svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

У БРАНИЧЕВУ СЕ УВЕЛИКО ПРИПРЕМА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОРУШЕНИХ МАНАСТИРА СРПСКИХ

Рушевине Манастира Благовештење са испосницамаСВЕТА МЕСТА ОСТАЈУ СВЕТА ЗАУВЕК

МАНАСТИРИ НАШИХ ПРЕДАКА У КОЈИМА СУ ОНИ ИСПОВЕДАЛИ СВОЈУ ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ ВЕКОВИМА, ДИЧИЛИ СЕ ЊОМЕ И СТРАДАЛИ ЗА ЊУ СВЕ ВИШЕ ИЗМИЧУ НАШЕМ КОЛЕКТИВНОМ ПАМЋЕЊУ. ДА НИЈЕ МАНАСТИРСКИХ СВЕТИХ И ЛЕКОВИТИХ ВОДА НА КОЈЕ НАРОД ЈОШ УВЕК ДОЛАЗИ СА ЧВРСТОМ ВЕРОМ ДА ЋЕ МУ ПОМОЋИ У НЕВОЉИ ВЕЋ БИ ОДАВНО ПАЛИ У ЗАБОРАВ.

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ ТО НЕ ДОГОДИ, АКО БОГ ДА ВЕЋ ОВОГ ПРОЛЕЋА

Безброј аутомобила, аутобуса и камиона прође дневно путем кроз Горњачку клисуру у којој су били највећи и најпознатиј манастири Браничева, а путници застају код њихових извора да напуне своје већ припремљене судове. Ретко ко од њих зна да је само десетак томе метара далеко од једног од најпосећенијих извора била највећа манастирска црква, коју су Турци порушили и запалили. Не зна се ко је цркву подигао, нити се зна када је уништена. Нигде ни речи о томе. Истим путем тај свет пролази поред чувених Ладних вода, некада веома значајног манастира Митрополија који је имао прву штампарију у овом делу Србије и био седиште браничевских митрополита. На тим просторима налазила се велика синаитска колонија са 300 до 400 монаха. Синаити су чврстином своје вере, великим подвизима и жртвовањем били монаси који су вратили снагу православљу и припремили српску цркву за отпор надолазећој турској опасности. Кнез Лазар их је радо позивао у Србију и омогућавао њихово учење. Синаитско учење подстаћи ће патријарха, митрополите и монахе који су све више схватали опасност турскога надирања.

Зато што је све спаљивано кад су уништавани српски манастири ми данас немамо повеље о подизању тих светиња нити имамо било каквих трагова живота у уништеним манастирима. Иако се зна да је 30 година постојала штампарија у Митрополији ми данас немамо ни једну књигу из те штампарије јер се зна да је Митрополија била запаљена.Турци су после те паљевине забранили Србима да штампају књиге и та забрана трајала је два века, па су Срби, док је цела Европа штампала књиге, преписивали књиге руком.

Ми смо све те историјске истине заборављали, увек из неког „важног“ разлога. Да не бисмо наљутили некога важног. Избацили смо из школских програма божанствену српску народну поезију док су академици, професори универзитета и остали који су тој глупости морали да се супротставе мање-више ћутали.

Треба само завирити у белешке Инока из Далше које је правио у манастиру Благовештење у који се склонио после смрти Деспота Стефана. Тада су Турци напали Србију и ударили на тврђаву Голубац. Тврђаву је предао Турцима уместо да је брани војвода Јеремија. То је до бола погодило Инока и његову братију који је обећавао отпор Турцима, а тврђаву отворио и предао за зобницу дуката. „А ми смо слушали њега, Вука у овчију кожу обученог.“

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 4918260

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.