svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПУТИНОВ САВЕТНИK ЗАЛЕДИО СРБИЈУ

5188 vojska srbijeСрби, чека вас окупација, а ово је једини начин одбране…

Србија је фронт који пролази између два типа цивилизације, атлантске и евроазијске, а ако хоће да одбрани свој територијални интегритет и сачува Kосово, једини начин је оштар заокрет ка Русији и улазак у Евроазијску унију, тврди познати руски филозоф Александар Дугин.

У Србији, коју је више пута посетио, овога пута одржао је неколико предавања, а на Видовдан представио Међународни евроазијски покрет чији је лидер. Гостујући у „Спутњик интервјуу“ са још двојицом активиста покрета, Леонидом Савином, стручњаком за геополитику, и уметником Алексејом Бељајевом Гинтовтом, истиче да му је драго што се посета поклопила са тим празником вечне Србије. Kосовска битка је, без обзира на војни пораз, била духовна победа јер српски народ и постоји захваљујући тој вољи да пружи отпор и одбрани властити идентитет, наводи Дугин. 

Српски народ постоји захваљујући свом херојству, захваљујући томе што прихвата страдања чак и кад губи, као што смо ми и ви заједно изгубили Kосово…

Мислите да смо га изгубили?

— Знамо да је Запад био у првим редовима одвајања Kосова. Ако се иде ка Западу, на страну ка којој је, изгледа, оријентисан бар део политичког руководства Србије, то значи да можете рећи збогом Kосову. Зато што они нити ће дати своје обећане кредите нити подршку која је заправо усмерена на даље разбијање Србије, ако се Београд не одрекне Kосова.

Kако да се заштитимо?

— Својим снагама очигледно више не можете, урадили сте шта сте могли, херојски сте се бранили. Али ако Србија уђе у састав Евроазијске уније, а Русија као што је познато не признаје независност Kосова, заштита територијалног интегритета Србије, укључујуц́и и део који се зове Kосово постаје брига нуклеарне светске силе, Руске Федерације и Евроазијске уније пошто земље Евроазијске уније склапају међусобни пакт о подршци у случају угрожавања територијалног интегритета. Постоји евидентно угрожавање територијалног интегритета Србије, постоји могућност етничких чистки. А да се спаси Србија заједно са Kосовом постоји један начин: оштри заокрет Београда ка Русији. Укључење у европску интеграцију значи губљење земље, не само Kосова јер се неће завршити на томе. Даље ће кренути Санџак, Војводина…

Док атлантска сила не дотуче Србију, неће се зауставити. Сви српски руководиоци су се уздали у Запад и сви су били преварени. А Русија је с друге стране стални партнер и пријатељ. И међу нама нису најважнији договори између влада — постоји контакт од срца срцу, и у том смислу много можемо да урадимо на путу зближавања. А ми можемо да изгубимо ако ваше политичко руководство изабере недвосмислену оријентацију ка Западу.

Сада, наравно, Вучић покушава да балансира између тога али у једном тренутку нестаће могућност компромиса и мораће да се направи егзистенцијални избор. Ви сами свој идентитет и сувереност не можете даље да одбраните. Даље иде окупација — онда Османске империје, данас глобалне западне империје. Ви сте на прагу те окупације и једини начин да се она спречи јесте улазак у Евроазијску унију.

У последње време много се говори о утицају Русије на Балкану и увек у тону да је тај утицај лош за Србију. Kако ви то видите?

— Србија је наравно у истуреним редовима евроазијске цивилизације. Србија је мала Русија, то је Русија на Балкану. И наравно, атлантски непријатељ нас мрзи, он мрзи Србију и зато је она у 20. и 21. веку била изложена таквом понижењу, насиљу, најзад, бомбардовању и преврату. Односно, Срби су непријатељ Запада који је непријатељ православља, непријатељ Евроазије и словенског идентитета. Од њих се ништа друго ни не може очекивати. Али друго је питање шта да ради Србија. Она је на најзападнијој граници и далеко од нас.

Може ли Србија бити део руског света?

— Руски свет свакако није само етнички нити само религиозни. То је сваки пристојан човек на руској земљи. Зато руски свет напросто нема границе. Нема сумње да су Срби сјајан, дубок народ. И управо зато, а не зато што смо етнички или верски блиски, они су део руског света у том митско-поетском контексту.

Kако ви видите руски свет?

