svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ОНИ СУ СПАСЛИ СВЕТ, А НИКО НИЈЕ ЧУО ЗА ЊИХ

1868785 yt-cernobilj lsДуго се мислило да су 3 хероја из Чернобиља мртва, али се сада сазнала права истина! Оно што су урадили је било на граници немогућег (ВИДЕО)

"Никад нико неће знати колико смо се жртвовали, неће бити споменика у нашу част, никаквих парада, а ми можемо само да се молимо да није све било узалуд", речи су које прате ову страшну причу.

Ових дана поново се говори о чернобиљској нуклеарној катастрофи из 1986. године, чему је допринела и недавно емитована мини-серија.

Ако ништа друго, серија нас је навела да поново размислимо да ли желимо да живимо у свету са (опасним) нуклеарним електранама и да чујемо до сада неиспричане приче.

1467935 ap-xinhua-dai-tianfang-zw ff
ФОТО: АП / XИНХУА / ДАИ ТИАНФАНГ

Многи хероји су се тада истакли, али су њихови подвизи гурнути под тепих јер је совјетска власт на све начине покушавала да држи у тајности колике су размере катастрофе. Сматрали су да је немогуће да се у таквом систему догоди једна оваква катастрофа.

Када је експлодирао реактор, емитоване су невероватне дозе радијације. Главни проблем је био како спречити топљење реакторског језгра. Наиме, базени који су служили за хлађење реактора били су пуни воде, док се изнад њих налазио радиоактивни метал који се полако спуштао ка њима.

Да би спречили мешање воде и метала, неко је морао да одврне вентиле и испусти воду која се налазила испод реактора. Оштећени реактор је тонуо и постојала је опасност да се сруши све до поплављених просторија што би довело до још једне разорне експлозије која би уништиола све у кругу од 200 км, уништила Кијев, загадила воду за 30 милиона људи. Укратко, живот би био немогућ у Украјини наредних неколико векова.

Нажалост, само мали број запослених је познавао тај део постројења. Тако су се три добровољца упустила у самоубилачку мисију.

У питању су била 3 добровољца, позната под надимком "чернобиљски рониоци", инжињери Алексеј Ананенко, Валериј Безпалов и војник Борис Баранов. 

1868781 cer1 ff
ФОТО: YОУТУБЕ/ПРИНТСЦРЕЕН

Сва тројица су била запослена у нуклеарној електрани Чернобиљ. У посебним оделима требало је да прођу кроз поплављене подрумске просторије.

26. априла 1986. године у 01:23 ноћу, свет је био на рубу пропасти када је у украјинском граду Припјату, експлодирао реактор број 4 у постројењу нуклеарне електране Чернобиљ. На лицу места је погинуло четворо радника, али су у наредним недељама многи ватрогасци, радници и војници страдали јер су били директно изложени невероватним нивоима радијације, а нико их на то није упозорио.

1868779 cer ff
ФОТО: YОУТУБЕ/ПРИНТСЦРЕЕН

Само око 30 ватрогасаца је тако страдало и то за две недеље. Количина радиоактивне прашине која је настала приликом експлозије реактора, била је 400 пута већа од катастрофе настале у Хирошими!

Званична Москва је чекала чак недељу дана да обавести свет о катастрофи, иако је Шведска, примера ради, али и многе друге државе, већ известила о великим радиоактивним облацима, сумњајући да се догодила хаварија у Чернобиљу.

1868783 cer2 ff
АНАНЕНКО И БЕЗПАЛОВФОТО: YOUTUBE/PRINTSCREEN

Добровољцима је речено да могу да одбију, али Ананенко је касније у интервјуу рекао нешто што можда и најбоље описује њихову храброст.

"Како сам могао да одбијем, кад сам само ја знао где се налазе вентили", изјавио је он.

1676899 profimedia0159543258 ff
ФОТО: ПРОФИМЕДИА

Иако су пре њиховог спуштања у подрум бројни ватрогасци и волонтери пумпама испумпали већу количину радиоактивне воде, у подруму је она и даље била у висини колена. Док су пролазили кроз ту воду, били су изложени радиоактивности од чак 15.000 рендгена.

1865651 cer ff
ЧЕРНОБИЉ ДАНАСФОТО: YOUTUBE/PRINTSCREEN

Због толике количине зрачења, лампа Бориса Баранова, који је био задужен да инжењерима осветли пут до вентила, је прегорела, због чега су Ананенко и Безпалов, морали да нађу пут у мраку само уз помоћ сећања и праћења главне цеви додиром.

Упркос свему, успели су да се снађу у мраку и вратили су се натраг на површину када је почело мало славље.


Током тог и сутрашњег дана из резервоара је испумпано 20.000 тона радиоактивне воде.

Ту се, међутим, прича о овим херојима завршила. Деценијама их нико није поменуо иако смо ми данас, да није било њих, могли да живимо у потпуно другачијем свету.

Дуго се мислило да су преминули недуго после ове акције, због велике радијација, а било је и навода да су страдали док су још били у радиоактивној води.

Ипак, Борис Баранов је преминуо 2005. године од срчаног удара, док су Алексеј Ананенко и Безпалов и даље живи. Одлуком председника Украјине, Петра Порошенка, у априлу 2018. године, Ананенку и Безпалову су уручени ордени за храброст, док је та част Баранову припала постхумно истога дана.

Може се рећи да је су они једни од највећих хероја који су икада ходали земљом.

Kurir.rs/Chernobylwel.com
Foto: Youtube/Printscreen

Преузето са: https://www.kurir.rs/

Последње ажурирано субота, 08 јун 2019 08:39  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5159435

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.