svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Марина Рагуш: ЕУРОПСКА ХИМЕРА ИЛИ МЕТАК У ЛЕЂА СРБИЈЕ

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, према писању магазина Недељник упутио је врло оштро писмо државном врху Србије и то дан после састанка Првог министра Србије са Хашимом Тачијем у Бриселу и на дан када се „одиграо“ састанак државног врха Србије с представницима Срба са севера Косова и Метохије: „Од садашње Владе и Скупштине очекује се да уместо прихватања „интегрисаног управљања границом“ преиспита све договоре претходне Владе о „прелазима“ који нису потврђени Скупштином...“ i између осталог наводи се у писму у чију аутентичност нисмо могли да сумњамо све док се неколико сати после објављивања вести није огласио и сам Синод СПЦ-и демантовао наводно ауторство својеврстног Меморандума СПЦ.

О чему се ради?

На насловној страни магазина Недељник најављена је садржина тајног писма које је, наводно, упутио Синод СПЦ припадницима политичке елите у Србији и којим се захтева од „званичне“ Србије да „не буде саучесник у свом самоубиству.“ii До демантија Синода СПЦ није било јасно да ли се ради о још једном медијском спину или...о нечем другом! Док смо били у недоуимици покушавали смо да себи а и другима објаснимо чему тајност?! Па, тако, уколико је судити по скорашњим узаврелим догађајима на улицама градова Србије, а које су покренуле хашке пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу и шиптарским командантима УЧК Харадинају, Брахимају и Баљају; као и узмицању САНУ да се „меша“ у политичко замешатељство поводом решавања косовскометохијске агоније-онда овај својеврстан Меморандум Синода СПЦ имао је своје аутентично место! Није било само довољно јасно (или познато) да ли је Председник Србије, с обзиром да је три пута посетио српског Патријарха ( у јуну, јулу и новембру) добио благослов за актуалну политику коју проводи у случају КиМ. Кренули смо у потрагу за одговором на ово значајно питање, и није потрајало дуго док се нисмо зауставили на саопштењу за јавност које је Синод Српске Православне Цркве објавио пре годину дана. Подсећања ради, 2. децембра прошле (2011) године Синод је између осталог рекао: „Председнику Србије и Влади Србије поручујемо да Црква од њих очекује и тражи да НЕ напусте СРПСКИ НАРОД Старе Србије-како је гласио назив за Косово и Метохију свуда у Европи вековима, све до времена Јосипа Броза Тита-ради химере која се зове статус земље кандидата за чланство у Европској унији. Јер, за одговорну државну власт и политичку елиту Србије, Србија и српски народ као целина нема алтернативу, а све друго, па и идеализована и митологизована Европска унија, има алтернативу. Учлањење у Европску Унију јесте добра жеља и замисао, оправдана геополитичким, економским и цивилизацијским разлозима, али ако одрицање од Косова и Метохије-непосредно или „пузеће“, свеједно-представља цену којом се мора платити у том савезу, већ погођеном најдубљом кризом и угроженом претњом распада, онда треба отворено и часно одустати од кандидатуре и потражити друге моделе за будућност у мултиполарном свету који већ јесте реалност...“iii Онда је и последња (демантована) опомена у форми писма у истом духу који једино може, јер МОРА, да брани Црква! Дакле, дилеме (скоро да) није било. Наравно, није било јасно зашто се Синод и овај пут није јавно без икакве резерве обратио новопридошлој српској политичкој елити, јер се чини да је агонија на КиМ још озбиљнија и ситуација драстичније гора у односу на претходну „власну“ гарнитуру за коју се веровало да је својим политичким одлукама обогаљила Србију на ЕУропском путу! Притом, ваља подсетити да су црквени достојанственици одговорни за стање духа нације па тако и њених „лидера“! Јер, ако је Црква прошле године својим саопштењем подсетила и на „Да ли би таква перспектива нанела већу или мању штету било владајућој коалицији било опозицији на предстојећим изборима, апсолутно је неважно и беспредметно када се имају у виду самосазнање и достојанство читавог нашег народа..“ivонда ове године која се ближи своме крају, мора да урликне јер времена више нема а опстанак Србије ЈЕСТЕ доведен у питање!

