svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

РТ: Још увек верујете Лондону да чува ваше злато?

121307 vest rfgПољска повлачи своје полуге из Банке Енглеске

Пољска враћа злато из прекоморских земаља, након што је у прошлој години удвостручила своје залихе. Централне банке широм света су повећале своје залихе злата последњих година, удаљавајући се од америчког долара.

Национална банка Пољске (НБП) купила је 100 тона племенитог метала од почетка ове године, скоро четири пута више него што је додала својим резервама 2018. године.

Сада Варшава жели да врати значајан део драгоценог метала кући, односно из Банке Енглеске. Национална банка Пољске жели да повуче најмање 100 тона и ускладишти златне полуге у своје трезоре.

Пољска централна банка је навела да повлачење злата долази због потребе да се диверсификује складиштење златних резерви како би се "ограничио геополитички ризик", што би, како се наводи, могло резултирати "губитком приступа или ограничењу доступности средстава која се држе у иностранству. ”

Последњих месеци Банка Енглеске је одбила да врати 14 тона злата Венецуели. Каракас је желео да врати део својих златних фондова како би се суочио са економском кризом у земљи, а која је појачана америчким санкцијама.

Банка Енглеске годинама држи пријављених 80 тона аустралијског злата, а британски регулатор није дозволио Канбери да изврши одговарајућу ревизију својих залиха златних полуга.

Пољска није сама међу државама ЕУ у жељи да држи већи део својих златних фондова код куће. Прошле године Мађарска, која се као и Пољска, свађа с Бриселом око политичких питања, објавила је одлуку о враћању златних резерви, објашњавајући тај корак из безбедносних разлога.

“Какви год да су мотиви, куповина и повлачење злата Мађарске и Пољске дају јасне сигнале елитама ЕУ да, у области политике и монетарне политике, две земље још увек имају дозу независности и осећај националног суверенитета који недостаје у многим другим земљама чланицама ЕУ”, навео је Ронан Манли, аналитичар за племените метале из "Булион стара" из Сингапура.

Куповина злата од стране централних банака утицала је на цену племенитог метала, односно, достигла је шестогодишњи максимум у јуну због глобалних неизвесности. Кина већ седам месеци узастопно пуни златне фондове, купивши 10.3 тоне у јуну, поред скоро 74 тоне које је купила у периоду од шест месеци од почетка године. У међувремену, Русија је такође повећала своје залихе полуга, додајући 78 тона злата својим благајнама у првих пет месеци ове године.

Стратегија куповине злата у земљама има за циљ да минимизира изложеност новчаној структури, како каже извршни директор "Јуро пацифик капитал"-а Питер Шиф.

"Дани у којима је долар био резервна валута су одбројани и враћамо се на основу", рекао је Шиф за РТ.

"Злато је у прошлости било новац и оно ће опет бити новац у будућности, а централне банке које су довољно паметне да читају оно што пише на зидовима сада повећавају своје златне резерве."

Недавна куповина злата од стране Пољске повећала је залихе земље на 228,6 тона, што јој је омогућило да заузме 11. место међу највећим европским државама које држе злато и да "престигне све земље у региону", наводи Централна банка.

Међутим, земља је још увек иза других светских централних банака по удјелу поседа злата у укупним резервним средствима, иако је посљедњи прилив довео земљу ближе просеку од 10,5 посто.

Извор: Восток / РТ
 
 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 5916108

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.