Читање и писање

Имам неоспоран утисак да мало читамо. Скоро ни мало.

Понекад помислим да има много оних који пишу, а мало оних који читају.
Скоро нико и не чита.

Сви сада само буљимо у светулцаве екране, велике и мале, и сва памет нам је стала у њих. Нити причамо, нити разговарамо а понајмање читамо.
Читамо само оно са светулцавог екрана, под условом да је кратко интригантно и надасве глупо.

Паметно прескачемо, јер није у тренду.
Ово је време глупости она је врховна вредност која излази из светулцавог екрана.
Једну глупост замењује друга, већа и глупља.

Читајте да би побегли и победили глупост.
Читајте и пишите, да би могли да живите.
Читајте да би могли да говорите.
Читајте и пишите да би могли ћутати.
Читајте то ништа не боли.

Познаник на високом положају каже ми:
     -Ја никада нисам прочитао ни једну књигу и.....
Сваку, било какву реченицу, завршава са и.....
    -Шта ми фали. Ништа и....
    -Види где си ти, а где сам ја и......
Ћутим.
Читајте и пишите, без и...