svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

НАМЕТНУТА МАНТРА Србија није била 500 година под Турцима. Ово су праве бројке...

turciНАМЕТНУТА МАНТРА Србија није била 500 година под Турцима. Ово су праве бројке

Историјски подаци демантују устаљено мишљење у народу да смо били пола века део Отоманског царства, јер је већи део земље био окупиран мање од 350 година Неретко се чује да су Срби под Турцима били 500 година. И то му дође као неупитна истина. Али да ли је заиста тако? 

Историјски подаци указују да је заправо само југ Србије, укључујући Косово и Метохију, био непуних пола века под Отоманским царством. На Космету су били 485 година, у источној Србији, испод Зајечара, 482 године.

turci

У осталим деловима Србије нису се задржали дуже од 350 година. Не кажемо да је то мало, далеко било. Него кажемо да је оно изречено на почетку текста једна од највећих српских заблуда и да је то јасно уочљиво на мапи коју вам показујемо. Ту су приказане и остале републике бивше Југославије. И заправо, једино Македонци могу да кажу да су били под Турцима 500 година, јер заиста и јесу.

Продирање у 15. веку

Историчар Миле Бјелајац каже за Курир да се прича о пет векова у народу одомаћила. – Та прича од 500 година је постала предање. Рачуна се да је Србија пала после битке на Косову 1389. године, али се Турци после Косовског боја, наредних 50 година, нису ни појављивали на овом простору јер су били заокупљени Монголима.

Негде од прве половине 15. века почиње полако продирање Турака на овај простор, док су Београд и Смедерево пали тек у 16. веку. Делови Србије који су ослобођени српским устанцима били су под Турцима око 300 година, а најдуже су били Рашка, Косово и Метохија, око 400 година. Нешто мало више, око 450 година, данашња Македонија и некада јужна Србија – објашњава Бјелајац.

Огромне последице

Иако су Турци на српским просторима били далеко мање него што се у народу усталило, они су имали огроман утицај на културу и развој земље. Академик и историчар Василије Крестић каже да њихов утицај никако не треба занемаривати. – Последице владања Турака су огромне. Није случајно што се толико разликујемо од других западних држава. Сигурно да је остављен велики траг – каже Крестић.

ТРАУМЕ РОПСТВА НЕ ПРОЛАЗЕ

Социолог Ратко Божовић каже да су Турци оставили културолошки утицај који је и даље приметан. Пример је и то што често говоримо да нисмо могли да имамо просперитет због тога што смо, како се најчешће каже, под Османлијама били пет векова.

– Нама је увек неко други крив. Турци нас јесу претворили у рају, али ипак смо морали у међувремену то да променимо. Изгледа, то се тешко мења. Кад једном постанеш раја, трауме ропства не пролазе лако, тешко се после постане слободан грађанин. Оно што нам је још остало од Турака јесте да смо за време њихове владавине стално тражили неку рупу у закону. То нам је толико прешло у навику да се и сада ради.

Преузето са: https://srbin.info/

Последње ажурирано уторак, 09 јул 2019 09:39  

Колумна

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

liceЛице

 

aliАли ..

 

НикадаНикада

 

Било јеБило је

 

nije mi nistaНије ми ништа

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4811418

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.