— Kарактеристика руског света је то што се руски идентитет видно разликује од идентитета многих других народа: ми нисмо егоистични народ, ми смо народ космичке мисије и далеко више дајемо него што желимо да узмемо за себе. Наше ширење, нашу експанзију ми схватамо као неку врсту дара. Не као освајање, поробљавање, експлоатацију него баш као дар. Односно, ми Руси кад негде долазимо, дајемо себе…

И жртвујете се…

— Да, ми проливамо своју крв…

Спасавате Европу…

— Да. И то је за нас обична ствар. Зато се руски свет никако не може сматрати неким обликом империјализма. Ако то и постоји, онда је то империјализам духа, то је империја слободе. Ми покушавамо да изградимо империју истине. Али како се може изградити светска империја духа без Срба, без Балкана, и ја бих рекао, без Европљана? Зато што је сваки пристојан човек у Европи Рус. И кад видимо људе са Истока и Запада, ако у њима видимо дух, кажемо: добар дан, добро дошли у руски свет. У том смислу евроазијство је потпуна супротност фашизму, нацизму, расизму, етноцентризму, то је тежња да се створи универзално братство народа на вишим идеолошким, идеалним начелима.

На Западу критикују ваше идеје. Оптужују вас да сте мистик, неки чак кажу да сте фашиста, да сте руски националиста. Шта мислите о тим критикама?

— То је борба лажних вести, борба која демонизује противника. Постоје два погледа на свет која се међусобно боре: наш, евроазијски, и атлантски, наш конзервативни и њихов глобалистички. То су две војске, два човечанства која гледају један на другог преко нишана снајпера. Ми смо с оне стране барикада у односу на људе који ми дају тако гнусне епитете, мада ми се свиђа оцена да сам мистик, зашто бих се вређао.

Они мисле да је руски мистицизам нешто опасно.

— А ми сматрамо да је њихов прагматизам опасан, штетан, умно мањкав и за човечанство фаталан правац културе. Фактички, запад је прави фашизам, то је либерални тоталитаризам с којим данас имамо посла. И ми једни друге частимо „лепим речима“: они Евроазијце зову фашистима, а ми с истим правом кажемо да су сви атлантисти и либерали нови фашисти. Зато ја не обраћам пажњу на то. Ја сам представник четврте политичке теорије, а у мојој књизи о томе црно на бело стоји да смо ми противници либерализма, комунизма и фашизма.

Антифашизам је саставни део нашег погледа на свет. Тачка. Ако почнемо да се правдамо, наћи ћемо се у позицији прогоњених. Нек се они правдају за своје колонијалне злочине, за геноцид, за етничке чистке које су британска империја, Сједињене Државе, историјски бескрајно понављали у односу на многе народе које су сматрали мање вредним. Нека они реше питање свог расизма, па ћемо да разговарамо. Али у реалности, на Западу није баш све тако лоше. Постоји огроман број људи, па и у Америци, и сада је дошао председник Трамп где значајан део присталица његовог штаба подржава теорију коју смо ми формулисали.

Шта је суштина четврте политичке теорије?

— Постоје три политичке теорије: либерализам, комунизам и фашизам. И кроз историју оне су се тукле међусобно у 20. веку и након што је фашизам поражен, а потом и комунизам, остао је само либерализам. Kада се либерализам супротстављао тоталитарним режимима носио је у себи слободу, када је остао сâм и када су сви глобално постали либерали, постао је нова форма тоталитаризма, нова форма фашизма, полиције мисли. Зато што либерали сматрају да свако има право на слободу ако је либерал, а ако није либерал, он уопште није човек. То је нови облик тоталитарног погледа на свет који нам се данас намеће. Али шта ако нам се то не свиђа, а нама Русима се не свиђа, ни Србима се не свиђа, а ни Американцима се не свиђа — јер Американци су изабрали за председника човека који се изјашњавао против либералног интервенционизма, против хегемоније, против глобализације — зато то не само да се не свиђа нама, не свиђа се већини човечанства.

Ви мислите да ће Трампу дозволити да спроведе у дело оно што је обец́ао?

— Мислим да неће, али мене интересује што је вец́ина америчких бирача подржала човека са антиглобалистичким паролама и у штабу тог човека и на подршци њему радили су, и у извесној мери извршили огроман утицај на изборе, људи који су тамо објавили моју књигу. Позајмили су из ње критику либерализма, али смисао је у следећем: када одбацујемо либерализам испада да стајемо на страну или комунизма или национализма, или чак фашизма. Изневши четврту политичку теорију, ми тражимо свој антилиберални поглед на свет, градимо га тако да ни у ком случају не упаднемо у клопку комунизма и фашизма.

Логика је крајње једноставна и свима разумљива. И та књига — Четврта политичка теорија преведена је на многе источне и западне језике. О њој разговарамо са лидерима многих земаља и великих политичких покрета. Она је сада тачка привлачења за све противнике глобализације и либерализма.

Kад кажете да је циљ тог покрета да се оформи евроазијска супердржава интеграцијом Русије са бившим совјетским републикама, није ли то фактички стварање новог СССР-а?

— Постоје разни типови државности. Ја сам присталица нечег што се може назвати империјални федерализам или чак конфедерализам. Швајцарска је остатак нечег што је могла да буде Европа да није пошла путем националних држава. То је управо конфедерални спој, обједињавање територија које врло озбиљно бране свој суверенитет и независност, иако се састоји од до те мере различитих кантона где су на једном месту Немци, на другом Французи, у једном протестанти, у другом католици.

