svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СРБИЈА ПОСЛЕ СУШЕ ДОБИЛА И КАНЦЕРОГЕНИ КУКУРУЗ – КАКО ПРЕКО „МИНСКОГ ПОЉА“?

Мало нам погибељне „реформе“, мало што нам отимају Косово и Метохију

Србија једва стоји на ногама од „демократских реформи”.

Страни покровитељи и газде њене власти отимају јој територију.

Нисмо још имали библијску најезду скакаваца и кугу, али нас је летос задесила суша чији продужетак може изгледати као мини-апокалипса: разоткрило се да су две трећине овогодишњег преполовљеног рода кукуруза заражене афлатоксинима. Најканцерогенијим отровом у живом свету.

Одмах су се, наравно, наметнула неизбежна питања: како избећи заражени кукуруз; како одбранити себе и најближе; како знати да држава чини све што је потребно да канцерогени кукуруз не једу краве, свиње и кокошке?

А такође: да ли је летошња суша била баш сасвим „природна”, да ли је и суша – као што многи верују - била нечије оружје против Србије, има ли у Србији ГМО кукуруза?

Др Марина СОКОВИЋ, научни саветник ИБИСС -а

Треба кувати на температурама изнад 100 степени

· Пола знамо, а пола и не претпостављамо да ли је исправна храна коју једемо, а купили смо је на тржишту. Требало би да се испитује на микотоксине, макар на ове најканцерогеније афлатоксине...

АФЛАТОКСИНЕ луче микрогљиве и представљају најтоксичније отрове познате у живом свету, а у људском организму изазивају разна оштећења јетре, унутрашњих органа, дигестивног система...Преносе се са жита, кукуруза и других биљака које су везане за људску или сточну храну. Преносе се на стоку, а са ње се може пренети на људе -  зависи како се термички обради.

Кување и динстање мора да буде на јако великој температури, изнад 100 степени, јер афлатоксини подносе јако велике температуре.

Превентива је најбоља заштита. И то у првом ланцу исхране – а то су биљке. То се зна како се ради и мора да се поштује у складу са климатским условима.

Мора се користити заштита и то не само на пољу, јер до настајања афлатоксина нарочито долази при лошем складиштењу – кукуруз се зарази и буђа.

Постоје начини да се сазна која биљка је заражена тако што се раде испитивања на микотоксине. То вероватно припада Заводу за заштиту здравља или Пољопривредном факултету.

Да ли да осећамо страх? Прочуло се па се зна и може да се води рачуна. А где је све оно што се не зна да је можда заражено? Наравно да страх постоји.

Ко зна колико је од зараженог кукуруза, преко животиња, дошло у намирнице и на тржиште и – до нас. То се преноси преко меса, млека, јаја. Зато не постоји 100-постотна заштита или деструкција тих микотоксина. Као и за све остало, пола знамо, а пола и не претпостављамо да ли је исправна храна коју једемо, а купили смо је на тржишту. Требало би да се испитује на микотоксине, макар на ове најканцерогеније афлатоксине...

Др Миладин ШЕВАРЛИЋ, аграрни економиста, професор Пољопривредног факултета у Земуну

Генетски модификовани кукуруз и код нас, да ли је то акт биотероризма против Србије?

· Да неће да нам кажу да је генетски модификовано семе кукуруза отпорно на ову канцерогену материју?

· Зашто компаније које производе ГМО семе не траже заштиту права интелектуалне својине за пет хиљада хектара засејаних генетски модификованом сојом у Србији?

· Зашто се баш у овој години први пут у Србији открило присуство генетски модификованог кукуруза, које још званично није потврђено, али информације колају?

ТРЕБА поставити неколико питања...

ПРВО: Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) најављује да ће у априлу 2013. године издвојити 40 милиона УСД да финансира Монсанто, да покрива губитке – уколико настану губици због неплаћања семена генетски модификованих организама од стране пољопривредника у земљама Балкана. Зашто би то Европска банка радила за америчке компаније које производе ГМО?

ДРУГО: чијим парама то ЕБРД ради? Да ли то ради и парама грађана и државе Србије? Или зарадом на капитал који јој доноси дупло веће камате у Србији него у земљама ЕУ? Јер, она је сувласник 25 одсто акција највеће државне банке у Србији, Комерцијалне банке. Зашто министар финансија и гувернер Народне банке Србије не интервенишу код ЕБРД  да не одобравају та средства за акције на територији Србије, којима се крши наш Закон о ГМО?

Јер, ми смо као европска држава дозволили да ЕБРД буде сувласник Комерцијалне и Чачанске банке. Или је неко од политичара „У име народа!“ обећао да ће променити садашњи Закон о ГМО?

ТРЕЋЕ: зашто то ради ЕБРД као европска институција, кад врло добро зна да Србија има закон којим се забрањује увоз и производња генетски модификованих организама? Зашто не кредитира дилере дроге, јер и промет дрогом је законом забрањен?!

Коме је у интересу да дође до драстичног пада понуде кукуруза из Србије, која је у последњих неколико година на шестом месту у свету по извозу кукуруза? Мала земља а на шестом месту!

