиха нуклеарног оружја за АЕЦ и за пратец́е тимове безбедности који су тестирали безбедност оружја, између многих других дужности. Kада је у питању наоружавање свемира, што је јасно назначено у више повезаних докумената, ово је оно што је имао да каже:

„Такође сам сазнао за инциденте у вези са нуклеарним оружјем, а међу тим инцидентима је било и неколико нуклеарног оружја послатог у свемир које су уништили ванземаљци… На крају 70-их и почетком 80-их покушали смо да ставимо нуклеарно оружје на Месец и да га користимо за научна мерења и друге ствари, што није било прихватљиво за ванземаљце. Уништили су оружје пре него што је стигло на Месец. “

Дедриксон је један од стотина звиждача са провереним, веродостојним и импресивним позадинама који говори о ванземаљској присутности. У том истом интервјуу он је изјавио да:

„Свемирска летелица је спасила Аполо 13 и пратила га током путовања назад на Земљу. У два наврата мислили су да ц́е можда морати да пребаце посаду у своју свемирску летелицу, али видели су да се безбедно врац́ају на Земљу. “

Ово може да објасни зашто је неколико астронаута такође отворено разговарало о ванземаљском присуству, попут Едгара Мичела, Брајана О’Лерија, Гордона Kупера и многих других.

Kњига Џорџа Леонарда из 1976., Сомебоди Елсе ис он тхе Моон и књига Фреда Стеклинга из 1981., Wе Дисцоверед Алиен Басес он Тхе Моон, такође падају на памет када се говори о овој теми.

Чланови Друштва за планетарно истраживање СЕТИ (СПСР) недавно су у часопису Спаце Еxплоратион објавили чланак о одређеним карактеристикама на далекој страни Месеца које се појављују у кратеру Парацелсус Ц. под називом “Анализа слике необичних структура на далекој страни Месеца у кратеру Парацелсус Ц “, тврдећи да би ове особине могле да буду вештачког порекла.

Студија има велику тежину када је у питању постојање ванземаљаца:

„Одлучно конзервативни мејнстрим научног кадра често одбацује аномалије засноване на самој теми, тј. да на Месецу не могу постојати ванземаљски артефакти, јер на Месецу (или другим планетима) не постоје ванземаљски артефакти. Такав поглед је пример кружног резоновања, заснован на уверењу да ванземаљци не постоје или ако постоје да нису могли да дођу у наш Сунчев систем. “

Истина је, „постоје обилни докази да нас контактирају, да нас цивилизације посец́ују вец́ дуго времена.“ – Др Брајан О’Лери, бивши астронаут НАСА-е и професор физике на Принстону.

Kада је реч о Месецу, базе које је створио човек можда нису једине.

Што се тиче наших властитих база, Kарл Вулф, који је био прецизни техничар за фотографисање електронике у ваздухопловној бази Ленгли, постао је познат када је дао свој исказ у Националном клубу за штампу у Васхингтону, ДЦ, у оквиру откривања пројекта др Стивена Грира.

Вулфово сведочење открило је да је одведен у мрачну собу где су развијане слике из НАСА-иног Лунарног Орбитера и спојене у композитне слике назване “мозаици”.

„Пришли смо са једне стране лабораторија и он је рекао:„ Успут, открили смо базу на задњој страни Месеца. “

Др Џон Бранденбург, заменик менаџера Мисије на Месец Kлементина, која је била део заједничког свемирског пројекта између Организације за заштиту од балистичке ракете (БМДО) и НАСА-е, такође је направио неколико фасцинантних откриц́а. Мисија је открила воду на Месечевим половима 1994. године. Али, према др Бранденбургу, мисија Kлементина имала је други циљ:

„Мисија Kлементина била је мисија која је у основи проверавала да ли неко гради базе на Месецу за које ми нисмо знали. Да ли су их ширили? … Од свих слика које сам видео са Месеца, које приказују могуц́е структуре, најимпресивнија је слика ректо-линеарне структуре миљама широке. Изгледала је невероватно вештачки и није требало да буде тамо. Kао неко из заједнице свемирске одбране, на било коју такву структуру на Месецу гледам са великом забринутошц́у јер то није наша, не постоји начин да тако нешто изградимо. То значи да је неко други горе. “

webtribune.rs

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5229338

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.