svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Приказ књиге Винка М Марковског - БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700Винко М Марковски

БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

ПРИЧА О СВЕТОЈ ЈЕЛИЦИ,
БРАЋИ ПАВЛУ И РАДУЛУ
И „КУЧКИ „ ПАВЛОВИЦИ
ТРАГЕДИЈА У ПРЕДКОСОВСКО ДОБА

Нова књига Винка М Марковског, од 100 страна у чврстом повезу, поново је обрадовала љубитеље Светиња браничевског краја, а и оне све који обилазе места значајних дешавања из наше прошлости. Аутор у свом предговору нас упућује у део приче о дешавањима везаним за Св Јелицу.

«Сваки народ има своје легенде, и поносни су на те и такве легенде. Код нас сваки крај има своје  легенде које недовољно преносимо на наредне генерације и још мање се поносимо њима. 

Једна од најзначајнија легенда Браничевског краја,је легенда која је овековечена  у народној песми БОГ НИКОМЕ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ.

У њој је овековечена легенда о трагичној смрти сестре Јелице, још из времена кнеза Лазара.

Предање каже да су браћа Павле и Радул, властелини у оно доба, имали најмлађу сестру Јелицу коју су обожавали. Павлова жена, љубоморна на ту љубав и пажњу, одлучила се на страшни сценарио.

Након што му је заклала сокола и коња, па за то оптужила Јелицу, убила је сопствено дете у колевци, а крваве ножеве подметнула заови испод јастука.

Павле је поверовао жени, коју је народ назвао „кучка Павловица”, и наредио да се сестра веже коњима за репове и растргне.

Тамо где јој је по предању пала брада, настао је манастир Брадача, где јој је пала рука – манастир Рукумија, тамо где су јој пале очи настало је духовно здање Сестрољин, а на месту где је пао Јеличин тело, настао је манастир Заова.

У Браничеву се верује да је народни певач песму „Бог никоме дужан не остаје” испевао на основу истинитог догађаја.

Овде је готово неприхватљива могућност да је реч о мотивима из старогрчке литературе.

Повезујући овај, у народу очуван и опеван, догађај са историјском чињеницом: да су у овоме крају, у доба кнеза Лазара, у времену, дакле, када се од прилике догађај и одиграо, били веома познати српски властелини Павле и Радул, браћа Радићи, вазали кнеза Лазара у Браничеву, да поменута народна песма помиње ''кучку Павловицу'', жену дакле Павлову, која је као што је речено, завидела својој заови и злобила јој због милости и љубави, којом су је браћа обасипала, - и то повезивање постанка цркве Заове логично би било повезивати за властелине Павла и Радула и њихову сестру, као и читави овај догађај са сестром Јелицом, одричући му сваку легендарност!

Јер, народно предање, народна песма, па и низ других објеката и локалитета, везаних именима за овај мотив и догађај, премаша оквире само једне легенде... Још је нелогичније, чини нам се, тражити извор постанку ове ''легенде'' у сличним или нимало сродним предањима Египћана, Тебанаца, Грка... Мотив је код нас постао у доба кнеза Лазара, управо последњих година његове владавине.

Судећи по много чему, највероватније, све се ово догађало око 1385. год., док је у народу сачувано предање: да се сам догађај растрзања сестре Јелице одиграо на дан св. Пророка Илије.

После кнеза Лазара и косовске битке, у којој је честити кнез погинуо, код нас, посебно у тада непросвећном Браничеву, настало је време врло неповољно за копирање и цветање било каквих туђих митова, којима би се, као у овом случају, чак и храмови, цркве подизале!»

Топло препоручујемо ову књигу која се може купити у Манастиру Рукумија, Манастиру Заова  или код аутора наручити на број тел 063 340 946

09700

Последње ажурирано петак, 12 октобар 2018 07:16  

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 6467158

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.