Важно је, али није довољно то што највиши представници наше државе понављају да никада неће признати независност Косова и Метохије. Неопходно је да Србија буде делатно присутна на Косову и Метохији где год и колико год је то могуће и да учини све да се спречи пројекат фактичког претварања административне линије раздвајања у међудржавну границу, на чему грозничаво раде приштински чиниоци уз прећутну подршку својих покровитеља...“vвише није довољан апел као што је наведено у прошлогодишњем саопштењу. Овај пут Синод мора јасно да отвори очи грађанима Србије у каквом су се ћорсокаку нашли само зато што су веровали у празна предизборна обећања, оних политичких актера који су патриотском реториком довели у заблуду бирачко тело како би дошли у позицију да наставе тамо где су претходни стали-јер, и за њих као и за претходне „ЕУ нема алтернативу“! И не само Синод, све институције од друштвеног значаја, целокупна интелектуална елита сви они којима је до судбине и опстанка Србије стало, морају у овим „последњим“ данима Србије какву ћемо (уколико се овако настави) моћи само да памтимо, да подигну глас јер Србија зове! Напросто, никакво тајно писмо не може, јер не сме, да замени званичан став институције попут Синода макар и говорило о:„ Овоме да додамо и следеће, нимало безначајно: онима који спроводе корак по корак стварање независног Косова, није свеједно која власт у Србији ће то аминовати. Зато тај „врућ кромпир“ саморазарања, утрампљују, не „својим“ еврослинавцима, него онима које је народ изабрао због њиховог националног опредељења. Кад Косово предају, мисле такви, они које је народ изабрао сматра, а и сами то тврде, наследницима ослободилаца Косова, и то баш на стогодишњицу његовог ослобођења, ко ће онда моћи у будућности довести под знак питања правду и праведност тог чина...“ vi

С обзиром да смо неколико сати касније, после сензационалне вести сазнали да тајно писмо није потписао Синод, онда су тек почеле да се нижу недоуимице. Зашто Синод сада, као и прошле године, нема званичан став?! Да је било званичног става, не би се десио овај „Меморандум СПЦ“ (као некада чувени Меморандум САНУ.) Уосталом, уколико је прошлогодишње саопштење за јавност генерални став Синода СПЦ поводом КиМ, онда се то све исто односи и на актуалну власт.

Зашто је све ово важно?

Чин буђења народа мора да буде јасан, јаван, громогласан и без икакве задршке, јер све остало било би лицемерно у тренуцима када Србији глава одлази испод површине воде! Управо због тога, Србији је потребан привредни опоравак, увећање националног доходка и изнад свега осећај орјентираности-да живи у јасно одређеним границама државе која на целокупној територији проводи свој суверенитет: да њени грађани осећају с поносом припадност тој истој држави која се према њима односи попут мајчице а не (као сада) зле маћехе! Тек тада можемо да пројектујемо будућност за генерације које долазе с достојним извршењем сваке појединачне улоге које нам сплет околности приреди а носе са собом одговорност за извесну будућност! Узора има! Уколико тражимо примере које ћемо следити а који се налазе у истој бременитој ситуацији све већих притисака са Запада, онда би ваљало подсетити на скорашњи пример првог човека Руске Федерације који је без имало популизма или билокакве додворичке калкулације за московску телевизијску станицу НТВ отворено говорио о свему. Током недељу дана проведених с В. Путином, посредством мосовске ТВ станице, верујем да је већи део медијски „затрованих“ конзумената спинова, променио своју слику о човеку који се, замислите, дрзнуо да поврати стари сјај Русије и одлучно одбије сваки покушај дезинтеграције земље у корист будућности читаве Источне цивилизације!

“ Сетите се само колики је пре 12 година био просечан годишњи доходак грађана Руске Федерације. Могу да погрешим, можете да проверите у статистичким подацима, али мислим да је просечан годишњи доходак био 2.700 рубаља. А колика је сад просечна плата? У овој години ће бити готово 29.000 рубаља. То је прво и, мислим, најважније. Друго, коначно смо почели да себе доживљавамо као снажну и јединствену државу...“vii рекао је Владимир Владимирович и наставио:“ За унутрашње самопоимање наших људи од изузетне је важности свест појединца који живи на овој територији да не живи просто на некој територији већ да је грађанин снажне и моћне државе коју поштују у свету. А ми смо то поштовање повратили!“viiiДакле, за Србију то је мапа пута! Шта је то што спречава актуалну политичку елиту да окрене овај стари полупани једрењак на коме смо сви с ногама у води која продире све брже, ка Русији? Или је можда боље питање ко је то ко кочи промену српског спољнополитичког курса-одговор би био јасан. Не може се очекивати да политички актери којима су узори на западној страни планете ( и не само узори, већ и „пословни“ партнери) раде у интересу народа Србије.

