svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Епископ Сергије: Једина кривица Срба у томе што не одустају...

Ел. пошта Штампа ПДФ

1118380216Криви смо што јесмо!

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије истакао је да је било какав повод довољан за појаву антисрпске хистерије и да се српском народу увек изнова приписује нека кривица. Епископ наводи да је једина кривица Срба у томе што не одустају од себе, свог имена, вере, језика, писма, историје и предака.

Текст објављен на сајту Епархије бихаћко-петровачке, преносимо у целости:

„Не судећи и не осуђујући ништа и никога, сем себе и својих слабости, остајем запањен антисрпском хистеријом за коју је, изгледа, потребан било какав повод, била то обична утакмица, суђење било коме за било шта или нешто сасвим треће.

Дубоко погружен у душу нашег националног бића, не могу а да не признам: криви смо што јесмо!

Криви смо када нас протјерују, када са завежљајем напустимо своја огњишта, када нас ’ослободиоци‘ ’ослободе‘ од нас самих, заузимајући наше њиве и ливаде, наше куће и окућнице, скрнавећи наша гробља и наше храмове.

Криви смо и кад нас прогоне, али смо криви и онда када останемо на свом огњишту, не тражећи милост од немилосних. Због такве кривице убијани смо и у једном и у другом случају, и у Првом и у Другом рату, небројено пута у посљедњих пет вијекова, али и неколико пута у последње три деценије. Нашу су кривицу наши душебрижници покушали опрати нашом крвљу, која је лила захваљујући џихадистичкој емпатији, НАТО бомбама, осиромашеном уранијуму, неоусташком милосрђу… 

Ипак, наша кривица је остала, јер смо остали ми, па макар и у траговима, да свједочимо собом кривицу која нам се изнова приписује. 

Криви смо када проговоримо, када се усудимо тражити мрвицу правде за себе, али смо криви и онда када ћутимо, вјерујући да ће нас зло мимоићи. И тада смо криви, јер ми другачије, изгледа, не умијемо. Тако нам кажу, нудећи нам вјечну улогу кривца за све.

Криви смо што пишемо ћирилицу, па нам, ваљда, зато лупају табле са ћириличним натписима.

Криви смо што смо остали православни, па нам зато руше и скрнаве цркве и манастире. 

Криви смо што говоримо српским језиком, па нам зато нуде туђе језике, увјеравајући нас да је сваки бољи, кориснији и љепши него наш. 

Криви смо што се сматрамо Србима и што нисмо послушали Бењамина Калаја када нам је, ономад, великодушно понудио босански национални идентитет, измишљајући га само због нас. 

Криви смо јер нисмо заборавили наше претке, а требали смо се одрећи и себе и њих, не да бисмо били невини, већ да бисмо постали мање криви.

У томе је наша кривица — не одустајемо од себе, од свог имена, вјере, језика, писма, историје, предака… 

Већ више од пет вијекова, обиљежени кривицом као крстом, распети лутамо кроз историју тражећи мјесто и вријеме за наш национални смирај. Не налазимо га ни данас, као што га нисмо налазили никада у историји. 

Гоњени и прогоњени, остајемо своји, немајући у свијету ни брата ни пријатеља, већ само налазећи утјеху у Христу распетом и васкрслом, који је, много прије нас, распет, јер је од оновремених судова оптужен да је крив. 

Ако Господ није роптао, нећемо роптати ни ми, док чекамо наставак нашег националног распећа, пјевајући заједно са Светим Ђаконом Авакумом, гласно и радосно:

’Што нас прије разапнете, прије ћемо васкрснути!‘“

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

Колумна

Велики Петак

veliki petak

 

Лењост

lenjost

 

Завист

zavist

 

Неумереност у јелу и пићу

neumererenost

 

Шкртост

skrtost

 

Гнев

gnev

 

Гордост

Gordost

 

Дај

daj

 

Брига

briga

 

Чекање живота

Cekanje zivota

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 4492141

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.