svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Ево шта се крије иза отварања "Лидла"

Lidl-prodavnica 1000x0ОТВАРАЊЕ „ЛИДЛА“ НИЈЕ ОБИЧНО ОТВАРАЊЕ ЛАНЦА ПРОДАВНИЦА

Осам година након што је регистровао своје пословање у Србији са оснивачким улогом од 20.000 евра, немачки малопродајни ланац Лидл ће у четвртак отворити врата својих 16 продавница купцима у 12 градова наше земље.

Оно што ће, како су најавили у овој компанији, понудити грађанима је „понуда јединствених брендова који до сада нису били доступни у Србији“, чему се потрошачи у нашој земљи највише и радују. Уз унапред познату филозофију највећег немачког учесника на тржишту малопродаје за очекивати је да ће, као и свуда где се појави, откинути добар део колача од актуелних играча на домаћем тржишту. Пре свих, Делеза и Меркатора, али и малих трговаца који буду имали ту несрећу да се налазе у близини неке од Лидлових продавница.

Према последњој анализи тржишта малопродаје у Србији, коју је урадила Комисија за заштиту конкуренције, водећи продавци на мало, гледајући приходе у 2016, били су белгијски Делез са 21 одсто учешћа и Меркатор, у чијем су саставу ланци ИДЕА и Рода, са неких 16 одсто. Гледајући и по регионима ова два малопродајна ланца доминирају, а десет највећих у Србији заузима 55 одсто у укупном промету, док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишта.

Нема сумње да ће се Лидл врло брзо позиционирати веома високо. Према процени КЗК од пре неколико месеци, Лидл би могао да приграби од пет до седам одсто тржишта, док економиста Драгован Милићевић, бивши државни секретар Министарства трговине, верује да би већ наредне године Лидл могао да заузме од 10 до 15 одсто српског тржишта малопродаје.

– Мислим да ће Лидл врло брзо претећи Меркатор групу, нарочито ако знамо какви све проблеми постоје, али ће и Делез изгубити део купаца – напомиње Милићевић за Данас.

Доласком новог играча можда на највећем удару биће значајан део малих трговаца.

– Када год дође неки нови ланац дешава се да се у кругу од неколико километара затварају мале радње. Лидл нуди асортиман мало другачији од осталих и зато мислим да ће успети да заузму 10 до 15 одсто тржишта. Тако су почели и у Хрватској – истиче Милићевић.

Пре три године, на пример, Лидл је био трећи играч на тржишту Хрватске, међутим доминантна позиција лидера Конзума све је угроженија. На то је пре неколико дана на свом блогу упозорио и бивши први човек највећег хрватског малопродајног ланца Ивица Тодорић. Конзум је тако други квартал ове године пао на испод 20 одсто удела у тржишту, док је Лидл на другом месту напредовао до 11,7 одсто.

Милићевић каже да је годинама пратио рад Лидла у седам или осам земаља и да се овај немачки малопродајни ланац готово увек руководио тим да цене усклади са потрошачком снагом купаца.

– Тако ће верујем бити и овде. Прилагодиће цене платежној моћи грађана Србије. Притом, њихове марже нису мале, у Хрватској Лидл има марже од 30 одсто, док трговине у Србији имају марже у просеку између 17 и 23 или 24 одсто. Лидл зато има јако ниску набавну цену робе. И никако не смемо заборавити да две трећине робе у њиховим радњама није домаћег порекла – напомиње Милићевић.

Највећи губитници доласком Лидла ће, уз наравно оне који буду затворили своје „радње у крају“, бити, сматра он, домаћи добављачи.

– Не очекујем велику корист од Лидла, нити неку револуцију, али би домаћи добављачи могли да имају штету. Велики играчи ће сада покушати да се прилагоде Лидлу и ту би домаћи добављачи могли да страдају – истиче Милићевић.

Према подацима из 2016, трећи учесник по величини на тржишту Србије био је ДИС са 3,56 одсто учешћа, потом Аман и Универеxпорт са 3,48, односно 3,20 одсто. У првих десет су и Гомеx са више од два одсто и Метро, Qуаттро, ПерСу и Веро, који сви имају мање од два одсто учешћа. И док из године у годину Делез и Меркатор губе део купаца, Аман је на пример у узлазној путањи, нарочито на територији Београда, где је одмах иза Делеза и Меркатора и по приходу, али и по продајној површини, захваљујући томе што су наставили ширење куповином објеката Вишњице, Роде, али и куповином Интереxа.

Комисија за заштиту конкуренције је у анализи која је обухватила период од 2014. до 2016. утврдила да је без обзира о ком се региону Србије ради неприкосновен двојац Делез-Меркатор, док се од трећег до десетог места смењују мањи продајни ланци. У Београду су то Соулфоод и Арома, у Војводини ПерСу и Гомеx држе четврту и пету позицију после Делеза, Меркатора и ДИС-а, док после исте тројке у источној и јужној Србији највећи приход бележе лесковачка Приманова и врањски Леон. У региону западне Србије у првих пет по приходу су Еуропром и Фортуна маркети.

Нових 16 продавница Лидла у Србији вероватно неће покварити просек у структури малопродајних објеката у којој са 80 одсто доминирају мале радње, међутим, нема сумње да ће утицати на промену распореда међу топ играчима по оствареном приходу

 

У старту 1.500 запослених

Лидл за почетак отвара радње у Београду, Бору, Зрењанину, Крагујевцу, Лесковцу, Нишу, Новом Саду, Смедереву, Сомбору, Суботици, Ужицу и Шапцу. Отварање продавница у другим градовима, најавили су, очекује се од новембра. У тренутку отварања у Лидлу ће радити више од 1.500 запослених, што ће додатно поправити статистику из 2016. У периоду од 2014. до 2016, према анализи КЗК, број малопродајних објеката је порастао за 19 одсто, број запослених за неких 7.000, а грађани су у малим трговинама пре две године трошили у просеку 59.000 динара за годину дана.

(Данас.рс)

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 3709170

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.