svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Миладин Шеварлић: ОДБАЦИТИ АМЕРИЧКИ УЛТИМАТУМ

Професор Миладин Шеварлић о ризицима које носи генетски модификована храна и притисцима на Србију да измени Закон о ГМО: Ако је ГМО храна безбедна, зашто се не дозволи њено обележавање? Србија не треба да прихвати увоз ГМО пре него што је приме у ЕУ

Третман и пажња са којом Србија треба да приступи проблему генетски модификованих организама (ГМО) не треба да се разликују од промишљања о питању Косова и Метохије или уласка у евроатлантске интеграције. У ово је убеђен агроекономиста др Миладин Шеварлић који се пита: чему територија, ако последице ГМО по људску популацију буду као и код експерименталних животиња, и ако нас за три, четири генерације неће бити?

Захтев Америке да Србија изменом Закона о ГМО скине рампу са њиховог увоза, узгоја, прераде и промета, по мишљењу овог професора очигледна је претња јер се тиме не условљава само подршка САД Београду за улазак у Светску трговинску организацију (СТО), већ се у истом пакету шаље и порука да ће се билатерални односи Србије и САД погоршати уколико се захтеви Вашингтона због интереса њихових биотехнолошких компанија не испоштују. Проблем је тим већи, сматра он, јер је ово ударац на последњи елемент српске одрживости. На пољопривреду.

- Не сматрам, ипак, да је ово борба Давида и Голијата. Овде је једноставно потребно аргументовано доказати да ли би од ГМО Србија имала корист. Пошао бих од националног интереса који свака земља треба да гледа. Зашто бисмо ми гледали економске интересе мултинационалних компанија САД? На крају, те компаније не дозвољавају да се производи добијени на бази ГМО обележе, па самим тим изазивају оправдану сумњу у безбедност хране коју производе. Осим тога, обавезе у случају да дође до штетних последица коришћењем ове хране, нико не прихвата. Зато ја тражим од моје државе да ме заштити.

Када је реч о утицају ГМО на људе, наука нам није дала коначан одговор да су ови производи безбедни, као ни потврду да нису...

- Да ли то значи да треба пустити путника да искаче из авиона без падобрана, па рећи: ако преживите - безбедно је, а ако не - знаћемо да није? Сви резултати експерименталних истраживања указују на то да покусне животиње показују велика оштећења, укључујући туморе и бесплодност у трећој и четвртој генерацији. Пројектовано на људски век то је између 80 и 150 година. Ко преживи, причаће.

Како да се Србија постави пред условом који "качи" све оне који желе да се учлане у ЕУ и СТО?

- Формално-правно гледано, питање је да ли се оснивач може избацити из чланства једне међународне организације, а Србија је правни следбеник СФРЈ, која је била оснивач претече ГАТТ 1947. године, али због економских санкција 1992. није могла да продужи чланство у СТО по аутоматизму. Поставља се питање ко може да избаци оснивача?

Како су друге земље решиле проблем са ГМО?

- Швајцарска је, рецимо, ставила мораторијум на расправу о ГМО до 2017.

Али, она и није чланица ЕУ. Да ли је нека од земаља унутар Уније успела да се заштити од ГМО?

- Бугарска је најпре дозволила, а затим под притиском јавности после уласка у ЕУ забранила узгој ГМО.

Зашто се, онда, од нас тражи да скинемо забране?

- Када сте чланица моћне регионалне организације као што је ЕУ, онда имате другачију позицију. Мислим да Србија не треба да прихвати ову обавезу до уласка у ЕУ. Пошто нама ЕУ стално поставља нове и нове услове, и ми треба да се понашамо другачије. Да све што се од нас тражи начелно прихватимо, али да то важи од датума пријема у пуноправно чланство у ЕУ, па нека тако буде и са ГМО.

Полемике о ГМО потресају свет деценијама, да ли би српске власти поводом ове теме требало да чују мишљење САНУ, као што се оно тражило и по питању Косова и Метохије, ако није касно...

- Академија има одељења хемијских и биолошких, медицинских и друштвених наука и Одбор за село и мислим да је добро да се и она огласи. Чињеница је, међутим, да је ГМО лоби јак и организован и да иза њега стоје милијарде долара. Нажалост, укључила се чак и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) која планира да 9. априла одобри 40 милиона долара за покриће трошкова ризика уласка америчких компанија са ГМ семеном у Србију и друге балканске земље. Питам се зашто они то финансирају, а не наше и институте других земаља? Да ли сада треба да позовемо становништво које је против ГМО да своја средства повуче из Комерцијалне или Чачанске банке у којима је ЕБРД власник дела акција?

Има ли економске оправданости да Србија дозволи производњу и промет ГМО?

- На овом пољу Србија уопште не може да буде конкурентна јер је у свету 160 милиона хектара већ засејано модификованим културама, а Србија би морала да увози генетски модификовано семе. Само по основу увоза семена ГМ кукуруза за 1,2 милиона хектара годишње потребно је између 70 и 100 милиона евра, што значи милијарду евра за десет година. То значи да ћемо ми наш спољнотрговински биланс пољопривреде довести до нуле само по основу увоза семена ГМ кукуруза. Тврдње произвођача ГМО да су овакве биљке отпорне на сушу нису тачне. Управо су фармери у Америци који производе кукуруз и соју ове године доживели највеће штете. Није ваљда да се другима даје боље ГМ семе него америчким фармерима?