Зашто ово долази у предвечерје отпочињања преговора са ЕУ?

Да ли то значи да нећемо моћи да исхранимо стоку, а сточарство нам је већ на врло ниским гранама (учешће сточарске производње у укупној пољопривредној производњи је испод 30 одсто)? Да ли то значи да ће Србија бити трајно увозно зависна земља за сточарске производе, као највреднији и најскупљи део прехрамбених производа?

Да неће да нам кажу да је генетски модификовано семе кукуруза отпорно на ову канцерогену материју?

Зашто компаније које производе ГМО семе не траже заштиту права интелектуалне својине за пет хиљада хектара засејаних генетски модификованом сојом у Србији?

Зашто се баш у овој години први пут у Србији открило присуство генетски модификованог кукуруза, које још званично није потврђено, али информације колају?

Да ли је то специфични акт биотероризма против Србије?

Да ли је случајно што ЕБРД баш у овој години најављује да ће највећем светском произвођачу ГМО покрити ризик пласмана тог „семена зла“?

По мојој процени, Србија би годишње само за увоз генетски модификованог семена кукуруза издвајала између 70 и 100 милиона евра, не рачунајући све друге губитке по основу уништавања наше профитабилне производње семена и извоза нашег семена у друге земље.

Даље, ГМ компаније су добиле интелектуалну својину на трансфер гена једне врсте на геном друге врсте. То није као калемљење и опрашивање између биљака истих врста, већ се нпр. ген рибе преноси у генотип парадајза да би он имао дебљу кожу и био транспортабилан – и онда вегетаријанац једе парадајз, верујући да се храни биљном храном, а гута и животињске гене. Друго, ако не знате шта једете, отвара се птање алергија и прехрамбене безбедности становништва, поготову у земљама где не постоји означавање, као што је у САД.

На крају поставља се и логично питање – ако су те компаније добиле лиценцна права и заштитиле своју интелектуалну својину за трансфер гена једне врсте у другу врсту – ко штити интелектуална права миша, бактерије итд? Јер, користе се и њихови гени!

Како то да постоји слобода искоришћавања гена свих врста у природи и то од стране малог броја приватних компанија, који се убацују у друге врсте - а не постоји слобода коришћења резултата укрштања гена различитих врста него морате да платите лиценцна права. ГМ компаније слободно експлоатишу природу и постављају се као монополске фирме и власници свега живог на Земљи.

А шта ће се десити уколико дозволимо узгој ГМО у Србији и уништимо сопствено семе, а после десетак година опет нам уведу санкције и забране чак и да увозимо ГМ семе?

Др Ана СИМОНОВИЋ, научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“

То су гљивице распадања чији токсин је међу најканцерогенијим материјама

· Све биљке и семена која се увозе у Србију пролазе фитосанитарну инспекцију. и то прилично строгу. Али, то не важи за оно што се производи у Србији. Овде за квалитет производа одговарају произвођачи

С ОБЗИРОМ на то да је ове године била велика суша, која је велики стрес за биљке, семе кукуруза и других биљака може да буде оштећено и зато подложно инфекцијама – посебно гљивичним.

У случају овогодишњег рода кукуруза реч је о гљивици Aspergillus, чије су две врсте,  врсте, A. flavus and A. parasiticus познате по производњи тих веома опаснх токсина – афлатоксина.

То су практично гљивице распадања, односно труљења, а њихов токсин је међу најканцерогенијим материјама познатим у природи. Последице се, наравно, не јављају одмах.

Кукуруз је могао бити заражен пре жетве или током стајања у складишту. Све биљке и семена која се увозе у Србију пролазе фитосанитарну инспекцију. и то прилично строгу.

Али, то не важи за оно што се производи у Србији. Овде за квалитет производа одговарају произвођачи.

Петар БОГОСАВЉЕВИЋ, председник Покрета потрошача Београда 

Са истином пред народ треба да изађу ресорна министарства и Влада

СТРУЧЊАЦИ су и раније упозоравали на ову директну и индиректну опасност, а сада је и надлежни потврђују.

Међутим, збунила ме изјава директора фонда „Жита Србије” да ми потрошачи треба да верујемо! Новинар га питао „шта да радимо”, а он одговара: да му верујемо! А моје је мишљење да немамо довољно поуздан систем контроле, нарочито превентивне.

Ми потрошачи не можемо ништа посебно да урадимо. Део бизниса који се бави производњом и државне структуре не дозвољавају да Удружење за заштиту права потрошача функционише по свом програму. Већ две године смо спречени да извештавамо о ономе што се дешава и тако је омогућена манипулација, а ради се о животу људи.

Одговорно понашање власти би било да се предузму превентивне мере: да се успостави систем контроле како би се утврдило шта се збива и да се спречи мешање заражених производа са исправним, а исхрана стоке мора да буде под контролом.

Треба да се види на којим просторима је највише било зараженог кукуруза и треба тражити да надлежни органи изађу са тим информацијама. А ти органи су пољопривредна, фитосанитарна и санитарна инспекција, али је - бар када су у питању потрошачи -   суштина да треба да изађу ресорна министарства и Влада.

Диана Милошевић

Извор: „Факти“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 5227259

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.