svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПРОФ. ДР ЛЕОНИД ГРИГОРОВИЧ ИВАШОВ ГОВОРИ ЗА "ГЕОПОЛИТИКУ"

БУДУЋИ ВЕКОВИ ПРИПАДАЈУ СЛОВЕНИМА

Генерал пуковник, проф. др Леонид Григорович Ивашов је елитни стручњак руске војне доктрине, и теоријске и практичне. У богатој каријери био је на многим високим функцијама. Од 1996. до 2001. године био је начелник Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране. Иницијатор је уласка руских десантних снага у Приштину.

На преговорима поводом окончања НАТО агресије на Србију 1999. године снажно је бранио позицију наше земље. Био је члан руске војне делегације под вођством Виктора Черномирдина, која се изборила «да војске оних држава које су учествовале у бомбардовању СРЈ неће ући на Косово, а да ће југословенски граничари радити на граници заједно са натовским пограничним структурама». Међутим, тај првобитни договор је пропао јер му се успротивио не само вођа америчке делегације Строб Талбот, него и руски специјални представник Виктор Черномирдин који није слушао ни Ивашова ни Јељцина. Ивашов је аутор више од седамсто научних радова и публикација. Предаје геополитку на МГИМО и МГУ, и члан је Академије националне безбедности.

Генерал Ивашов је почетком новембра поново боравио у Србији на позив Центра за миграције и Института за европске студије и том приликом одржао предавање на тему: „Геостратешки интереси Русије и њена улога на Балкану". То је био повод за разговор са генералом Ивашовим о томе какав ће бити нови, мултиполарни свет и о неким јавности мање познатим догађајима из 1999.

Процењујете ли да је од Вашег последњег боравка у нашој земљи дошло до унапређења српско-руских односа?

Као прво, желим да кажем да увек радо долазим у Србију јер је волим као и вас Србе, своју духовну браћу. Приватно овде имам искрене и добре пријатеље, а осим тога Русија је увек, а посебно у овим тешким временима, Србију сматрала својим савезником. Ми смо, буквално, један словенски народ, на истом духовном таласу. Још нисам успео да сагледам да ли је у Србији дошло до неких дубљих промена, али што се руско-српских односа тиче они су очигледно унапређени и имају тенденцију даљег побољшања. Изгледа да смо коначно почели да ценимо наше словенско порекло и православну веру, а то ми даје наду да ћемо баш ми дати велики допринос глобалној ствари мењања света.

У којој су сфери, по Вашој оцени, наши односи сада квалитетнији, а у којима их треба значајније развијати?

Сасвим егзактни показатељи кажу да су наши односи највише узнапредовали у сфери привреде, а њих следи све боља сарадња на културном и духовном плану. Надам се и побољшању у војној сфери и безбедносном систему у целини, али очекујем да пре свега тога руски ТВ канали буду много присутнији у Србији него што је то сада случај.

Кад сте већ споменули војну сарадњу, да ли би Србија у случају да то пожели, могла да набави руске противваздушне системе који су јој били неопходни и 1999. године?

Да је 1999. рат потрајао још само две недеље, руски ПВО системи били би у Србији!

Први пут чујем такву информацију!

Јељцин је упркос свему дао сагласност, и ми смо све радили у том правцу.

А да ли Је председник Милошевић то знао тада?

Без његовог знања и одобрења се то не би ни радило. Уосталом, Милошевић и генерал Ојданић су нас и молили за ову врсту помоћи.

Као учесник у преговорима о Кумановском споразуму, знате ли да ли је Милошевић пристао да га потпише због стварне претње да ће нас у супротном „сравнити са земљом"?

Нажалост, Русија у то време није одлучно стала иза интереса Савезне Републике Југославије, јер је Јељцин био окружен тимом проамеричких, либералних „играча". А био је притиснут и потребом за добијањем кредита, па није могао самостално да доноси одлуке. Верујем да је Милошевић прагматично проценио све те чињенице.

Ко је у политичком врху Русије имао најнегативнију улогу у доношењу одлука у корист Србије?

Из ове перспективе са сигурношћу могу да кажем да је то био Виктор Черномирдин. Он је отворено „минирао" чак и Јељцинове одлуке на преговорима у Келну, о чему сам телефоном обавестио министра одбране и замолио га да сместа реферише Јељцину. И када су у Београд долетели Ахтисари и Черномирдин да би се састали са руководством Савезне Републике Југославије, амбасадор Котов је показао Черномирдину оштар телеграм од Јељцина којим је захтевао да се спроводе његове смернице. Међутим, у то време Клинтон је већ обећао подршку Черномидину на председничким изборима у Русији, тако да Черномирдин није извршио налоге Јељцина.

