svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

УВЕЛИКО ЈЕДЕМО ГМО ХРАНУ, А ДА НЕ ЗНАМО

Иако званично забрањена, у Србији је генетски модификована храна ипак присутна. Осим тога што у нашој држави постоји око 5.000 хектара засада генетски модификоване соје, храна направљена од ГМО стиже нам и из увоза, из земаља у којима није обавезно то истаћи на декларацији, па се производи са сировинама којима су измењени гени продају без ознака и упозорење.

Србија је 2009. донела закон о ГМО, који је рестриктиван и забрањује њихову производњу и промет у комерцијалне сврхе. Професор Миладин Шеварлић, шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факултета, за “Блиц” каже да, осим генетски модификоване соје за коју се зна да се узгаја на неколико хиљада хектара у Србији, нико не може са сигурношћу да каже да ГМО не постоји и код других култура. Највећи проблем је што се не зна где ГМО соја са српских њива завршава.

- Претпостављамо да завршава на приватним газдинствима или у малим мешанама сточне хране, и то без поштовања стандарда о заступљености од 0,9 одсто у структури концентрата сточне хране - каже Шеварлић.

Професор Миладин Шеварлић

ГМО у Србији и свету

· Државе у којима је обавезна ознака производа са ГМО: ЕУ, Јапан, Аустралија, Нови Зеланд, Кореја, Швајцарска...

· Државе у којима не постоји обавеза да се означи ГМО: САД, Канада, Аргентина, Бразил

· Производи за које се највише сумња да су ГМО порекла: соја, кукуруз, кромпир, парадајз, лук, пасуљ...

· Највећи произвођачи ГМ хране: САД, Аргентина, Канада, Бразил и Кина

Горица Авалић

Извор: „Блиц“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5234432

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.