svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

БОРИС ЈЕГОРОВ: Зашто су совјетска нуклеарна склоништа била најбезбеднија на свету

5cab14c015e9f90cee6ddd00Зашто су совјетска нуклеарна склоништа била најбезбеднија на свету

Совјетски савез је потрошио огромне количине новца на изградњу и опремање хиљада нуклеарних склоништа. У њима је увек било довољно хране, воде, чистог ваздуха, па чак и малокалибарског наоружања за борбу са десантним јединицама потенцијалног непријатеља.

1. Током Хладног рата, и у Америци и у Совјетском савезу су људи били уверени да у било ком тренутку могу да почну да падају атомске бомбе, уништавајући њихове домове и градове. Зато не чуди што су у обе земље бујала нуклеарна склоништа.

5cab14da85600a652a0f82b5
Дмитриј Солодјанкин

2. Док су у САД многа нуклеарна склоништа у сопственим двориштима правили самостални ентузијасти, у Совјетском савезу није било индивидуалних склоништа. Сва совјетска нуклеарна склоништа је дизајнирала, изградила и опремила држава.


Дмитриј Солодјанкин

3. Већина нуклеарних склоништа је грађена у подрумима зграда, а она најважнија и највећа су се налазила у фабрикама, научним постројењима и зградама административних органа.


Дмитриј Солодјанкин

4. Тешко је рећи колико је нуклеарних склоништа имао сваки совјетски град. Статистички, град средње величине од 200.000 становника је имао 70-100 склоништа. Москва и Лењинград (данашњи Санкт Петерсбург) су имали десет пута више. Осим тога, станице метроа у два велеграда су такође биле изграђене као савршена склоништа.


Дмитриј Солодјанкин

5. Склоништа различитих капацитета су могла да приме од 100 до готово 1.000 особа. Тешко је описати их као простране објекте за удобан живот. Да је избио нуклеарни рат, људи би били приморани на живот у веома тесним условима – са по неколико људи у једном кревету бункера.


Дмитриј Солодјанкин

6. Међутим, чак и најскромнија совјетска нуклеарна склоништа су била опремљена напредним системом хлађења и разноврсним филтерима који су пружали заштиту од хемијског и биолошког оружја, радиоактивне прашине и дима. Држава није штедела на овој прилично скупој опреми.

Дмитриј Солодјанкин

7. Залихе хране и воде, као и ефикасно функционисање филтера су били предвиђени за трајање од три дана. Након тог периода би иницијалне негативне последице нуклеарног бомбардовања прошле, па би људи могли да напусте склоништа и буду евакуисани из зоне опасности.

 

Дмитриј Солодјанкин

8. Свако склониште је поседовало резервоар чисте воде и дизел-електрични генератор, или чак два таква система. У неким напреднијим склоништима, могли су се наћи и фрижидери.


Дмитриј Солодјанкин

9. У неким склоништима су чак била и складишта малокалибарског оружја за борбу против десантних јединица потенцијалног противника. Међутим, ово није била генерална пракса.


Дмитриј Солодјанкин

10. Упркос чињеници да је након хладног рата већина ових нуклеарних склоништа претворена у складишта, многа су очувана и данас још увек функционишу као бункери. 


Дмитриј Солодјанкин

 

Преузето са: https://rs.rbth.com/

Последње ажурирано субота, 04 мај 2019 01:31  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5916492

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.