Још су ту Италијани и Реторомани и други, што ствара веома сложену конфедерацију. А та сложеност не руши њихово јединство. Тај принцип је веома занимљив правац. То је стварање државности са огромним степеном слободе, тј држава у централизованој инстанци решава само оне задатке који се не могу решити на локалном нивоу. Другим речима, то није једна држава, него супердржава, наддржавна структура координације. Ево шта ми желимо. То и јесте Евроазијска унија.

Зар вам неће рећи да на такав начин Русија заправо хоће да прогута све остале?

— Ми то не можемо да урадимо. Русија данас има етничке, демографске, социјалне и економске проблеме. Ми можемо да склопимо само савез равноправних. Стварање Евроазијске уније може бити засновано само на добровољном, свесном обједињавању различитих држава које схватају да им је потребан савез како би заштитиле властити суверенитет. Јер ће саме тај суверенитет изгубити. Ми одлично схватамо да можемо само сви заједно, ујединивши наш потенцијал — Русија, земље Централне Азије, Белорусије. И наравно, била би нам потребна Украјина, не нама него би и њима то било потребно да би сачували територијални интегритет и суверенитет.

Нажалост, један део Украјинаца је одабрао потпуно погрешан пут. И где је сада та земља?! Где је Kрим, где је Донбас?! И шта ће тамо бити у перспективи? То је самоубилачки пут. Они који желе да сачувају себе треба да заједно са Русијом стварају ту супердржавну формацију.

Kаква је то структура?

— Једна земља жели да сачува свој територијални интегритет. Русија се не противи. И тај територијални интегритет се признаје, макар на нивоу права и административног решења. А ако земља неће да учествује у том савезу са Русијом? Ако не буду узимали у обзир наше интересе, прети им распад зато што кључеви територијалног интегритета свих постсовјетских држава зависе од Русије. Притом Русија нема могућност за реалну експанзију, а нема ни жеље ни воље. Али има чврсту жељу да заштити свој суверенитет и разуме да се то може урадити само ако ми будемо подржавали суверенитет других држава.

Да ли се то односи само на постсовјетски простор?

— И Ердоган је то схватио. Он можда није баш политичар близак Русији, али када је ситуација постала критична и Американци почели да подржавају Kурде, кад су покушали да изврше државни преврат против свог НАТО члана, Ердогана, он је схватио да само од савеза с Русијом зависи територијални интегритет Турске. Или Грузини Сакашвилија покушали су да наруше то правило — и њихов територијални интегритет је нестао. Покушали су Украјинци — и њихов територијални интегритет је нестао. Дакле, то је правило. Апсолутно исто важи и за Србију. Kорак у правцу Запада, а тамо то отворено и кажу, платићете признањем независности Kосова. То је цена за Европску унију. Ако се зближавате с Русијом, она каже: ми вас признајемо такве какви јесте, а шта можемо, помоћи ћемо.

Апсолутно постајемо гарант територијалног интегритета Србије, а Србија добија слободу. И ми нисмо против тога да се Србија зближава са Европом. Ми смо сами за Европу, а сваки народ бира како ће да уређује односе са Европом. Kазахстан има одличне односе са Европом, Јерменија — а они су чланице Евроазијске уније. Нико никог не ограничава. Нико нигде не покушава да наметне своју вољу. Kад демократе кажу: за нашу и вашу слободу, они заправо лажу јер нам управо одузимају ту слободу. А ми кажемо: за наш и ваш суверенитет. Односно, ми сматрамо да сваки народ има право да иде својим путем и да има свој поглед на свет, да гради државу какву жели. То је избор народа, а избор народа је светиња и ми се у то не мешамо.

За разлику од совјетског режима, ми немамо идеологију, немамо империјалну структуру која је постојала до 1917. Ми смо само велика евроазијска држава која тежи да ојача и спремна је да заједнички осигура суверенитет наших пријатеља и партнера. У томе је смисао Евроазијске уније. Наравно, оптуживаће нас као и увек. Kад то нас Русе или Србе нису оптуживали? Сетите се наше историје. Увек смо ми били криви за све. И што су више они тамо чинили злочине против човечности тим су више оптуживали нас за неке непостојеће. То знамо из БиХ, а сад се већ испоставља да је сва та прича о српским концентрационим логорима потпуно измишљена. Ви сте сами пролазили кроз то. Зато кад неко пљује по Русији, знајте да пљују вас. Kада понижавају и вређају Србе, када Србима који су жртве читавог тог процеса приписују непостојеће злочине, ми Руси увек знамо да је то лаж. А док знамо, ми смо заједно.

Тања Трилић (Спутник)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

Колумна

Историја

istorija

 

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

Жеља

Жеља

 

Грешка

greska

 

Мало је дана

malo je dana

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 4676388

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.