svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Приказ књиге Винка М Марковског - БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700Винко М Марковски

БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

ПРИЧА О СВЕТОЈ ЈЕЛИЦИ,
БРАЋИ ПАВЛУ И РАДУЛУ
И „КУЧКИ „ ПАВЛОВИЦИ
ТРАГЕДИЈА У ПРЕДКОСОВСКО ДОБА

Нова књига Винка М Марковског, од 100 страна у чврстом повезу, поново је обрадовала љубитеље Светиња браничевског краја, а и оне све који обилазе места значајних дешавања из наше прошлости. Аутор у свом предговору нас упућује у део приче о дешавањима везаним за Св Јелицу.

«Сваки народ има своје легенде, и поносни су на те и такве легенде. Код нас сваки крај има своје  легенде које недовољно преносимо на наредне генерације и још мање се поносимо њима. 

Једна од најзначајнија легенда Браничевског краја,је легенда која је овековечена  у народној песми БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ.

У њој је овековечена легенда о трагичној смрти сестре Јелице, још из времена кнеза Лазара.

Предање каже да су браћа Павле и Радул, властелини у оно доба, имали најмлађу сестру Јелицу коју су обожавали. Павлова жена, љубоморна на ту љубав и пажњу, одлучила се на страшни сценарио.

Након што му је заклала сокола и коња, па за то оптужила Јелицу, убила је сопствено дете у колевци, а крваве ножеве подметнула заови испод јастука.

Павле је поверовао жени, коју је народ назвао „кучка Павловица”, и наредио да се сестра веже коњима за репове и растргне.

Тамо где јој је по предању пала брада, настао је манастир Брадача, где јој је пала рука – манастир Рукумија, тамо где су јој пале очи настало је духовно здање Сестрољин, а на месту где је пао Јеличин тело, настао је манастир Заова.

У Браничеву се верује да је народни певач песму „Бог никоме дужан не остаје” испевао на основу истинитог догађаја.

Овде је готово неприхватљива могућност да је реч о мотивима из старогрчке литературе.

Повезујући овај, у народу очуван и опеван, догађај са историјском чињеницом: да су у овоме крају, у доба кнеза Лазара, у времену, дакле, када се од прилике догађај и одиграо, били веома познати српски властелини Павле и Радул, браћа Радићи, вазали кнеза Лазара у Браничеву, да поменута народна песма помиње ''кучку Павловицу'', жену дакле Павлову, која је као што је речено, завидела својој заови и злобила јој због милости и љубави, којом су је браћа обасипала, - и то повезивање постанка цркве Заове логично би било повезивати за властелине Павла и Радула и њихову сестру, као и читави овај догађај са сестром Јелицом, одричући му сваку легендарност!

Јер, народно предање, народна песма, па и низ других објеката и локалитета, везаних именима за овај мотив и догађај, премаша оквире само једне легенде... Још је нелогичније, чини нам се, тражити извор постанку ове ''легенде'' у сличним или нимало сродним предањима Египћана, Тебанаца, Грка... Мотив је код нас постао у доба кнеза Лазара, управо последњих година његове владавине.

Судећи по много чему, највероватније, све се ово догађало око 1385. год., док је у народу сачувано предање: да се сам догађај растрзања сестре Јелице одиграо на дан св. Пророка Илије.

После кнеза Лазара и косовске битке, у којој је честити кнез погинуо, код нас, посебно у тада непросвећном Браничеву, настало је време врло неповољно за копирање и цветање било каквих туђих митова, којима би се, као у овом случају, чак и храмови, цркве подизале!»

Топло препоручујемо ову књигу која се може купити у Манастиру Рукумија, Манастиру Заова  или код аутора наручити на број тел 063 340 946

09700

Последње ажурирано петак, 12 октобар 2018 07:16  

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 3607958

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.