svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Значајни челници деспота Стефана непознати историји

ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ПРЕЧИСТЕ

У ГОРЊАЧКОЈ КЛИСУРИ

Црква Богородице Пречисте подигнута је, како се у науци сматра, најкасније половином 14. века. Припадала је рашкој школи црквеног градитељства, на шта указује постојање само олтарске апсиде. Судећи по откривеним гробовима и надгробним плочама црква је била маузолеј истакнутих властелинских породица у жупи Ждрело. На то указују и њене доста мале димензије: дужина јој је била 7,40 а ширина 6,50 метара.

Надгробна плоча Угљеше Десисалића


Остаци ове цркве налазе се педесетак метара далеко од рушевина манастира Митрополије, у брду изнад десне обале Млаве, на вештачки начињеној мањој заравни. На основу њих се може закључити да је то била једнобродна црква са правоугаоном основом, да је имала само олтарску апсиду, с унутрашње стране полукружну а са спољне тространу, и да јој је касније дозидана припрата. Кровна конструкција се ослањала на стубове, чији се остаци још виде у наосу. Црква је после зидања била украшена фрескама. Припрата је осликана такође, али су њене фреске другачије рађене, јер је саграђена доцније.

Према натпису на надгробној плочи, пронађеној у простору где се, иначе, сахрањују ктитори, цркву су саградили Илија и жена му Теодора, што су свакако њихова монашка имена. Изглед надгробне плоче, а посебно квалитет израде и обраде слова, упућују на закључак да су они припадали високој српској властели. Године њиховог рођења и смрти нису уписане, већ само месеци и дани: 24. фебруар и 24 јануар.

У јужном делу цркве је гроб Угљеше Десисалића, који се такође замонашио у каснијим годинама и добио име Сава. Како на његовој надгробној плочи пише, био је велики војвода кнеза Стефана и брата му Вука. Умро је 20. октобра 1394. године. Реч је очигледно о синовима кнеза Лазара Стефану и Вуку. Стефан је био кнез до 1402. године, а Угљеша је могао да буде његов војвода од 1389. године до смрти.

Димитрије Мадас, који је обављао археолошка истраживања на том локалитету 1980. године, сматра да су Илија и Теодора били родитељи Угљеше Десисалића, и да су имали још двоје деце, која су рано помрла и такође сахрањена у овој цркви. (Димитрије Мадас, Средњевековно Ждрело - Десисалићи и Коувети, Viminacivm 8-9, Пожаревац 1995.)

У цркви су нађене и плоче с именима Угљешиног сина Вука и унука Стефана, умрлог 27. јуна 1452. године.

Десисалићи, очигледно веома значајни у жупи Ждрело у другој половини 14. и првој половини 15. века, били су потпуно непознати историјској науци, па проналажење њихове гробне цркве и надгробних плоча представља важно откриће и истовремено указује на размере нашег непознавања историје српске средњевековне државе на браничевским просторима, чији узроци леже у сасвим недовољним истраживањима археолошких трагова тога времена.

У цркви су били сахрањени и неки чланови такође значајне, али историји непознате породице Коувет. Стефан Коувет, како пише на његовој надгробној плочи, умро је 4. јануара 1398. године, а био је велики челник такође непознатог Вука Коувета. Мадас с пуно разлога претпоставља да су Коувети били блиски сродници Теодорини и да су тако стекли право да буду сахрањени у овој цркви.

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5917121

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.