svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ХРВАТИ У ШОКУ

dubrovnik-2247300 960 7201-696x392По аустроугарском попису из 1890. у Дубровнику су сви говорили српским језиком! (ФОТО)

Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.

Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, а подаци су ту још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа.

dubrovnik-696x519

Дакле, из приложеног можемо видети да хрватски језик није ни постојао као језик којим се причало у Дубровнику и околини. Ако то није довољно, треба рећи да је тадашњи папа, Лав XIII (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.

– У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у општини – тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.

Као учењака, красила га је пре свега приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима“ о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем“ Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.

Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“ (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128.), где је, о језику Дубровника, написао овако:

– У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у општини, а српски је био и расправни језик – писао је.

Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних малобројних који долазе на летовање, преноси правда.рс.

(Извор: Телеграф.рс)

Преузето са: https://beograd365.net/

Последње ажурирано уторак, 06 новембар 2018 09:00  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5221297

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.