Аа ли то значи да је Черномирдин имао стварно већу моћ и од самог председника Јељцина?

Не бих рекао да је имао већу моћ, али је чињеница да је он у име Русије свој потпис ставио на Кумановски споразум, што је Јељцин прихватио и не прочитавши документ. А када га је прочитао дао је задатак министру иностраних послова Игору Иванову да учини нешто на његовој измени, тако да се у Резолуцији СБ ОУН 12 44 не помињу ни НАТО ни Америка, већ чланови ОУН и међународних организација.

Да Србија није потписада Кумановски споразум, и да јој је Русија помогла, да ли би се НАТО одлучио на копнену интервенцију и какав би она исход имала по Вашем мишљењу?

Што се тиче помоћи од стране Русије, ми смо помагали управо у обезбеђивању ЈНА средствима за вођење копнених операција и били смо спремни да те испоруке још и повећамо. И за то смо имали Јељцинову сагласност! Верујем да би НАТО на копну доживео пораз! Јер знао сам расположење војника, официра и генерала, и читавог српског народа, и веровао сам да, ако ЈНА заштити наш батаљон, натовци има да беже до Брисела. Поуздано знамо да је копнена операција планирана, и да ниједна од земаља НАТО-а није пристала да буде у првим редовима. Американци су се правдали да су то европске ствари, а одбили су и Енглези и Немци. На крају су покушавали да натерају младе чланице НАТО-а, али нико није смео против Срба прса у прса.

Да ли мислите да је НАТО био спреман и на употребу неких „тежих" средстава из ваздуха?

Да, свакако, јер ионако су употребљавали забрањену врсту наоружања. Графитне бомбе служе за уништавање система којим се обезбеђује живот цивила, становништва, а не војске. Користили су и муницију са осиромашеним уранијумом, а били су спремни и на убијање вакуумским бомбама.

Какве су то вакуумске бомбе?

То су бомбе које распршују експлозивну материју и потом се дешава тродимензиона експлозија, која избацује из строја и убија јако много људи. То је фашистички систем, у коме људи и људски животи ништа не значе.

Сада из блиске прошлости прелазимо у будућност. Да ли се ситуација, глобално, у свету погоршава, и да ли из тога може да настане конфликт не само регионални него и светски, уз употребу нуклеарног оружја?

- Међународне прилике постају све сложеније и све опасније. Данас постоје три субјекта која воде међусобну сурову борбу, то су транснационалне олигархије на челу са највећим банкарима, то је западна цивилизација, најорганизованије породице које имају најмоћнију групацију оличену у НАТО-у, и трећа је група цивилизација источног типа, али стратешке одлуке о светским процесима доносе се у САД-у. Очигледно је да и Запад и Исток воде сурову борбу за кључне регионе света, за стратешке комуникације и за глобалне ресурсе. Енергетски ресурси понестају, и због њих се воде ратови на туђим територијама између САД, Европе и Кине, или Кине и Индије. На Блиском Истоку уништавају се државе, а ратови се провоцирају и у Ирану и Сирији. У суштини, то је рат против привреде Кине, која из тог региона добија већи део угљоводоничних ресурса, и рат Америке против Европе, да би се контролисало снабдевање Европе нафтом и гасом. Питање коришћења атомског оружја озбиљно се поставља, јер ако га Израел употреби против Ирана САД ће се због јеврејске дијаспоре сигурно умешати у рат. А Иран ће онда снажно да одговори и зато је атомски рат сасвим могућ. Али, нападајући атомским оружјем Иран, они ће посредно ударати на Кину.

У контексту поменутих претпоставки, да ли је Русија донела правилну одлуку када се повукла из Споразума о уништењу нуклеарних бојевих глава?

- Имали смо споразум о међусобном низу смањења бојевих глава. Американци и ми смо различито схватали то смањење. Они су скидали бојеве главе и складиштили их, а ми смо своје бојеве главе уништавали. А сада и ми поступамо исто као и Американци тј. оне које подлежу утилизацији ми их уништавамо, а оне које још могу да се складиште, да се чувају, ми их складиштимо.

Да ли се Русија припрема за ту врсту могућег међународног конфликта и на политичком и на

Да, с тим што је главни приоритет Русије безбедан развој свих народа, свих држава и свих цивилизација. То је наш главни геополитички интерес, да сви живе у миру, да се сви сукоби решавају мирним путем. А посебно после повратка Путина на положај председника, пошто је Русија преиспитала своју геополитику. И када се Путин одлучио за окретање политике Русије са Запада на Исток и за стварање Евроазијског савеза. Такође, Путин је наредио да се обнови одбрамбено-индустријски комплекс и да се преоружа војска за коју се издваја много новца. Баш је недавно Путин „отпустио" лошег министра одбране господина Сердјукова, и уместо њега именовао борбеног Сергеја Шојгуа. И коначно, председник Русије тражи савезнике на Истоку и припрема се за паклени план који се спрема на Западу. Али, у могућем новом рату Исток ће на почетку губити, а коначни губитник биће Запад.

