svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Драгомир Антонић: ДЕЦЕМБАРСКЕ ШЕТЊЕ

Зато сам шетао у понедељак, 10. децембра. Шетао сам од Саборног храма Светог архангела Михаила до Храма Светог Саве, са пријатељима који су различитог идеолошког опредељења, али се ни у сну не могу назвати десничарима. Власт мора на време схватити да су већина у протестном маршу били родољубљу одани грађани, а не припадници „организација“

Постадох десничар. Неки мамлаз по директиви или само мамлаз саопшти на Јавном радио-телевизијском сервису Србије да ми који смо мирном шетњом и молитвом протестовали због увођења граница према Косову и Метохији и кршења Устава државе Србије смо припадници десничарских организација. Немам ја ништа против „десничара“, „левичара“, „централиста“… Не знам ни да ли те поделе нешто значе у свакодневном животу, али једноставно нисам припадник никакве организације. Било леве, било десне. Ја сам Србин, православне вере, тужан и огорчен што власт у држави Србији добровољно предаје српским непријатељима Косово и Метохију и оставља 100.000 Срба, моју браћу и сестре, на милост и немилост туђину. Напушта светиње, материјална добра, имовину стварану и чувану од стране више генерација. Издаје жене и људе, младе и старе, које су уверавали, у Бога се заклињали, да их никад неће напустити. Слагали су и њих и Господа. То на добро не може изаћи.

УСПОРИТЕ ПРЕДАЈУ

Зато сам шетао у понедељак, 10. децембра. Шетао сам од Саборног храма Светог архангела Михаила до Храма Светог Саве, са пријатељима који су различитог идеолошког опредељења, али се ни у сну не могу назвати десничарима. Власт мора на време схватити да већина у протестном маршу су били родољубљу одани грађани, а не припадници „организација“, како извештава медијска служинчад додворавајући се садашњој власти. Да ли је потребно наглашавати шта се дешава са влашћу која поверује у реч и слику коју јој преносе „одане“ слуге? Нисте ваљда већ заборавили раније децембарске шетње?

Успорите предају и престаните са попуштањем незаситим алама које Србију свакодневно ћушкају и како се коме од евроунијатских чиновника ујутро накриви тако неки услов Србији постави. Народна изрека каже: „ Ко те једанпут ћушне, тај ће те други пут и коцем ударити“. Запамтите добро изреку и позовите европског представника у Београду Дежера, натрљајте му нос и откажите гостопримство. Човек који у сувереној држави изиграва амбасадора или представника, а јавно каже да је „Косово каменчић у ципели и да би се каменчића што пре требало решити“ је један неваспитани и бахати безобразник. Власт која иоле држи до себе преко овакве увреде не сме да пређе. Брините о интересима државе Србије и њених грађана. Због тога вас је народ изабрао. Заборавите на Европску унију. Не лажите друге да „никад нисмо били ближе Унији него сад“. Кад Хрватска у њу уђе, бићемо још ближе, а кад „европска“ усташија стигне до Земуна – Сурчин, Лединци и Нови Београд ће већ бити општине чланице „велике европске породице“. Схватите, Србима је стало до Србије, а не до Уније. Објасните чему журба и где јурите као муве без главе и по цичи зими подижете зграде за царинике и шиптарске полицајце на тлу Србије? (Кад би били вредни и за Србе које погоде природне катастрофе). Чиме су вас стиснули добитници „Нобелове награде за мир“, на челу са премудрим и човечанству неопходним Манулаћем Барозом, и којом врстом батине вам прете или има неки други разлог? Прозаичан. Да није журба у некаквој вези са променом чиновника у администрацији авансног добитника „Нобела за мир“ Барака Обаме? (Чуда су могућа. Неко добије награду унапред – Обама, а неко постхумно – Унија). Знате како то иде. Стари излобирани (даровани дишкрецијама, тј. митом) начелници и чиновници одлазе са дужности, а долазе нови. Нове би тек требало упознати са пређашњом ситуацијом. Нови начелник не може одмах да схвати хитност случаја, потребно му је време, а можда има уговор и са другом агенцијом за лобирање. У најбољем случају за клијента, мора се поново уплатити нека дишкреција. Нови трошак за поборнике даљег „развоја независног Косова“. Нама уместо да буде драго што Шиптари троше новац, ми журимо да их сачувамо трошка. Или постоје неки други интереси које ја никако да „утувим у главу“?

СРБИЈА НИЈЕ ПРИОРИТЕТ АМЕРИКЕ

Државна политика Америке према Србији неће се мењати. То је изјавио и представник усисивача Кирби. Србија није приоритет америчке политике. Америка креће ка Мијанмару. Нека се припреме Лаос, Камбоџа, Вијетнам... Том циљу се окрећу и чиновници администрације, па је тешко сад пронаћи њихов интерес за градњу царинских прелаза на Косову. Али, нека о томе брину Мадлен Олбрајт и „веселин" Кларк. Што би ми бринули за њихове инвестиције. Нису ни они бринули о нашем животу. Нажалост, као и обично, иза великих прича, јаких речи и прокламација крију се овоземаљски ситни разлози увек повезани са новцем. Сличне игре се играју у свим државама на свету. Код нас се такође јуре директори и помоћници да реализују обећање пре него што их смене или замене. Свако брине сопствену бригу. Ред је да српска власт, држећи се Устава и уставних начела, брине о држави Србији. Ништа се друго од ње не тражи. Преча је Србија од претњи и притисака амбасадора: Америке, Енглеске, Немачке... Они заступају интересе држава које су их послале код нас. Они буду и оду. Ми остајемо. Ми живимо и радимо у Србији. Умиремо у Србији. У њој се сахрањујемо. Наша деца обилазиће наше гробове и палити свеће у нашим храмовима. Ми другу државу немамо и зато о њој морамо водити рачуна. А страни амбасадори? То вам је браћо Срби као путујуће позориште „Шопаловић". Изводиће представу на неком другом месту. Ако им дозволе. Ми читајмо чика-Јову Змаја:

Кад сам на свет овај пао,

На свет овај магловити,

Кажу да сам много плако;

Не сећам се, може бити.

Кад се магла ведрит' поче,

Па ми зорни зрак засвити,

Кажу да сам много пев'о;

Не сећам се, може бити.

Ал' кад стиснем болно чело,

К'о кроз сан се сећам свега,

Да сам увек тајно зеб'о

Од проклетства данашњега.

Извор: „Печат“ 247/2012.

 

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5235315

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.