svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Одвојити Србију од Русије

13671 kongres usa fУ СРБИЈУ СТИЖЕ АМЕРИКАНАЦ СА ЗАДАТКОМ

На Западу ништа ново — коментарише бивши југословенски шеф дипломатије Владислав Јовановић наступ кандидата за америчког амбасадора у Србији Ентонија Годфрија пред сенаторским Одбором за спољне послове у Вашингтону.

Укратко, Годфри, досадашњи заменик америчког амбасадора у Москви, уколико буде изабран, како каже, „свестан агресивног понашања Русије, малигног утицаја и кампање дезинформација, коју води у Европи“, радиће и на побољшању односа Србије са БиХ, Црном Гором и Хрватском.

„Подржавамо интеграцију Србије у Европску унију. Земља је на прекретници и лидери морају да спроведу реформе како би напредовали ка ЕУ“, рекао је Годфри пред сенаторским Одбором за спољне послове.

Мантра о „малигном утицају“

Годфри је „малигни утицај“ Русије споменуо у контексту питања које му је поставила сенаторка Џин Шахин, коју недавна примопредаја руских борбених возила српској војсци двоструко забрињава — због тога што Русија жели да утиче на ситуацију у Србији и зато што се тиме застрашују остале земље у региону, имајући у виду „улогу Србије у ратовима деведесетих“.

На коментар сенаторке Шахин, Годфри је одговорио да ће охрабрити Србију да напредује ка Западу, што укључује и нормализацију односа са Косовом.

Србија, последња сметња

„Америчка политика према Србији не мења се, осим што се убрзавају поступци за постизање давно постављених циљева — геополитичко и стратегијско овладавање целим балканским простором“, каже Јовановић.

„Ту смо, како они замишљају, сметња, вероватно једна од последњих. С обзиром на јачање утицаја Русије, тренутно не помињу Кину, Турску и друге, али и њих ће ако буде требало, они координисано желе да наступе у два правца. Један је да помоћу привлачности ЕУ издејствују једно другачије, проамеричко постављање Србије, а друго је да спречавају, онемогућавају и, ако могу, потпуно уклоне могућност јачања Русије овде. Друго је питање колико је то израз жеља, а колико могућности“, сматра Јовановић.

Када говори о индискретности Годфријевог сведочења (јер он је само кандидат за амбасадора, још увек није добио агреман од српске Владе и, према дипломатским обичајима, не би требало да јавно говори о програму који ће као амбасадор спроводити), Јовановић наглашава да се ради о облику прелиминарног притиска на Србију. За тако нешто користи се аргумент да је Сенат јавна и демократска институција.

Стандардна шема

Америка не одустаје од својих, раније декларисаних циљева и за њихово остварење служиће се, како Јовановић каже, стандардизованом шемом, према којој Србија носи најнегативнију слику из деведесетих година и као таква је потенцијална претња суседима.

„Кроз то ће се појачати притисак у оба правца — да убрзамо остварење предуслова за улазак у ЕУ, а то ће рећи и да убрзамо поступак прихватања „нове америчке реалности“ на Косову и признања те реалности, а паралелно са тим и да се Србија прикључи и онемогућавању такозваног малигног утицаја Русије на Балкану“, каже Јовановић.

У Годфријевом сведочењу ти се циљеви не прикривају, напротив, они се јавно апострофирају, чак се наглашава и моменат хитности потребе остварења тих циљева. То, према речима нашег саговорника значи да се у Вашингтону осећа да време не ради за њих када је реч о Косову, да морају да убрзају ствари, иначе ће се могућности да то коначно реше како су замислили (уласком Косова у УН) распршити, што ће водити јачању облика других држава на Балкану.

Јовановић наводи да Русија није једина чији би утицај на балканске државе ојачао, уколико Америка не спроведе своје циљеве до краја. Осим већ споменутих Турске и Кине, он наглашава и могућност да ојача утицај Немачке и Француске, јер је будућност односа најзначајнијих земаља ЕУ и Америке још увек непознаница.

„То је оно што се да наслутити из овог сведочења. Није посебно охрабрујуће за нас. Колико видим, нема нових момената, реалистичнијих и позитивнијих у постављању Америке према нама. То је стара шема која се сада заоштрава и појачава“, објашњава Јовановић.

(Спутњик)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 4922302

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.