По предвиђању америчког Националног обавештајног савета, у ГМО лежи кључ да 2030.све многољуднија планета буде снабдевена јефтиним намирницама...

- То су маркетиншки трикови произвођача ГМО. Нема упоредивих анализа које би потврдиле да је производња ГМ биљака јефтинија. А о могућим штетним последицама по здравље потрошача и биодиверзитет у природи да не говоримо. Кад би се толики новац усмерио у интегрално контролисану конвенционалну и органску пољопривреду, имали бисмо такође довољно здравствено безбедне хране и већу еколошку одрживост.

Шта се све може генетски модификовати?

- Сваки производ, али је питање да ли ће он бити економски исплатив. Сада на тржишту има соје, која може да замени хлеб, месо и млеко, затим кукуруза, пиринча, памука, уљане репице, кромпира, парадајза...

Хоће ли испод генетски модификоване шљиве бити места за све Србе?

- То би била катастрофа, будући да Србија има највећи број стабала шљива по становнику. То што је један наш истраживач учествовао у стварању "медено-слатке" ГМ шљиве у САД не значи да ми треба да је увеземо. Не би ме зачудило када би рекли да има и својство громобрана, вероватно би сви за време олује трчали испод ње.

Ако је ГМО у људској употреби 20 година, то значи да ћемо тек за пет деценија видети да ли људи оболевају као и пацови?

- То ће бити само ако се дозволи обележавање ГМО и ако буде здравствено-безбедносног праћења ситуације. Међутим, у САД не дозвољавају обележавање хране од ГМО, што значи да истраживачи не могу дефинисати које су то групе људи, узорци, које треба пратити. У последих 20 година број пчелињих друштава у Америци је рапидно опао, што се поклапа, и не случајно, са масовним узгојем ГМО. То значи да су и њихове пчеле биле на полену ГМ биљака. Пре неку годину један пчелар је пред Европским судом у Стразбуру добио спор и одштету од немачке државе јер су његове пчеле биле на ГМ биљкама и практично загадиле мед, који је он морао да уништи.

Има ли економске оправданости да Србија дозволи производњу и промет ГМО?

- На овом пољу Србија уопште не може да буде конкурентна јер је у свету 160 милиона хектара већ засејано модификованим културама, а Србија би морала да увози генетски модификовано семе. Само по основу увоза семена ГМ кукуруза за 1,2 милиона хектара годишње потребно је између 70 и 100 милиона евра, што значи милијарду евра за десет година. То значи да ћемо ми наш спољнотрговински биланс пољопривреде довести до нуле само по основу увоза семена ГМ кукуруза. Тврдње произвођача ГМО да су овакве биљке отпорне на сушу нису тачне. Управо су фармери у Америци који производе кукуруз и соју ове године доживели највеће штете. Није ваљда да се другима даје боље ГМ семе него америчким фармерима?

По предвиђању америчког Националног обавештајног савета, у ГМО лежи кључ да 2030.све многољуднија планета буде снабдевена јефтиним намирницама...

- То су маркетиншки трикови произвођача ГМО. Нема упоредивих анализа које би потврдиле да је производња ГМ биљака јефтинија. А о могућим штетним последицама по здравље потрошача и биодиверзитет у природи да не говоримо. Кад би се толики новац усмерио у интегрално контролисану конвенционалну и органску пољопривреду, имали бисмо такође довољно здравствено безбедне хране и већу еколошку одрживост.

Шта се све може генетски модификовати?

- Сваки производ, али је питање да ли ће он бити економски исплатив. Сада на тржишту има соје, која може да замени хлеб, месо и млеко, затим кукуруза, пиринча, памука, уљане репице, кромпира, парадајза...

Хоће ли испод генетски модификоване шљиве бити места за све Србе?

- То би била катастрофа, будући да Србија има највећи број стабала шљива по становнику. То што је један наш истраживач учествовао у стварању "медено-слатке" ГМ шљиве у САД не значи да ми треба да је увеземо. Не би ме зачудило када би рекли да има и својство громобрана, вероватно би сви за време олује трчали испод ње.

Ако је ГМО у људској употреби 20 година, то значи да ћемо тек за пет деценија видети да ли људи оболевају као и пацови?

- То ће бити само ако се дозволи обележавање ГМО и ако буде здравствено-безбедносног праћења ситуације. Међутим, у САД не дозвољавају обележавање хране од ГМО, што значи да истраживачи не могу дефинисати које су то групе људи, узорци, које треба пратити. У последих 20 година број пчелињих друштава у Америци је рапидно опао, што се поклапа, и не случајно, са масовним узгојем ГМО. То значи да су и њихове пчеле биле на полену ГМ биљака. Пре неку годину један пчелар је пред Европским судом у Стразбуру добио спор и одштету од немачке државе јер су његове пчеле биле на ГМ биљкама и практично загадиле мед, који је он морао да уништи.

Извор: „Вечерње новости“

 

 

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5234466

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.