svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Драгослав Бокан:ДОКАЗ да је српско-југословенска држава МОРАЛА ДА ПРОПАДНЕ

milunka-savic-heroinaОвај ДОКУМЕНТ је ДОКАЗ да је српско-југословенска држава МОРАЛА ДА ПРОПАДНЕ

Колико је била држава сведочи, у мало речи, овај језиво-болни, неподносив-за-видети потпис.

Милунка Савић се бори да у управи банке у којој ради као чистачица поправи свој ионако бедни статус. И потписује се као „надничарка, витез Карађорђеве звезде и Легије части“! 

Еј, бре, двоструки витез две најхрабрије савезничке војске, непосредно после велике победе у Светском рату!

Једино што то, очигледно, није била и победа ове презрене и одбачене јунакиње коју су, из много разлога, прогласили најхрабријом женом-ратником у свим војскама које су учествовале у рату, „новом Јованком Орлеанком“, „бесмртним херојем о коме ће причати поколења“…

milunka-savic-heroina
Милунка Савић

Бачена на колена пред кофу с прљавом водом, да клечи и трља прљави, испљувани под пред углађеном господом што је ни не примећују док пролазе раскошним ходницима Хипотекарне банке.

Ново доба, ново време и нови друштвени односи у велелепној Краљевини што је ђаволски лако заборавила своје порекло и своје најзаслужније грађане, браниоце и неимаре крвљу заслужене слободе.

milunka-savic-intervju
Милунка Савић у својој кући 1971. године

Ратни друг ове чудне надничарке (чистачице и витеза двају одликовања којa нису на грудима имали ни министри војни, ни многи генерали француске и југословенске војске), моћни и пребогати краљ Александар Карађорђевић није много марио за њене муке са администрацијом фирме у којој је нашла ухлебљење и која је хранила и њу и њену (и ону рођену и ону усвојену) децу.

 

Чудо невиђено!

640px-Momčilo Gavrić i major Stevan Tucović 1
Момчило Гаврић и мајор Стеван Туцовић

Фото: Ристо Шуковић,
објављена у „У борби за ослобођење 81914-1918), Сарајево

Како је то уопште могло да промакне виду и пажњи толиких ратних ветерана, а сада високих војних и државних функционера, угледних професора Универзитета и академика, послератних индустријалаца и фабриканата, власника дедињских, топчидерских и сењачких палата, краљевих ађутаната и утицајних новинара и књижевника?

 

Где им је била душа?

major-dragutin-gavrilovic
Мајор Драгутин Гавриловић

А још кад се сетимо оне срамотне маскараде, кад су за велике годишњице завршетка светског рата ову „несналажљиву“ радницу и неустрашивог ратника дословно преоблачили у лепе хаљине и нове униформе, „да се не би брукали“ пред страним дипломатама и њиховим високим војним делегацијама.

А то што су се брукали пред својом ћутљивом и у миру стидљивом ратном другарицом, и што су се брукали пред Богом, и пред свим изгинулим Милункиним и краљ-Александровим саборцима, и пред прецима и потомцима, и пред Небеском и земаљском правдом – то им, очигледно, није било важно.

Зато ће ускоро и платити одговарајућу цену у огњеним капијама следећег рата и сличне суровости коју ће осетити на својој кожи од нових ослободилаца (подједнако незаинтересованих и за њих и за Милунку и за све њихове пропуштене шансе и оне библијске као и нушићевске заврзламе).

vojvoda-vojislav-tankosic
Војвода Војислав Танкосић

Нове неправде ће само наследити и продубити оне старе, продубљујући јаз између српске судбине и наших (никад остварених) жеља.

Али, ако имамо у виду да није само најхрабрија ратница Европе била чистачица у новој Југославији, него и да је у исто време једва крпио крај с крајем (у земунској фабрици картона и папира „Вапа“) најмлађи војник (и подофицир) од све 133 земље које су учествовале у рату, поднаредник Момчило Гаврић; да је херојски бранилац Беоограда, чудом преживели (тешко рањавани) Драгутин Гавриловићстављен на „црну листу“ својих претпостављених, без икакве шансе да икада постане генерал и води трупе); да је било забрањено свима да дођу и поклоне се сенима и посмртним остацима легендарног војводе и мајора Војислава Танкосића (кад су пренесене на Ново гробље у Београд); да је најстарији син краља Петра, принц Ђорђе(једини у рату – на Мачковом камену – рањени припадник ма које европске династије) проглашен лудим и смештен присилно у душевну болницу све до уласка Немаца 1941. у земљу; да је војвода Живојин Мишић био у сукобу са Регентом, јер му је отворено рекао шта мисли о нашим новим хрватским „сународницима“ и баш после неке свађе са Александром пада у болничку постељу из које никад и неће устати; да су многи јуначки официри српске војске извршили самоубиство када су њиховим некадашњим непријатељима, аустроугарским командирима и командантима нове власти дале чин више, а њих оставиле без унапређења, и кад су морали да слушају команде и трпе осветољубиву перфидност својих противника са Цера и Колубаре; да су у магацине Војног музеја отишле све оне славне, куршумиме и шрапнелима кидане, а јунаштвом сачуване „пуковске заставе“ (јер су се додељивале нове, југословенске); да је Арчибалд Рајс истеран из службе у београдској полицији јер је хтео да искорени корупцију из државне службе; да је судија који је у мученичку смрт послао Гаврила Принципа а његове другове на вешала постао угледни југословенски судија; да је због „мира у кући“ Видовдан престао да буде државни празник, а из предратног (у Аустроугарској прихваћеног) назива „Српског народног позоришта“ у Новом Саду избачена она српска одредница… и још толико тога, бесрамног и неопростивог – ако све то имамо на памети и у виду, онда нема никакве сумње у то како је уопште и могла да се заврши ова сулуда, гнусна југословенска авантура српске политичке елите (предвођене амбициозним и недовољно способним краљем).

princ-djordje-karadjordjevic
Принц Ђорђе Карађорђевић

Све постаје јасно као дан и бистро као изворска вода, већ из овог малог-великог, крунског документа још ненаписане оптужнице против издајника свих српских жртава, све наше муке, све уцвељене српске ратне сирочади, свих ратних инвалида и просјака, читаве на крст самоубилачке политике распете Отаџбине.

molba-milunke-savic
Молба Милунке Савић

Извор: Фејсбук профил Драгослава Бокана

Приредио: Хронограф

Преузето са: http://hronograf.net/

Последње ажурирано петак, 04 јануар 2019 08:17  

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 4935126

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.