svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Габријеле Куби: ГЛОБАЛНА КУЛТУРНО – СЕКСУАЛНА РЕВОЛУЦИЈА

Данашња сексуална слобода води ка поробљавању човека сексуалним нагонима. Ми живимо у времену тоталитарне културне револуције, која за циљ има разарање породице као ћелије друштва, укидање моногамије, легализовање хомосексуалног покрета и наметање изопачених сексуалних вредности деци.

Данашња сексуална слобода води ка поробљавању човека сексуалном нагону и до хаотичних друштвених услова. Ми живимо у времену тоталитарне културне револуције, која има за циљ разарање породице као ћелије друштва, укидање моногамије, легализовање хомосексуалног покрета и наметање изопачених сексуалних вредности деци. Ово је уводно излагање у интервјуу за “Геополитику” немачког социолошког радника Габријеле Куби, ауторке више књига о савременим друштвеним проблемима. Она је аутор неколико вредних издања, које имају за циљ да упозоре јавност на све пошасти наше цивилизације у режији новог светског поретка, које су већ присутне и које ће тек доћи. Њено дело о погубном утицају на дечију психу и карактер романа, а касније и филма “Хари Потер”, наишло је на одобравање велике читалачке публике. Габријеле Куби је веома чест гост на међународним трибинама, где “без длаке на језику” говори о културно-просветном ћорсокаку у кога је упао модерни свет, указујући да је једини излаз у хришћанским вредностима. Радо је виђен беседник и гост у десничарским и конзервативним круговима, док од левичарских партија и организација, као и невладиних организација, неретко трпи критике. Њена најновија књига “Глобална сексуална револуција – уништење слободе у име слободе“, која је изашла у септембру ове године, био је довољан повод да јој се „Геополитика“ обрати и замоли је за интервју.

У вашим књигама и чланцима упозоравате на уништење породице, чији су главни узроци препознати у „дерегулацији сексуалних норми“. Ваша нова књига „Глобална сексуална револуција“ описује овај процес. Зашто је секс данашњем друштву толико важан?

Норме које регулишу друштво, како се човек опходи са снагом сексуалне моћи, припадају „оперативном систему“ друштава и стога су веома снажне, заштићене законима и обичајима. Јединствена европска култура дугује свој просперитет строгим сексуалним нормама, односно моногамији, која се крије у брачној заједници мушкарца и жене. Тако је постављен темељ породице. То је била огромна револуција у паганском свету, коју је донео етички монотеизам: постоји само један Бог, Бог је добар и захтева од људи да поштују његове заповести. Моје књиге показују шта се дешава када се покушају прекршити закони сексуалних норми. Тада, наиме, долази до социјалне револуције, до тоталног колапса вредности. Мени су се очи отвориле после читања књиге енглеског антрополога Ј.Д. Унвин са насловом „Секс и култура“ штампане 1934. у Оксфорд универзитет пресу. Он је проучавањем различитих култура приметио да висока култура постоји само са високим моралом. Када друштво напусти своје дефиниције сексуалних норми, након само неколико генерација напушта светску историјску позорницу. Демографска промена епохе – сазнање да европско становништво стари, јер се рађа премало деце, а становништво постаје све старије – потврђује тезе Унвинове.

Какву улогу у овом погледу играју познате ексцентричне светске личности попут Маркса и Енгелса, Ничеа и Фројда, Пикаса, Дарвина, Кинсија или садашњих председника држава и влада? Ко су на почетку 21. века оператери сексуалне револуције?

Покушала сам да пратим историјску идеју корена ове појаве све до Француске револуције. Сва имена која спомињете, а и многи други умови, допринели су рађању револуције. Енгелс је 1846. године у својој књизи „Порекло породице, приватне својине и државе“ написао: „Прва класна опозиција која се појављује у историји поклапа се са развојем антагонизма између мушкарца и жене у моногамној брачној заједници, а прва класна угњетавања са женским полом од стране мушкараца“. Он је као прво тражио укидање породице, као друго исту врсту интеграција мушкараца и жена у процесу рада, а као треће јавно обданиште. До пре неколико деценија у западним друштвима било је јасно да је овакав став комунистичка колективизација, програм који је уништио хришћански систем вредности, а тиме и брак, породицу и веру. Данас се овај програм управо спроводи од стране водећих међународних организација и многих влада у западном свету. Сексуализација људи је одлучујући инструмент. То је знао и оснивач секс – пол покрета у Вајмарској републици Вилхлем Рајх, студент Сигмунда Фројда, чије су књиге извршиле јак утицај на западу у побуни 1968. Он је знао да ће цивилно друштво довести до слома када буде укинута „сексуална репресија“, поготово код омладине, и када почне да се пропагира отворена сексуална слобода. У стварности таква слобода води ка поробљавању човека сексуланом нагону и хаотичним друштвеним условима. Почетком 21. века покрет је нагло радикализован и он наставља да се промовише под маском слогана „Гендер – Маинстреаминг“ (равноправност полова). Нови термин „Гендер“ (род), за који једва да неко зна, пробио је лед на светској конференцији УН о женама 1995, са циљем да пренесе следеће поруке: аутономна особа може сама да изабере свој пол и своју сексуалну оријентацију; не постоје два супротна пола него више, чији се идентитет одређује по њеној сексуалној оријентацији, ако је неко педер, лезбијка, бисексуална или трансродна особа. Главни идеолог покрета је америчка филозофкиња, заклета лезбијка, која је 1990. објавила књигу „Субверзија идентитета“ (Субверзион оф Идентитy). Њу сва елита света носи на рукама, засипајући је наградама. У септембру 2012. добила је награду „Теодор В. Адорно“ (Тхеодор W. Адорно), дотирану са 50.000 евра.

