svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Сећање на страдање Народне библиотеке

kliknasvetlost 1655 68253 fullСећање на страдање Народне библиотеке

У Народној библиотеци Србије данас је обележен Дан сећања на страдање националне библиотеке током нацистичког бомбардовања 6. априла 1941. године.

Свечаности су присуствовали први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Дачић је рекао да се историчари и стручњаци за заштиту културне баштине слажу у оцени да је планско уништење НБС од стране нациста један од највећих појединачних злочина учињених над културном баштином у Другом светском рату на територији Европе и додао да су једна земља и један народ у једном дану изгубили непроцењиво културно благо, сакупљано и чувано вековима.

Вукосављевић је рекао да је ватра, која је најпре горела, а онда тињала на згаришту на Косанчићевом венцу, настала из истог оног огња из ког је настао пламен који се уздизао над моштима Светог Саве на Врачару и из истог оног огњишта из кога су гореле ватре које су уништавале српске манастире, цркве, традицију.

kliknasvetlost 1655 68253 full
Здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду
(из Збирке фотографија Музеја града Београда)

- Различити непријатељи, руковођени истим мотивом, знали су важну и тачну ствар - уништити, оскрнавити или ослабити културу и културно памћење једног народа без сумње је прави и једини пут да народ трајно нестане са историјске сцене. Питање је шта ћемо радити са ватром изнад моштију Светог Саве, Народне библиотеке и Пећке патријаршије, да ли ћемо као племе играти ритуалне игре сажаљевајући своју судбину или ћемо користити то као светлост која ће осветлити нашу садашњост и будућност - казао је Вукосављевић.

Подсетимо се страдања Народне библиотеке Србије које се догодило пре 78 година, 6. априла 1941.

Тога јутра су небо изнад Београда прекрили авиони нацистичке Немачке. У четири налета 484 немачка бомбардера засуло је престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби. Првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом – разорена је Народна библиотека. 

biblioteka-kolaz-2
Foto: MONDO/ Narodna biblioteka, arhiv

Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. 

Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана, страдала је зграда број 14 на Косанчићевом венцу, тадашња Народна библиотека Србије.

Зграда је погођена запаљивим бомбама у 16 часова. Пожар је трајао неколико дана, а преме речима становника који су живели у околини, рушевине су се пушиле месецима.

У званичном немачком документу који се односи на бомбардовање Београда, предоченом на послератном суђењу, Народна библиотека је означена као један од првих циљева.

"Значи, акција Александра Лера, команданта немачких трупа, није била ни случајна ни нежељена, напротив намерна, осмишљена и са поражавајућом резултатом, потпуним нестанком националне библиотеке" , навела је проф. Др Александра Вранеш у спису "Народна библиотека Србије у ратним годинама (1941- 1944).

Иначе, у првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда.

"У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: "Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа." 

У пожару је изгорео фонд библиотеке од око 350.000 књига.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина. Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, П. М. Шафарика и других.

Оно што и даље интригира јавност када је реч о бомбардовању духовног и кутурног храма је како то да су књиге, иако је првобитно планирано да буду измештене, ипак остављене у згради библиотеке. И даље се полемише да ли је и ко одговоран за то што су су "духовна деца" једне нације претворена у пепео.

327141 1566 post

Информација о оснивању Народне библиотеке Србије од 12. јула 1838. године у Крагујевцу - писмо министра просвете Стефана Стефановића кнезу Милошу Великом (из фондова Архива Србије)

Наиме, већ после потписивања Тројног пакта, очекујући ратно стање, био је спреман план измештања националног књижевног блага. Библиотека је била спакована у 150 сандука, рукописи посебно у 38 сандука, а стари часописи у 22 сандука.

Међутим, тадашње Министарство просвете забранило је, 3. априла евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке, али је наредило да се све драгоцености склоне у подрум, што је и учињено.

Чувена изјава тадашњег министра културе Милоша Трифуновића “Метите у подруме! Збрините како знате” и данас је потпуно несхватљива, а управо тој реченици историчар Дејан Ристић је посветио део књиге “Кућа несагоривих речи” чиме је, како је својевремено навео, желео да отгрне имена оних који су својим нечињењем, како у миру тако иИ рату, допринели уништењу Народне библиотеке.

Књиге су, као што је и наређено однете у подрум, а он је затрпан песком.

У општој паници и метежу, зграду библиотеке нико није гасио, а наводно су неки од надлежних и побегли из Београда.

Па ипак, истраживање Комисије за утврђивање узрока пропасти Народне библиотеке, којој су писмене извештаје поднели управник Народне библиотеке Драгослав Илић, чиновник Ђорђе Радојичић, инспектор Министарства просвете инж. Радослав Тодоровић, проф. Богословског факултета др Радослав Грујић, други службеници Библиотеке и очевици пожара, имало је, очигледно, за циљ, задат од окупаторских власти, да се кривица за страдање српске културне баштине сведе у оквире домаће неодговорности.

165539 1676 post

Спаљене књиге откривене приликом обављања археолошких истраживања на локалитету НБС на Косанчићевом венцу седемдесетих и осамдесетих година XX века (из Збирке фотографија Народне библиотеке Србије)​

У такозваним УДК таблицама проф. Др Александре Вранеш стоји да се бомбардовање, скоро, посматра као неминовност, занемарује се свесност злочиначког акта уништења националног сећања, па се у извештају председника Комисије др Гргура Јакшића, секретара Д. Војновића и чланова др Ј.В. Драјинца и др Чремошника, кривица рангира, на првом месту, од државне власти која за библиотеку није обезбедила модерну зграду са бетонираним трезорима, преко одлуке Министарства просвете, до стицаја неповољних околности због којих одговорна лица и службеници Библиотеке нису могли да спасу њене фондове. 

А код бивше зграде Народне библиотеке на Косанчићу, дуго је стајао плакат са текстом Светлане Велмар-Јанковић, који је гласио: 

"Застаните, за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године, налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда.

Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу, запламтела Народна библиотека.

Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје, сажете у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео.

На овом месту се, од недеље, 6. априла 1941. године, налази пепео великог дела историјског памћења српског народа.

Застаните, за час, ви који пролазите!"

721369 8120 post

Место на Косанчићевом венцу где је била Народна библиотека до уништења 6. априла 1941.

Фото: Михаило Грбић / Wикипедиа

Преузето са: https://kaleidoskop-media.com/

Последње ажурирано уторак, 09 април 2019 09:06  

Колумна

Сутра

sutra

 

Језик

jezik

 

Дува

duva

 

Време

Време

 

 

Не заборави љубав

ne zaboravi ljubav

 

Године

godine

 

Бахатост

bahatost

 

Паника

panika

 

Дела и недела

dela i nedela

 

Капа

kapa

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 4563392

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.