Алас на Дунаву

Живео је на острву на средини велеике реке, а колибу је премештао када би људи почели да му се приближавају.
Био је ислужени војник, који је побегао од живота и већ десетак година живи ту. Одем до њега понекад да се наслушам тишине.

Били смо дуго заједно у несрећним временима.

Код њега ми је најбоље, нити ја причам нити он.

По неколико дана тишине. Само вода около и живи свет у њој и око ње.

Не тржи ништа ни од кога, а дају му. Они њему свашта, он њима рибе.

- Када дође неко од риболоваца, ја се мало измакнем.

- Договор може бити само између двоје, само се тако може знати ко га је прекршио-говори он.

Код њега је јеловник једноставан, као у војсци, без кашике нема јела.
Опасно се наљути ако га неко пита које је то јело у лонцу.

Каже ми неки дан:
- Све се  у животу плаћа.

- Ми мислимо да смо нешто добили џабе, али пре или касније увидимо да смо платили много више него стварно вреди.
- Док имамо да плаћамо онда је добро, иде живот напред, али када нестане, онда те сви напусте и живот неизоставно почиње да се руши.

- Сви сем Бога. Он јеувек са нама, али ми нисмо са Њим, и то је љуто зло.