svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: КО НЕ ОДЕ на перформанс Марине Аврамовић биће ухапшен

MARINA ABRAMOVIĆ YOUTUBEКО НЕ ОДЕ на перформанс Марине Аврамовић биће ухапшен

Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена. 

Посматрајући овај добро организовани бесмисао, још једном сам се стужио над чињеницом колико је Србија јадна земља. Она је сада, између осталог, изложена и једном квазиуметничком материјалу који, једном давно, пре готово четрдесет година овде није могао да се наметне. Перформанси Марине Аврамовић имали су тада публике и критике таман колико су заслуживали својим уметничким дометом. Како је авангарда била популарна политичка идеја (имали смо авангардну партију на власти), тако је и у уметничком свету идеја авангарде била на цени, само што она није могла да се наметне у животном слоју којим су још увек доминирали укуси. Оно што је авангардна сцена Студентског културног центра средином седамдесетих година прошлог века нудила публици када је реч о уметности било је пре свега ново и интересантно, али у основи површно прихватано, сасвим адекватно површном квалитету саме понуде. Реч је о оном делу тада раскошног културног програма ове куће који је обележавао фестивал „проширених медија“. Од наших перформера Марина Аврамовић је доминирала на површини ове површине. Критеријум који је био мање више наметнут публици, иако се она тиме фино забављала, била је што радикалнија сензација. И заиста их је било на неизброј али највише од ове првакиње.

Али, што би народ рекао, свако чудо за три дана. Та врста сензационалистичке авангарде остала је где јој и место у једном стабилном културном амбијенту тадашње државе – на маргини. Они који то нису могли да поднесу, отишли су у свет. Али у том друштву, једино је Марина Аврамовић одржала своју кондицију, штавише довела ју је до неслућених размера. Постала је светски гуру тзв. уметничке провокације. Негде је њено огромно умеће физичког напрезања без било какве уметничке сврхе нашло не само своју публику него и добрану материјалну подршку. Неко је нашао разлоге и препознао сопствене интересе за њене скупе „пројекте“, и они нису могли да прођу незапажено. Ако су једна жена (МА) и један мушкарац (није битно) ходали хиљадама километара Кинским зидом да би се на пола пута његове дужине пољубили, то наравно није била никаква поетска љубавна сцена, већ неизмерна празнина смисла која није могла да се не запази само због њене неизмерности. Све остало у перцепцији ове светски релевантне тривијалности било је пепуштено ПР естетичарима који су своју накнадну рефлексију вукли за корацима два белосветска преваранта. У реду.

Али, зашто перманентно рекламно мрцварење ТВ гледалишта у Србији добро належе на болну констатацију да је Србија данас несретна земља? Зато што ова земља нема одбрану од дрске својевољности „пројекта Марина Аврамовић“ који ће се данима одвијати у простору Музеја савремене уметности. Тај несретни музеј није радио више од деценије и пре неког времена враћен је својој намени. Сада се већи део његове сталне поставке уклања да би се обезбедило просторно и физичко иживљавање Марине Аврамовић. Овако нешто што ће се догодити у једној националној установи од посебног значаја, може бити само државни пројекат. Тако ћемо ваљда постати срећни у својој несрећи.

Пропаганда која заглушујуће претходи овом историјском догађају ужасно подсећа на нашу свакодневицу затрпану званичном пропагандом историјских достигнућа наше мудре политичке класе. Заједнички именилац овог упоредног пропагандног прегнућа јесте убеђивање публике. У оба случаја народ се убеђује убијањем у појам. Пошто је пропагнадна порука, садржана у слици, супротна ономе што поимамо здравим разумом – с једне стране општи напредак (слика) у лошем животу (здрав разум), а с друге уметнички садржај (слика) у бесмисленим радњама (здрав разум) – и пошто постоји сумња код пошиљаоца поруке да ће она бити исправно прихваћена, прималац поруке мора бити доведен на лице места. У једном случају, аутобусима на митинг, а у другом, нешто више софистицирано али подједнако насилно – обећањем сензације у Музеј. Ако једна светска дива хипермодерне уметности своје драгоцено време улаже у развој савремене српске културе долазећи нам такорећи на ноге, недолазак у Музеј може само бити знак личне искључености (ексклузије уместо инклузије). То би било аналогно бојкоту избора под овако идеалним изборним условима.

А све је јако тривијално. Марини Аврамовић стало је да успе, и то тотално и тријумфално, тамо где јој амбиције нису уродиле плодом пре четрдесет година. Дочекала је да Србија буде на коленима и да њеним културним простором може да вршља како ко хоће. Исто као што њеним политичким простором вршља једна политичка котерија чији је вођа незасит властољубља колико и она славољубља. Слика Музеја савремене уметности биће тих дана, ваљда и недеља, данашња Србија у малом. Бићемо Свет таман толико колико је Свет Вучићева политичка Србија.

Преузето са: https://srbin.info/

 

Колумна

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

Зло

zlo

 

Ја

ja

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4928762

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.