svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Винко Марковски: Београд

Београд

beograd


Београд одувек је био појам за све градове Балкана.
Ко се једном напије Савске воде тај носи Београд у свом крвотоку, без разлике где је и шта се догађа са њим.

Мост и река. Црни Дрим. Седамдестих година, прошлог века. Са једне стране моста Мали Београд, кафана са неколико столова унутра и исто толико у башти.
Са друге старане реке, ресторан Београд.
Град Београд далеко одатле шестотина километра. Струга, на Охридском језеру.

У Малом Београду, седели су јебиветри, пробисвети, пропали-студенти, уметници у сав свет који је пропао или је пред пропасти по нечијим мерилима.

У Београду, са друге стране реке, седео је пословни свет и варао себе.
И једни и други, када би седели у баштама, могли су да се виде и да оговарају једи друге. Тако је то трајало годинама.
Једне ноћи, Београд је нестао у пожару. Убрзо затим Мали Београд је струшен и на његово место изграћен је хотел Београд.

Увек сам био у Малом Београду, јер живот се догаћао тамо, док нису изградили хотел. Касније једном сам ушао у хотелу и када се особље хотела понело према мени као према странцу, никада више.

Када сам се вратио из првог рата, морао сам да извадим држављанство и да докажем администрацији да сам држављанин новонастале државе. До тада, никоме никада није питао за држављанство.
Није ме питао нико ни за све време рата док сам главу свакодневно носио у торби.

Одем у општину Савски Венац и уредно затражим уверење о држављанству. Жена средњих година после извесног времена каже ми да ме нема у књизи држављана за 1955. године.
Поново ме пита где сам рођен, а ја мирно одговарам да сам се родио не својом вољом у болници др. Драгише Мишовића.
- Жалим случај нема вас.
Љутито затвара шалтер и наставља разговор са колегиницом. Пристојно куцам и питам:
- Како ме нема? Где сте Ви рођени?
-У Срљиг - одговара она, - а ви идите на другом спрату код шефа па нека се он замајава са вама.
Одлазим код шефа. Стари Београђанин одмах решава случај.
-То је тада била општина Западни Врачар, тамо сте сигурно уписани.
Тако сам по други пут постао Београђанин.
Стари Београд познајем као свој џеп, у којем најчешће немам ништа.
Нови Београд нема зашто да упознајем, упознаваће га неко други, мада и он последњих година почиње да има своју душу.

  

Последње ажурирано недеља, 15 септембар 2019 14:08  

Колумна

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5056394

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.