Значајну улогу у глобалној сексуалној револуцији игра хомосексуални покрет. „Љубавне параде“ које се сваке године редовно одржавају у многим европским градовима, служе, како организатори кажу, да јавност упозоре на права хомосексуалаца. У неким земљама „геј брак“ има исти правни статус као брак између мушкарца и жене, чак и са правом да усвајају децу. Свако ко се усуди да се јавно успротиви овом покрету одмах се означава као хомофобични грађанин. Одакле хомосексуалном лобију толика моћ?

До сада постоје четири од 27 држава чланица Европске уније (Шведска, Норвешка, Холандија и Шпанија) у којима је истополно брачно партнерство правно еквивалентно, а у девет држава је истополним паровима дозвољено да усвајају децу. Међутим, широм света се боре за иста права, јер свуда постоји хомосексуална мањина од 1,5 до максимално три процента, која од ЕУ и УН добија значајну правну и финансијску подршку. Да овај пут води у нови тоталитаризам показује „Yогyакарта Принциплес“, документ припремљен од познатих стручњака за људска права, који се спроводи без легитимитета, са дозволом и ауторитетом УН. Овај документ представља тоталитарни дух савремене културне револуције. На питање зашто међународне организације и моћне америчке фондације, попут Рокфелера и Бил Гејтса, дају подршку интернационалним хомосекуалним и феминистичким организацијама, дајући им могућност да утичу на глобалну политику, тешко је одговорити. У сваком случају, оне могу бити искоришћене за америчке интересе у сферу глобалног смањења становништва.

Деца су жртве сексуалне револуције. У вашој књизи описали сте да су деца још у вртићу изложена изопаченим вредностима. Тешко да би ико поверовао у то да нисте доказали мноштвом примера. Шта се заиста дешава?

Сексуално образовање говори да је дете од детињства сексуално биће и да има право на сексуално задовољство. Одрасли треба да му помогну да открије тело као орган задовољства. Конкретно, то значи да се деца у вртићу охрабрују да мастурбирају или да се „играју доктора“, наравно, не у сваком вртићу, али то је стратегија. Већ са девет година у школама почиње обавезна сексуална настава, где се деца спремају за „први пут“, да практикују коришћење кондома и пластичних пениса, док је хомосексуалност нормална појава. То је државни програм, којим у Немачкој руководи државна установа – Савезна централа за здравствено образовање. Овај правац истовремено подржава и Светска здравствена организација. То је несхатљиво, јер рана сексуалност штети деци и омладини, доводи до раних трудноћа и абортуса, доприноси брзом ширењу полно преносивих болести и оставља дубоке емотивне ожиљке, који утичу на способност везивања, веома важан сегмент за брак и породицу. Шокантно је да је сексуално злостављање масовна појава у друштву и да има све више починилаца међу децом.

Родитељи данас скоро да немају времена за своју децу, они су презаузети радом, тако да су деца препуштена себи, проводе много времена дневно уз телевизор или интернет. Образујемо ли нашу децу да постану сексуални објекти опскурних идеја светске елите?

Не могу рећи шта стоји иза тога, могу само да закључим да се нешто дешава и да на то упозорим. Стално се прича да дете има право на сексуалност. Ипак, истина је следећа: дете има право на бригу својих родитеља да би оно и даље остало дете и могло да безбрижно учи и да се игра.

Традиционални брак мушкарца и жене је константно угрожен. Стопа развода је веома висока, распад породице доводи до масовног страха, депресије и менталних поремећаја свих врста, нарочито међу младим људима. Шта је, по вашем мишљењу, главни разлог за уништење породице?

