svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Винко Марковски: Београд

Београд

beograd


Београд одувек је био појам за све градове Балкана.
Ко се једном напије Савске воде тај носи Београд у свом крвотоку, без разлике где је и шта се догађа са њим.

Мост и река. Црни Дрим. Седамдестих година, прошлог века. Са једне стране моста Мали Београд, кафана са неколико столова унутра и исто толико у башти.
Са друге старане реке, ресторан Београд.
Град Београд далеко одатле шестотина километра. Струга, на Охридском језеру.

У Малом Београду, седели су јебиветри, пробисвети, пропали-студенти, уметници у сав свет који је пропао или је пред пропасти по нечијим мерилима.

У Београду, са друге стране реке, седео је пословни свет и варао себе.
И једни и други, када би седели у баштама, могли су да се виде и да оговарају једи друге. Тако је то трајало годинама.
Једне ноћи, Београд је нестао у пожару. Убрзо затим Мали Београд је струшен и на његово место изграћен је хотел Београд.

Увек сам био у Малом Београду, јер живот се догаћао тамо, док нису изградили хотел. Касније једном сам ушао у хотелу и када се особље хотела понело према мени као према странцу, никада више.

Када сам се вратио из првог рата, морао сам да извадим држављанство и да докажем администрацији да сам држављанин новонастале државе. До тада, никоме никада није питао за држављанство.
Није ме питао нико ни за све време рата док сам главу свакодневно носио у торби.

Одем у општину Савски Венац и уредно затражим уверење о држављанству. Жена средњих година после извесног времена каже ми да ме нема у књизи држављана за 1955. године.
Поново ме пита где сам рођен, а ја мирно одговарам да сам се родио не својом вољом у болници др. Драгише Мишовића.
- Жалим случај нема вас.
Љутито затвара шалтер и наставља разговор са колегиницом. Пристојно куцам и питам:
- Како ме нема? Где сте Ви рођени?
-У Срљиг - одговара она, - а ви идите на другом спрату код шефа па нека се он замајава са вама.
Одлазим код шефа. Стари Београђанин одмах решава случај.
-То је тада била општина Западни Врачар, тамо сте сигурно уписани.
Тако сам по други пут постао Београђанин.
Стари Београд познајем као свој џеп, у којем најчешће немам ништа.
Нови Београд нема зашто да упознајем, упознаваће га неко други, мада и он последњих година почиње да има своју душу.

  

Последње ажурирано недеља, 15 септембар 2019 14:08  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5942636

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.