Зашто?

Последња седница Савета Безбедности УН, била је још један пример у низу који у потпуности осветљава судбину Србије а јесте Вашингтонско-бриселски протекторат! Иако, је наступ српске делегације био (очекивано) реторички исправан незамисливо је свима онима којима је на срцу интерес Србије која нема алтернативу (!) да се без реакције саслуша подршка западних чланица тог истог тела Трибуналу у Хагу! Та подршка, дакле, значи да Готовина, Харадинај, Маркач нису одговорни за злочине који им се стављају на терет! То, такође, значи да актуална политичка елита (што смо и чули у ноћи између петог и шестог дана децембра) са тим истим тимом неолибералних олигарха жели без алтернативе и резерве да ствара будућу Србију?! Док је, с друге стране, шеф дипломатске мисије Руске Федерације, као и увек у корист Србије и читаве Источне цивилизације, Виталиј Чуркин Хашки трибунал сместио на место које му и припада, а то је: Ударна песница НАТО-а. „Ко је крив за убиства и прогон 250 000 људи... убиства и мучења на Косову су се без сумње догодила а немамо починиоце...ту није испуњена правда!“ix Рекао је В. Чуркин, апострофирајући да Хашки трибунал није показао ни „праведност ни ефикасност“x И догађаји и њихови актери сада имају потпуно јасну улогу, по Србију незамисливо трагичну. Судбина земље према којој је почињен стравичан злочин против мира у другој половини прошлог века од стране најјачих земаља Запада биће записана у историјским аналима као архитектура злочина империјалних апетита Вашингтона и касније његове експозитуре Брисела! Пројекат који је замишљен да се примени на цео свет-Србија полако нестаје са мапе и полако бледи у срцима осиромашених и понижених грађана. У тренутку док пишемо последње редове ове хронике догађаја у гетоу познатијем као Србија, најмање милион људи нема прихода, око 400 000 деце је гладно, на самој ивици сиромаштва је око 80 000 запослених, 320 000 старијих грађана нису испунили услове за пензију око 700 000 незапослених нема права накнаде са бироа рада!xi И када бисмо бацили поглед мало даље, у Србију која је на Еуропском путу јер је тако одлучио њен државни врх, шта бисмо видели?! Редове испред народних кухиња, убоге и гладне како копају по контејнерима, ужасом исписане странице црних хроника очајних грађана, с једне стране. С друге стране, малобројне који су страхом од те исте беде руковођени, пристали да склоне поглед на другу страну и тако одреде себи паралелну реалност, задовољни што тренутно могу да обезбеде хлеб насушни својој породици и постану делом актуалног политичког миљеа Србије! Тај поглед тако подсећа на исти поглед у не тако давну прошлост када су светом ходале хорде исто помахниталих империјалних апетита остављајући за собом концетрационе логоре, беду и глад! Ни тада онима који су подржавали нацистичку идеологију није било лако да објасне како су, иако свесни разлике између добра и зла, бирали оно друго! Историја која има незгодну особину да бележи све, записала је такође, да су се често чули срамежљиви одговори: због страха!

Међутим, и страх је пролазан као и уосталом и све око нас и у нама, како каже гвоздени закон дијалектике! После тога долази буђење, јер истина је тешко бреме за савест и не може се довека подносити! Тако када се доспе до самог дна, како личног тако и колективног неминовно следи скок у вис. У случају Србије, сасвим је извесно да ће буђење бити неподношљиво болно за све: како за оне који су клицали Западу, тако и за оне који су их страхом вођени подржавали. Јер, ништа више неће бити исто! До тада требало би чешће да се присетимо речи српског Патријарха Павла: „Понижавати нас може свако, али да нас понизи не може нико. Само ми сами себе, својим делима и својим поступцима, можемо понизити и осрамотити.“xii

________________

i http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=06&nav_category=640&nav_id=666474

ii исто

iii http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_0

iv исто

v исто

vi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=06&nav_category=640&nav_id=666474

vii http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-u-kremlju-u-rezidenciji-u-bazenu-kako-vlada-kako-trenira-sta-doruckuje

viii исто

ix http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:409208-Vucic-u-SB-Srbija-trazi-pravdu

x исто

xi http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:409199-Milion-ljudi-nema-prihode

xii http://www.spc.rs/sr/niko_ne_mozhe_da_nas_ponizi_osim_nas_samih

Извор: „Фонд стратешке културе“

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 6375330

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.