Године 1948. нације разорене ратним вихором у Другом светском рату доносе Универзалну декларацију о људским правима. Она гласи: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту од стране друштва и државе“ (чл.16.). Породица ствара, економским језиком, „хуманитарни капитал“. Брак између мушкарца и жене остварује се рађањем деце, а родитељи имају обавезу да своју децу васпитају ефикасно и стабилно за цело друштво. Та обавеза се испуњава из љубави и због њих (деце) они су спремни на жртве. Као што сваки човек зна, а то су потврдиле и многе студије, породица је место за одрастање деце. Анкете стално показују да млади људи жуде за верношћу и породицом. Морамо да им дамо смернице и да их тако образујемо да они ту жудњу могу да задовоље. Моногамија је породична потреба, дакле, сексуална верност између супружника. Ако се моногамија као морални правац напусти, чак и свесно уништи, породица ће бити разорена. Требало би још напоменути да се породицама, чак и у богатој земљи као што је Немачка, постепено одузима материјална егзистенцијална база, те породице са троје деце постају ризичан фактор сиромаштва. Један од разлога је да оне морају да финансирају пензиони фонд све већег броја усамљеног становништва, који никада нису ни један евро потрошили за одгајање деце.

Неке државе чланице Европске уније, Швајцарска и Енглеска, теже да се укине ословљавање оца и мајке. Морају ли други народи да страхују да ће једног даан и код њих овакав закон бити усвојен?

Према мојим сазнањима, ови закони нису још усвојени, али постоји политичка намера. Друштво које има намеру да укине не само речи “отац” и “мајка”, него и њихову посебну и незаменљиву улогу, само себи копа гроб. Надам се да људи неће дозволити ово лудило, али манипулација методама и стална бука медија стварају слепило на опасности актуелног развоја. Медији су првобитно имали велики задатак да контролишу политику и моћнике. Данас су мејнстрим медији глобални играчи у ширењу културне револуције.

Порнографија је у експанзији. Многи тв канали емитују ноћу еротске филмове, чак и преко дана, без цензуре, могу се видети неморалне сцене. Ко стоји иза ове индустријске бранше?

Порнографија је бизнис који се мери милијардама. Од њеног пуштања у јавност раних седамдестих, она се експлозивно проширила. Тридесет пет одсто свих преузимања на интернету је пронографија, најбрже расте тржиште са дечјим порнографским филмовима. Спекулише се да се ради о око два милиона деце, која се нуде на интернету или су приказана у сексуалном насиљу. То је страшно! Порнографија је већ сасвим нормална за тинејџере. Али, шта се овде дешава? То је крајње понижење не само жртве, већ и починилаца и гледалаца. Како бисте се ви осећали када би ваша рођена сестра или брат у јавности били изложени сексуалном понижавању и насиљу? Лоша ствар је то што је порнографија заразна, не мање од дроге. Њени корисници уништавају све моралне препреке и притом уништавају своје људске односе. ЕУ води веома успешну кампању против пушења, значи против отровних материјала који тело чине болесним. Зашто не води кампању против духовног отрова порнографије? Овај отров нас чини болеснима и уништава људску способност за љубав.

За крај нашег разговора, посаветујте наше читаоце како да се одбране од глобалне сексуалне револуције. Где лежи нада?

То зависи и од тога какав положај имамо у друштву. Политичари могу да донесу законе који штите брак и породицу, да спрече да деца у школама постану сексуални објекти, као и да се не манипулише са основним начелима у односима мушкарца и жене. Мађарска и мала држава Литванија су то учиниле, уз стрепњу да ће се наћи под притиском ЕУ. Свако ко има утицаја на медијском пољу има велику одговорност и мора се запитати какве вредности заступа, да ли су његови поступци искључиво устремљени ка успеху, гледаности и новчаном добитку. Они који раде у образовном систему треба да буду опрезни на утицај који у тој области врши „Интернатионал Планнед Партнерхоод“(ИППФ), глобална организација с огромним финансијским средствима, која промовише абортус и сексуалност код младих. Они се прикривају иза на први поглед безопасног – „репродуктивно здравих услуга“ (репродуцтиве хеалтх сервицес). Сексуални педагози, који желе да и „назадне“ источноевропске државе увере у предности новог, квалитетног образовног система, често се прерушавају у научне стручњаке, иако се ради о активистима глобалне револуције. Одлучујући допринос даје сваки појединац, уколико он тако живи да му је породица приоритет, а то значи да буде веран свом партнеру. Истовремено, сваки човек и жена стварају на тај начин најбоље услове за срећан живот. Што се мене тиче, своју наду црпим из вере да су природа и Бог, творац неба и земље, јачи од људске бахатости.

Извор: “Геополитика”, број 58, децембар 2012.

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 5227198

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.