svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Сенка Милош: Наргила барови све су популарнији у Србији

1120434191У Србији и родитељи увлаче децу у опасну зависност

Наргила барови све су популарнији у Србији. У главном граду има их чак 38. Пушење наргиле главна је атракција и за туристе, а најчешћи гости ових места су млади.

Није јасно зашто и како су тако брзо наргиле постале оволико популарне. Иван Ђорђевић, власник београдског кафеа „Кандахар“, за Спутњик каже да је у почетку, када их је унео у локал, пушило врло мало људи, углавном они који су се са наргилом сусрели на летовању у Турској или Египту. Девет година касније у његовом локалу мало ко запали цигарету.

Иако се дизајн наргиле с временом променио, шиша, како је још зову, функционише као у давна времена у Индији одакле је доспела на Блиски Исток.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ

Иако се дизајн наргиле с временом променио, шиша, како је још зову, функционише као у давна времена у Индији одакле је доспела на Блиски Исток.

„То је тренутно некаква мода у целој Европи. Већином пуше млади људи који су то видели једни од других. Преноси се и путем друштвених мрежа. Мислим да су друштвене мреже највише допринеле да се овај тренд тако брзо рашири, да пушење наргиле постане јако популарно“, каже Ђорђевић.

Арома уместо никотина

У његовом локалу пуши се искључиво ароматични дуван, док је у неким локалима могуће наручити и безникотински, дакле, само арому. И ове наргиле имају освежавајућ и богат укус дима из луле, а на тржишту их има више од 100. Нуди их неколико увозника. Килограм дувана кошта 5.000 динара, а за једну наргилу која у Београду кошта између 600 и 700 динара потребно је 20 до 25 грама.

Дакле, реч је о уносном послу за угоститеље који морају да испуне одређене услове како би од Управе за дуван Министарства финансија добили лиценцу за продају дуванских производа. Реч је о дозволи коју има сваки кафић који продаје цигарете.

После часа на наргилу

Уносан посао има и своје мане — све је више малолетника који пуше. У баровима који су поред школа, а таквих је у Београду много, са наргилом се проводи време изгубљеног часа или великог одмора.

„Дешавало се више пута да долазе са родитељима и да сви заједно пуше“, прича нам Ђорђевић.

„Људи су неупућени у то да је укус који се ставља у наргилу — штетан. Има у себи никотина других састојака. Мислим да то није за децу млађу од 18 година. Више пута смо имали проблема са децом. Њихов је одговор: ’Ја пушим наргилу и са татом и мамом. Како ви то можете да ми забраните‘. Ипак покушавамо на све могуће начине да то спречимо у нашем локалу“, објашњава нам овај угоститељ.

1120434153

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ

Малолетници који пуше наргилу, чест призор у београдским кафићима. Угоститељи су готово немоћни да спрече ову појаву.

Додатни проблем је чињеница да конобар гостима не може да тражи личну карту. Уз то, не понашају се сви одговорно као власник локала са којим смо разговарали.

У кафићу неколико стотина метара даље затекли смо малолетне девојке које пуше наргилу. Кажу да родитељи знају где су, али да нису одушевљени пушењем наргиле, иако у том локалу млађима служе искључиво безникотински дуван.

„Нема неког посебног задовољства, једноставно, то је сад фора код нас младих. Просто, то сви раде, па што не бисмо и ми. Кад си нервозан, онда запалиш цигару, она те смири. Наргила не смирује, она је више фазон и фора. Уопште нема додирних тачака са цигаретом, евентуално само што излази дим и то је то. Уопште није исто“, тврди једна седамнаестогодишња девојка.

У Србији има неколико фирми које се баве увозом лула, али и укуса којих је данас преко сто.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ

У Србији има неколико фирми које се баве увозом лула, али и укуса којих је данас преко сто.

Канцерогени катран

Међутим, примаријус доктор Петар Боровић, човек који више од четири деценије кроз различите институције, а посебно кроз саветовалишта за одвикавање од пушења, указује на штетност дувана, истиче да се и у додацима за наргиле ствара огромна количина канцерогеног катрана.

„Када он дође у додир са плућима, долази до мутације и потенцијално се стварају канцерогена жаришта“, упозорава доктор Боровић.

„Људи то не осећају и мисле да доживљавају нешто друго, пошто се дим хлади. Непријатни ефекти су маскирани зачинима, често источњачким, врло интензивним, тако да људи мисле: ’Па шта, ово је слатко, пријатно, укусно, не прави ми штету‘. Треба им детаљно објаснити, пре свега преко медија, да је штета иста као код дувана, а код дувана је до сада потврђено 7.600 отровних компоненти у малим концентрацијама и негде око 70 канцерогених“, наглашава овај лекар специјалиста.

Родитељи опрез!

Он додаје да родитељи који дозвољавају деци да пуше наргиле, или у диму уживају заједно, и те како утичу на њихову одлуку да једног дана буду пушачи.

У Београду има чак 38 наргила барова.

© SPUTNIK / СЕНКА МИЛОШ

У Београду има чак 38 наргила барова.

„Родитељи праве изузетно крупну грешку мислећи: ’Дете је са мном, неће му се ништа лоше догодити, важно је да не оде на неко горе место‘. Заправо га навикавају на нешто лоше. Недавно сам имао предавање у Калифорнији, често гостујем и у Аустралији, свуда у Европи — када споменете пушење цигарета или наргиле, људи вас гледају запањено, то код њих не долази у обзир“, објашњава Боровић.

Он истиче да је дуван припрема мозга за дроге, јер практично нема наркомана који није био пушач, јер цигарета је зависност, па и наргила. Боровић апелује на родитеље да нипошто наргилу не представљају деци као уживање.

Апелу се придружује и власник наргила бара са којим смо разговарали.

„Одрасли пушење наргиле доживљавају као ужитак, пре свега зато што су смрдљиви дувански дим заменили пријатним воћним мирисом. Међутим, они су одрасли и свесни ризика по здравље, а деца нису“, закључује Иван Ђорђевић.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 4922267

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.