svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Хиландарски спис из 14-15 века...

Tribali-Srbi-1-700x490Хиландарски спис из 14-15 века у коме се Срби називају Тривалима

Према званичној историјској науци Трибали су племе чија историја почиње на прелазу из бронзаног у гвоздено доба, оријентационо око 1300. године п.н.е. Према Херодоту, територија на којој су живели (у петом веку пре Христа) налази се западно од реке Искар у Бугарској. Трибали су насељавали област српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, део Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и на југу све до Скопља 

Појам Трибали се често сусреће у радовима византијских и других европских аутора Средњег века, и искључиво се односи на Србе. Никита Хонијат (1155-1215) у својој историји о владавини цара Јована Комнина наводи следеће: “…Кратко након тога, водио је поход против народа Трибала (који се такође могу називати и Србима)…“ . Затим, Димитрос Халконкодилис (1423-1511), пишући о хришћанском племићу који је примио Ислам, каже: “…Тај Махмуд, син Михајла, је Трибал, што значи Србин, по својој мајци и Грк по свом оцу.“ И Мехмед ИИ освајач помиње Трибалију у својим описима пљачкања Србије. Описујући Косовски бој, византијски историчар из 15-ог века, Лаоник Халкокондил, цара Лазара назива архонтом Трибала. Такође је и Србе идентификовао са Илирима, а за цара Душана каже да је хтео да створи “европску империју народа Илирског“.

Tribali-Srbi-1-700x490

На Трибале подсећају и многи хидроними и топоними:

Трибан – село у околини Бенковца
Трибија – заселак у височком крају у Босни
Трибал – село у цриквеничком крају
Травунија (Херцеговина) -дуго је у записима називана Тривалијом

Овде ћу представити још један средњовековни документ у ком се Срби називају Трибалима, тј. Тривалима. Ради се о житију Светог Ахилија. Житије и Служба Светог Ахилија налазе се у хиландарском рукопису бр. 230, који је с краја 14-тог или почетка 15-тог века. Комплетан текст овог житија на старословенском језику, налази се у раду бугарске историчарке Клементине Иванове (наслов оригинала ‘‘Вьзапя вам те отче Ахилие, на архиереите украса“). Она је прва открила овај текст и представила га широј јавности. У том тексту између осталог пише: “Ови Трибали се, дакле, сопственим језиком називају Србима.“

Поменути цитат се налази на листу бр. 98 оригиналног рукописа и приказан је на страници 168. рада Клементине Иванове (комплетан рад можете преузети на сајту Народне библиотеке Србије, хттпс://www.нб.рс/публицатионс/публицатион.пхп?ид=4362).

Свети Ахилије је рођен у Кападокији, година рођења је непозната, а зна се да се упокојио око 330. године нове ере (убијен је на Моравици). Учествовао је на Првом Васељенском сабору 325. године, као епископ Ларисе. Из текста се може видети да је Свети Ахилије проповедао хришћанство (борио се за праву веру) међу Тривалима (Србима) и отклањао јеретичке заблуде које су се почеле множити, да би на крају због тога и био убијен:

Борба против јеретика се односи на борбу против јереси Навата Трапезонтског, која се почели ширити и међу Тривалима.

Ко је Нават Трапезонтски? То би могао да буде Наватиан Римски (назива га Трапезонтски јер највероватније потиче из малоазијског града Трапезонта). Наватиан се 251. гдине н.е. противио избору папе Корнелијуса, сматрајући га превише либералним. Главни сукоб је настао у вези става према хришћанима који нису успели да одрже веру упркос прогонима, тј. да њима не треба дозволити могућност покајања и повратка у заједницу. Наватиан се проглашава за римског бискупа, исте године бива изопштен из цркве и проглашен за јеретика. Са својим присталицама оснива цвркву, која је опстала до краја четвртог века.

Тврдња из житија Светог Ахилија није усамљена. О постојању Срба у Подунављу почетком петог века, доказује активност Никете (Ницетос) у Ремезијани (данас Бела Паланка), око 400. године. Западни извори наводе да је покрштавао Ските, Готе, Дачане и Хуне, а нарочит успех му је покрштавање Беса из Родопа. Написао је, осим неких догматско-историјских драгоцених дела, и познату химну Те Деум лаудамус. Шта је Никета радио међу Србима сведочи текст енциклопедије Британике (део 7. стр. 322, издање из 1776. године): “Никета из Ремезијане (рани В век), грчки епископ, теолог и композитор литургијских стихова, чији су мисионарска активност и писање резултовали христијанизацијом српских словенских региона…“

Верујем да се у архивима Српске православне цркве налази још много докумената који потврђују строседелаштво Срба на овим просторима.

Преузето са: https://srbin.info/

Последње ажурирано недеља, 11 август 2019 08:23  

Колумна

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 5055023

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.