Чини ми се да се борба не одвија само међу државама и цивилизацијама, већ и унутар држава, као у Русији између либерала и невладиних организација и медија на једној страни, против актуелног политичког руководства на другој. Како се изборити са тим специјалним ратовима?

Ми данас разматрамо нови тип рата, то је геополитички рат, а као средства у том рату појављују се информације, јавна гласила, такозвани медији. Али главне полуге за освајање држава без оружја су елите на власти, које управљају њима. И зато Американци и њихови савезници из НАТО-а чине све могуће да доведу на власт прозападне, проамеричке елите које иступају као пета колона. У Русији је та пета колона данас све агресивнија, што се види по кампањи „Русија без Путина", што значи Русија са Медведевим, а финансирана је са Запада. Међутим, више од 90 одсто Руса одбацује либерални западни концепт који трпи поразе у целом свету. Од преостале две идеологије, социјализма и фашизма, ова друга је све јача, јер када хегемонизму не полази за руком да мирним путем освоји власт у некој држави, он је засипа бомбама као у Југославији, Ираку, Либији...

Геополитички положај Србије је веома сложен, и Народна скупштина је због тога донела одлуку о војној неутралности, али истрајава на путу ка ЕУ упркос томе што нам је отето Косово. Како Ви видите ту пат позицију?

- Заиста, ситуација код Срба као и код Бугара, Црногораца, чак и код Грка није баш једноставна. Све је то православни простор који се кардинално разликује од западног духовног простора. Између њих постоје непријатељска начела, али њих нису изнедрили Словени, већ су то начела романско-германске цивилизације. Немачки философ Валтер Шубарт је 1938. године у књизи под називом "Европа и душа истока" навео следећу фразу: Енглез гледа на околни свет као на сопствено предузеће, Француз као на салон, Немац као на касарну, а Рус гледа на околни свет као на Божији храм. Уверен сам да и Срби исто тако гледају на околни свет. И управо зато руководство Србије мора да маневрише, да се држи неутралности у политици, а да развија узајамно корисну сарадњу у привреди. Али у духовној и културној сфери не сме ни у чему да прави уступке. Матрица словенског народа су светост, савест и правда, а на Западу је то корист, експанзија и насиље. Према томе, будућност припада словенским народима!

Савез цивилизација

Шубарт је рекао да Европа никада неће признати Словене за свој народ. Путин се зато определио за Евроазијски савез, уједињавање постсовјетских и православних народа, у коме видимо и балканске Словене. Убеђујемо и Јапанце да више нису потребни Америци. Најближе односе треба да граде, а то и раде, Русија и Индија. Овај савез држава прерашће у Савез цивилизација са новим моделима безбедности. Човечанство тражи новог лидера! Нико осим Русије то неће моћи да буде!

Транснационални монструм

Светом доминира транснационални монструм, заједница у којој нема солидарности и која је основ људске цивилизације. Надградњу чине државе које свакога дана губе свој идентитет. Бутрос Гали већ је признао да нема независних држава. Новац је постао главни смисао живота, све границе морају да буду отврене за долар. Формирају се и промовишу елите, које су на власти у зависним државама и ефикасније су од бомбардовања. Доведеш „елиту" на власт и све си завршио.

Фашизација светске политике

У току је процес фашизације светске политике. Основно стање светске заједнице народа је депресија. Страх за будућност је све очигледнији, а у Русији је све присутнија брига посебно за младе људе. Човечанство све више преиспитује шта је смисао живота, па имамо ситуацију да се и милиЈјардери убијају. На другој страни имамо и освету природе човечанству. Интересантан је закључак до кога су дошли научници, који каже - ако 500 милиона људи живи у страху може да дође до промене геомагнетног поља земље.

Да ли ви уопште желите да вратите Косово?

Није тачно да Балкан није интересна сфера Русије. То је јединствен духовни савез. Али, то је избор који је на српском народу, црногорском, бугарском...Што се тиче натоизације Балкана, не видим јак покрет уједињења балканских Срба. Русија вам то не може донети на длану. Срби морају сами да се обједињавају, а Русија ће им помоћи. Натоизација функционише по принципу - завади па владај! Нема јединства међу Србима. Да ли ви уопште желите да вратите Косово. Можда би било боље да се то питање замрзне док Србија поново не оснажи!

Из штампаног издања листа „Геополитака“ за децембар 2012. приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 5234449

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.